Izvor: B92, Beta, 09.Mar.2009, 19:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drašković: Vreme za novi juriš

Beograd -- Osamnaest godina od devetomartovskih demonstracija, lider SPO-a Vuk Drašković ponovo pozvao na juriš, ovog puta na uklanjanje prepreka ka Evropskoj uniji

Funkcioneri Srpskog pokreta obnove položili su vence i upalili sveće u znak sećanja na poginule u demonstracijama 9. marta 1991. Drašković je građanima okupljenim na Trgu Republike u Beogradu rekao da je 9. mart prilika da se pogleda u ogledalo i da se postave nova pitanja, a najvažnije među njima je zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je Srbija još samo kandidat za kandidata za članstvo u EU.

Drašković je 1991. sa balkona Narodnog pozorišta pozvao više od 100.000 demonstranata na juriš protiv režima Slobodana Miloševića i neslobode medija.

Danas je Drašković ponovo pozvao na juriš, ali ovoga puta da bi se uklonile sve prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

"Vladalo je neko naivno uverenje da će njegovim padom, da će da padne piramida. Piramida nije pala, piramida je sve snažnija. Miloševića nema, ali ima mnogo Miloševića. I mislim da se nameće jasan zaključak da je danas u ovim okolnostima vreme za juriš", poručio je Drašković.

On je ocenio da danas "uhapšene ubice pišu knjige i feljtone, a ljudi iz Vlade ih promovišu".

"Zašto Vrhovni sud iz zatvora pušta ubice? Zašto se zločinci u Srbiji danas drskije nego ikad promovišu kao heroji? Zašto smo devet godina posle 5. oktobra kandidati za kandidata za članstvo u Evropskoj uniji?", rekao je Drašković, svojevremeno vođa devetomartovskih demonstracija.

Takođe je postavio pitanja: "Zašto je u Srbiji, 18 godina posle 9. marta i devet godina posle 5. oktobra, plima antizapadnih, antidemokratskih osećanja veća no što je bila u vreme devetomartovskih demonstracija", "Zašto još nisu pohapšene tolike ubice premijera Zorana Đinđića" i "Zašto se ovo događa po sudovima".

Kako je Drašković rekao, to je "verovatno zbog toga što smo napravili velike greške", a one su se "pre svega ogledale u nedopustivim kompromisima sa onim Miloševićevim snagama zla koje se sada uzdižu, hrabre, i očekuju da će se vratiti".

Prema njegovim rečima, sećanje na 9. mart 1991. "ne služi ničemu ukoliko bude svedeno samo na evociranje uspomena".

Obeležavanje 9. marta danas na ulici u Beogradu (Beta)

Okupljeni građani trudili su se da priđu što bliže vođi demonstracija. Mnogi su zastajali i postavljali mu pitanja. Svi se, kako kažu, dobro sećaju 9. marta.

"To je bilo strašno. Ja sam bila sa jednom prijateljicom, koja ima astmu, morala je da ode. Ja sam ostala do kraja. To je bilo jezivo. To je bilo da zgaze narod skroz."

"Kao da je bilo prekjuče, sećam se svakog detalja, jer sam posmatrao neposredno sa ovog balkona."

"Pa, naravno da je narod shvatio da može nešto da promeni. To je bio prvi otpor onom diktatoru."

Prethodno je rukovodstvo SPO-a položilo vence na uglu Terazija i Ulice kneza Miloša, u znak sećanja na maturanta i policajca koji su poginuli tokom demonstracija.

Demonstracije u Beogradu 9. marta 1991. organizovane su protiv tadašnje vlasti i "medijskog mraka" oličenog u državnoj televiziji, koju su učesnici protesta nazivali "TV Bastiljom".

Protestu su se, na poziv SPO-a, priključile sve opozicione partije, sa zahtevom da tadašnje rukovodstvo državne televizije i jedan broj njenih urednika podnesu ostavke.

Policija je bezuspešno pokušavala da spreči održavanje demonstracija, a potom je koristila suzavce, vodene topove i gumene metke, što je dovelo do sukoba sa građanima.

U sukobima su poginuli 18-godišnji učenik Branivoje Milinović i 54-godišnji policajac Nedeljko Kosović. U devetomartovskim demonstracijama povređeno je 58 policajaca i 86 demonstranata, a 158 ih je bilo uhapšeno, među njima i Drašković.

Protesti su okončani posle četiri dana, kada su iz zatvora pušteni Drašković i svi uhapšeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke tadašnjeg direktora RTS-a Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.

Pre nekoliko dana promovisana je Foto-monografija Srpskog pokreta odnove "SPOmenar", u kojoj su zabeleženi najznačajniji događaji i momenti borbe za demokratiju u proteklih 18 godina.

Antić: Režim na kraju morao da popusti

Istoričar Čedomir Antić podseća da su 9. marta na ulice Beograda, prvi put posle Drugog svetskog rata, izašli i tenkovi JNA, ali da je ipak režim Slobodana Miloševića na kraju morao da popusti i napravi određene ustupke.

"Sutradan je Beograd bio kao okupiran grad, 10. marta desetine tenkova su bile u gradu, čak je jedan veliki tenk T-84 stajao posred Takovske ulice", kaže on.

"Međutim, već 11. marta, preostali opozicioni vođi - pošto je Vuk Drašković bio uhapšen, zajedno sa više od stotinu građana - okupili su se i započele su demonstracije koje su upotpunjene studentskim demonstracijama”, navodi on.

"I posle tri dana, već 12. marta, režim je morao da popusti. Ne samo da su oslobođeni svi uhapšeni, ne samo da su smenjeni prvi ljudi RTS-a, već je podneo ostavku i ministar unutrašnjih poslova”, podseća Antić.

"Naravno, 9. mart u našu istoriju ulazi pre svega kao jedna prekretnica zato što je to prvi put da je većina građana, i to u prestonom gradu, bila protiv Slobodana Miloševića, čoveka koji je samo četiri meseca ranije na izborima dobio 65 odsto glasova", navodi on.

"Navodno, pošto je vrlo teško govoriti o tome da su ti izbori bili fer, kao uostalom i svi izbori koje je režim Slobodana Miloševića sprovodio”, ocenjuje on. Antić podseća ko je sve tada bio aktivan pripadnik Miloševićevog režima.

"Ljudi koji su tada vodili vladu – premijer Dragutin Zelenović, ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović, Slobodan Milošević – oni su odavno izvan politike, Slobodan Milošević je pre tri godine i umro u pritvoru Haškog tribunala”, kaže on.

"Kad je reč o ljudima koji su bili aktivni politički, a i sada su aktivni , koliko je meni poznato, ministar energetike Petar Škundrić je u to vreme bio generalni sekretar SPS-a, mislim da nije bio narodni poslanik u to vreme, ali sećam se da je, kada je promovisana Socijalistička partija Srbije, on bio taj koji je na televiziji govorio u njeno ime”, navodi Anttić.

"Mislim da je jedan od ministara u tadašnjoj vladi bio i gospodin Goran Trivan, koji je sada, posle ovog sporazuma sa DS-om, odnosno koalicije, funkcioner gradske vlade u Beogradu”, kaže on.

"Tako da, na neki način, u Srbiji, posle svih ovih godina, jedno je jasno, a to je – vlast nije promenjena na način na koji je to deo naroda, odnosno na koji je opozicija želela”, smatra Antić.

Nastavak na B92...

Politika: Deveti mart – krik bune i nade

RTV Pink: Da li je punoletna srpska demokratija?

Danas: Vreme za juriš ka Evropi

Kurir: Vreme je za juriš