Izvor: Blic, 07.Okt.2015, 06:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRE I POSLE PAKLA Fotografije koje pokazuju ŠTA SU URADILI SIRIJI
Sirija je u protekle četiri godine epicentar najvećih užasa današnjice. Krvavi sukobi odneli su skoro četvrt miliona života, a doneli četiri miliona izbeglica, i još dodatnih sedam miliona interno raseljenih. Ipak, pre početka rata život u Siriji bio je daleko vedriji od pakla u kojem se zemlja danas nalazi.
So very tragic. Syria, before the war and after. Pic via @cramsingapore pic.twitter.com/PlXgcZkTji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Da odmah na početku razjasnimo: daleko od toga da je Sirija bila utopija, a Bašar al-Asad neki novi Mandela. Sirija je, poput svih zemalja sveta, imala svoje mane i probleme. Ali u poređenju sa ostalim zalivskim zemljama, bila je znatno ispred u pogledu ljudskih prava, naročito prava žena, obrazovanja i sekularizacije.
#Syria:before and after pic.twitter.com/kJIGPAi3x4
Uređenje slično socijalizmu, sekularni sistem i solidarnost s izbeglicama
Uprkos represivnom režimu, Sirija je više podsećala na neku vrstu socijalističke nego islamske zemlje. Sirija je u odnosu na ostale države regiona bila otvorenije društvo.
Once upon a time #Syria. Once a wonderful and peaceful country. Before and After #Takfiri terrorists entered. pic.twitter.com/6qS0DJNli0
Iako većinski muslimanska zemlja, u kojoj 75 procenata stanovništva čine suniti, Sirija nije robovala strogim šerijatskim zakona poput, recimo, Saudijske Arabije.
Syria’s heritage in ruins: before and after pictures http://t.co/cGcCkCBOx8 pic.twitter.com/ib9baf1q9C
Štaviše, Sirija je jedina arapska država sa sekularnim sistemom, a strogi islamski zakon zabranjen je Ustavom zemlje.
#Aleppo before and after #Halab #Syria pic.twitter.com/bePmkAxlLn
Pored toga, Sirija je za razliku od svojih komšija širom otvorila svoja vrata izbeglicama iz Iraka - bez ikakve diskriminacije, političke, verske ili društvene. Primera radi, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Katar i ostale države iz Persijskog zaliva nisu primile nijednu izbeglicu. Ni tada, a ni sada.
This before and after photo from Syria will absolutely shock you. - Looks like Detroit http://t.co/sDOXD8MJpA pic.twitter.com/TVti6w1RTi
Bašar al-Asad: Diktator i alavit među sunitima
Srednji sin Hafeza al-Asada, nekadašnjeg predsednika Sirije. Kada je njegov stariji brat Basel stradao u saobraćajnoj nesreći, Bašar je postao direktni naslednik svog oca na čelu zemlje.
Činjenica je da je Bašar al-Asad diktator poput svog oca. Neretko se služio represivnim merama, poput one kada je nekoliko sirijskih tinejdžera uhapšeno i pretučeno jer su pisali grafite protiv njega. Asadovi Sirijom vladaju od 1970. godine, kada je Hafez al-Asad uz pomoć vojnog puča došao na vlast, svrgnuvši dotadašnjeg predsednika Salaha al-Džalida.
Ono čime je Asad možda pokušavao da opravda svoju autoritarnu vlast jeste ulaganje u obrazovanje svojih stanovnika, te svaki četvrti Sirijac ima fakultetsku diplomu, a 4 od 5 ljudi je pismeno.
Damascus, Syria (Before and after) via /r/pics http://t.co/Bd3m05oCjq #pics pic.twitter.com/zsAiMEywmk
Ono u čemu se dinastija Asad razlikuje od ostalih vladajućih garnitura u tom delu sveta je potpuna zabrana šerijata, što je jedan od razloga zbog kojih Sirija "štrči" u odnosu na svoje komšije, naročito Saudijsku Arabiju.
Suniti, šiiti, alaviti, Jevreji...
Oko 10 procenata stanovništva Sirije činili su hrišćani. Do početka rata u sekularnoj Siriji hrišćani, šiiti, suniti, alaviti i Jevreji živeli su u jednoj zajednici.
