Izvor: Politika, 13.Jun.2013, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tim najboljih stručnjaka za novu viziju razvoja

Ozbiljnoj zemlji koja ima ozbiljnu vlast MMF nije potreban

Do skora glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšer početkom ove godine priznao je da se pokazalo kao velika greška to što je Fond svim zemljama koje su od njega i Svetske banke dobile kredite, nametnuo princip „štedi, pa koliko košta da košta“. Jer to je imalo za posledicu rast državnih dugova, pad nivoa BDP-a, smanjenje poreskih prihoda, bankrot sve većeg broja firmi, rast broja lica bez posla i korisnika socijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomoći itd. I na kraju, on otkriva da je već 2003. godine nezavisno odeljenje MMF-a objavilo izveštaj o 133 fiskalna programa koje je Fond nametnuo zemljama koje su mu se obratile za pomoć. U tom izveštaju ubedljivo je pokazano da je insistiranje na štednji bilo katastrofalno, da je guralo zemlje u još veću krizu, naročito u nerazvijenim zemljama.

Od prihvatanja ideologije neoliberalizma u SAD, Velikoj Britaniji i MMF-u, tj. od početka osamdesetih godina prošlog veka, Fond je, gledano u celini, zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji preko nametanja rigoroznih uslova za dobijanje kredita doneo znatno više štete nego koristi, i po pravilu se pokazalo ono narodno: „Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju.“

Sve u svemu, ozbiljnoj zemlji koja ima ozbiljnu vlast MMF nije potreban. Nažalost, Srbija je decenijama, pa i u prethodnoj deceniji, imala neodgovornu vlast, što je imalo katastrofalne ekonomske i socijalne posledice, a među njima je i potpuna zavisnost od neto priliva stranog kapitala. Samo u ovoj godini za servisiranje spoljnog duga potrebno je obezbediti više od četiri milijarde evra i još bar toliko za pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa. I zbog nužnosti prevazilaženja te devizne provalije Srbija će, verovatno, biti prinuđena da zaključi stend-baj aranžman sa MMF-om i nakon toga će morati da radi po njegovom diktatu. Dakle, Srbija se nalazi u nekoj vrsti iznudice.

Od 2001. godine pa do današnjeg dana dokazivao sam da će primena koncepta reformi, koji je velikim delom bio nametnut od strane MMF-a, imati teške ekonomske i socijalne posledice, pa sam se zbog toga zalagao da se on napusti i da se prihvati adekvatniji program, ali to je od zvaničnika nipodaštavano. Od 2006. godine zalažem se da se uz maksimalnu saradnju sa akademijama nauka i univerzitetima formira interdisciplinarni tim nespornih autoriteta u svojim strukama i da oni formulišu viziju budućeg društvenog i privrednog sistema, koja bi nakon svestranog razmatranja bila usvojena u parlamentu i kasnije dosledno realizovana – ali ni to nije imalo nikakvog odjeka. Prethodna i nova vlast, umesto toga, po nekim svojim, najčešće stranačkim odnosno političkim kriterijumima formirale su: Nacionalni savet za privredni preporod Srbije, Fiskalni savet, Savet guvernera itd. I, što je tragikomično, u tim telima veliku, a ponekad i najveću moć imaju oni ekonomisti, matematičari i statističari koji su od 2000. godine produkovali mnogobrojne projekcije kojima su obećavani „med i mleko“, ali ih je stvarnost bezbroj puta surovo demantovala. To im nije smetalo da i u prošlosti i sada dobijaju silna društvena i materijalna priznanja.

Iako znam da sada postoji ogroman broj teških eksternih i internih ograničenja koja znatno sužavaju mogućnost okupljanja interdisciplinarne elite koja bi dobila zadatak da formuliše viziju budućeg društvenog i privrednog sistema, i dalje ostajem pri tom predlogu. U protivnom, to jest ako se nastavi život od danas do sutra i ako se prihvati princip „uzmi sve što ti život pruža“ – nastavak novog zaduživanja u inostranstvu, prodaja preostalih najboljih preduzeća i zemlje stranim licima – Srbija će sve više dobijati status kolonije u kojoj će živeti uglavnom staračko stanovništvo, a to bi bio nedopustiv greh sadašnje generacije, pogotovu sadašnje vlasti.

Profesor univerziteta

Mlađen Kovačević

objavljeno: 13.06.2013.

Nastavak na Politika...