Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 04.Mar.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obamina ponuda Medvedevu oko raketnog štita

Barak Obama, predsednik SAD, poslao je prošlog meseca tajno pismo ruskom kolegi Dmitriju Medvedevu, nudeći mu nagodbu po kojoj bi Vašington revidirao planove o instaliranju raketnog štita u istočnoj Evropi, ako Moskva pristane da izvrši pritisak na Iran da odustane od programa razvoja oružja dugog dometa, tvrde američki mediji. Pismo je stiglo u Kremlj, potvrdila je Natalija Timakova, pres sekretar Medvedeva, ali tvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da u njemu nema nikakvih konkretnih inicijativa.

Ruski predsednik je, upitan za Obamino pismo, ocenio da „trgovina” američkom protivraketnom odbranom za iranski nuklearni program ne bi bila produktivna. „U stalnom smo kontaktu, nekoliko puta smo razgovarali telefonom i dopisujemo se. To je besmisleno poricati. Ali, ako se govori o nekakvoj razmeni ili trgovini, mogu vam reći da se na takav način pitanje nije postavljalo jer je to neproduktivno”, rekao je Medvedev. „Niko ne uslovljava pitanja PRO nekom razmenom, tim pre o iranskom problemu”, rekao je Medvedev, ponavljajući da inicijativa SAD o protivraketnoj odbrani u istočnoj Evropi, tako kako ju je formulisala bivša američka administracija, „izaziva velike sumnje” i da „ne jača bezbednost na evropskom kontinentu, već je, naprotiv, komplikuje”.

„Ako nova administracija SAD pokaže zdrav razum i predloži, recimo, neku novu konstrukciju, koja bi zadovoljavala sve Evropljane i, prirodno, SAD, koja bi bila prihvatljiva za našu zemlju, spremni smo da je razmotrimo”, rekao je Medvedev. „Međutim, to treba da bude normalna, prava, ako hoćete globalna konstrukcija, a ne njen fragment koji bi bio instaliran u blizini ruskih granica”, istakao je ruski predsednik.

Anatolij Serdjukov, ministar odbrane Rusije, rekao je da Rusija neće početi izvođenje planiranog odgovora, ukoliko SAD ne budu instaliranje elemente protivraketne odbrane u Evropi.

U pismu koje su Medvedevu pre tri nedelje uručili visoki zvaničnici američke administracije navodi se da SAD neće morati da nastave sa programom sistema presretača, ako Iran obustavi napore da izgradi nuklearne bojeve glave i balističke rakete. Ruski mediji vest o novom američkom predlogu ocenili su kao „senzacionalnu”.

„Vašington kuca na otvorena vrata. Rusija takođe želi bolje odnose, ali Obamina ponuda, ako su glasine tačne, nedovoljno je precizna i zasniva se na pogrešnom uverenju da Moskvi može biti u interesu da Teheran izgradi nuklearno oružje”, kaže za „Blic” Viktor Kremenjuk, zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka. „Nema sumnje da Obama želi otopljenje odnosa sa Rusijom i da opipava tačke na kojima dve zemlje mogu imati zajedničke interese. I to se samo može pozdraviti”, ističe ruski analitičar. Ali, napominje on, predlog da Vašington zamrzne projekat raketnog štita u zamenu za nekakvu pomoć Moskve u pritisku na Iran da se spreči da se on domogne nuklearnog oružja polazi od pogrešne teze da se interesi Rusije i SAD tu razilaze. „Ni Rusiji ne ide u korist da Iran dobije nuklearno oružje, jer bi i za nas to predstavljalo ozbiljnu pretnju”, naglašava Kremenjuk.

Pismo uručeno ruskom predsedniku predstavlja pokušaj „resetovanja” rusko-američkih odnosa, kako je to najavio Džozef Bajden, potpredsednik SAD.

Viktor Kremenjuk, ruski analitičar, kaže za „Blic” da širenje NATO na istok ostaje jedan od glavnih kamena spoticanja u odnosima Rusije i SAD. Raketni štit i Iran biće teme prvog susreta Hilari Klinton i Sergeja Lavrova, šefova diplomatije SAD i Rusije, u petak u Ženevi.

Rusko-Američke neuralgične tačke

Obamina administracija najavila je nameru da „resetuje” odnose sa Rusijom.

Analitičari smatraju da će za veći proboj u nizu spornih pitanja biti potrebno vreme.

Smanjenje naoružanja

Rusija pozdravlja nameru SAD da započne pregovore o novom sporazumu o strateškom naoružanju umesto sporazuma START I.

Vašington teži većim smanjenjima odranije dogovorenih, tako da bi se broj stacioniranih bojevih glava do 2012. smanjio na po 1.700-2.200.

Ruska uticajna sfera

SAD ne prihvata rusku sferu uticaja u zemljama bivšeg sovjetskog bloka, insistira da ove zemlje imaju pravo da traže članstvo u NATO i odbija da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Vašington se suočava sa zatvaranjem ključne vazduhoplovne vojne baze u Kirgistanu i potrebna mu je pomoć Rusije kako bi obezbedio raznovrsnije puteve za snabdevanje snaga SAD i NATO saveza koje se bore u Avganistanu.

Raketni štit

SAD namerava da stacionira rakete „patriot” u Poljskoj, bez obzira na napredak projekta raketnog odbrambenog štita.

Obamina administracija je voljna da uspori planove za postavljanje raketnog štita u istočnoj Evropi ako Rusija pristane da pomogne u sprečavanju Irana da razvije nuklearno oružje.

Trgovina

Rusija se nada da će nova administracija oživeti bilateralni civilni nuklearni sporazum, koji je Kongres SAD bio povukao nakon rata Rusije sa Gruzijom.

Ovaj sporazum bi otvorio američko tržište nuklearnog goriva i prostrana ruska nalazišta uranijuma kompanijama iz obeju zemalja, uklonio bi hladnoratovska ograničenja i mogao bi da donese milijarde dolara prihoda od trgovine.
Pogledaj vesti o: Barak Obama

Nastavak na Blic...

Radio Slobodna Evropa: Obama tajno predložio Moskvi saradnju

Danas: Obama obećao da će odustati od raketnog štita u Evropi

Deutsche Welle: Obamin predlog neprihvatljiv za Rusiju?