Hrišćani su imali potpuno ista prava kao i muslimani; mogli su da kupuju zemlju i grade crkve. Za razliku od Sirije, u ostalim arapskim zemljama hrišćanska populacija broji manje od 1 posto, a hrišćani se ne mogu baš podičiti podjednakim pravima kao i muslimani u, recimo, Saudijskoj Arabiji.
S vremena na vreme bilo je protesta radikalnih sunitskih grupa. Godine 1976. godine buknuo je Islamski ustanak koji su orkestrirali članovi Muslimanskog bratstva, i koji je trajao čitavih šest godina, sve do 1982.
Ovu pobunu Hafez al-Asad ugušio je u krvi, masakrom u Hami. Procene o broju žrtava variraju, a broj žrtava kreće se do 40 hiljada ljudi, koji su stradali tokom opsade grada.
Poštovanje prava žena
Za razliku od ostalih zemalja u regionu, žene u Siriji nemaju obavezu da se pokrivaju burkama, i nisu tretirane kao niža bića. Primera radi, u Saudijskoj Arabiji žene ne smeju da voze, a iz kuće ne smeju da izađu dok nisu potpuno pokrivene.
Pored toga, Sirijke imaju isto pravo kao i muškarci na zdravstveno osiguranje i obrazovanje.
The al-Kindi Hospital, #Syria. Before and after Democracy has come to stay pic.twitter.com/ND4xgYUrW8
Sami svoj gazda
Sirija je jedina mediteranska zemlja koja je još uvek vlasnik svojih naftnih kompanija. Vlada nije želela da ih privatizuje, saopštivši da "ta bogatstva pripadaju narodu Sirije".
Sirija ima naftne rezerve od 2.500 miliona barela, a dozvolu da je eksploatišu imaju isključivo državne fabrike.
Know What You Bomb: Syria Before and After http://t.co/XAOTtMpdP4 #war #photo #photography pic.twitter.com/P9Ty8BDaba
Sirijski spoljni dug pre početka sukoba iznosio je 7,6 milijardi dolara, od čega je najveći deo bio prema Rusiji, a ne prema MMF-u, koji predstavlja neku vrstu "globalnog zajmodavca".
Suša: uzrok o kom se malo govori
Iako pobunjenici već godinama rade na svrgavanju Asadovog režima, to ni izbliza nije bilo dovoljno za izbijanje rata. Jer, Asadova (kako Bašarova, tako i njegovog oca Hafeza) sekularna Sirija već decenijama ne odgovara ni Saudijskoj Arabiji, ni Kataru, ni Emiratima, o SAD da ne govorimo, pa je opet bila imuna na sve pokušaje svrgavanja režima i rušenje postojećeg poretka.
A zašto i ne bi: narod je mahom bio srednje klase, niko se nije davio u zlatu, ali ni umirao od gladi. Živelo se mirno.
Ono što je umnogome omogućilo pobunu protiv vlasti i početak građanskog rata jesu klimatske promene. Do 2011, u razmaku od pet godina, veliki deo Sirije pogodila je nazapamćena suša.
How sad is this.... #Homs, #Syria before and after. (Via @mohamedghilan ) pic.twitter.com/k0a4T4QUKJ
Skoro 85 procenata stoke je uginulo, usevi su iz godine u godinu propadali, a poljoprivreda je propadala pred višom silom - nedostatkom kiše i vrelim talasom.
The before and after of Palmyra Roman Theater in Syria..... Sigh.. via http://t.co/uvnsIOl57W #FailingTheHonest pic.twitter.com/imfKnE46WQ
Više od milion domaćinstava je upalo u krizu, a hrane nije bilo. To je uzrokovalo veliku migraciju iz sela u gradove, naravno, u potrazi za poslom.
Syria before and after... I'm speechless.. This is so heartbreaking pic.twitter.com/zacSSloND5
Kada toliki talas ljudi odjednom dođe u gradove, logično je da posla nema za sve, ni približno. Nezadovoljstvo siromaštvom na koje nisu navikli sve više je raslo među stanovnicima.
Tada je izbio incident kada je nekoliko mladih ispisalo pogrdne grafite protiv vlasti, nakon čega ih je policija uhapsila, što je bio okidač za erupciju nezadovoljstva i početak protesta.
To je postalo plodno tle za pobunjenike i išlo u prilog njihovoj težnji da sruše Asada, ali i Islamskoj državi koja je u svom tom haosu pustila pipke širom zemlje.
.jpg)
