Izvor: Telegraf.rs, 19.Feb.2017, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savršeni saveti za očeve u Srbiji: Ne budite sporedna uloga u svom filmu
Naš poznati bloger uradio je intervju sa Željkom Kurjački koja je psihoterapeut, bloger, preduzetnik, i objavio ga na svom blogu. Kao psihoterapeut, najviše se bavi problemima samopouzdanja i pozitivnog doživljaja sopstvenog tela, fizičkog izgleda, zdravlja, a potom i psihologijom traume. Mi delove intervjua prenosimo u celosti:
Željka, danas je nekako uobičajeno da se otac posmatra kao dodatak porodici, nešto bez čega se može. Da li smatrate da je otac bitna figura u odrastanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << dece?
- Dete može da odraste savršeno zdravo i srećno odrastajući samo sa majkom. Ali ne bismo trebali stvarati sliku da je u savršenim okolnostima za dete majka dovoljna. Netačna pretpostavka da je majka detetu prirodno potrebnija nego otac je idealno tlo za razvoj osećanja krivice.
- Tada majke veruju da nikad nisu dovoljno dobre jer je njihov uticaj tako presudan. Svaki njihov postupak se tada posmatra pod lupom. A za dete majka isto tako postaje izvor osećanja krivice jer ono zna da nikada neće moći da bude toliko dobro ni prema njoj ni prema svojoj deci koliko je to majka bila prema njemu.
Ako je čovek biće zajednice, onda je ljubav bazična potreba svakoga od nas. U tom smislu i otac i majka bi trebalo da podjednako vole dete?
- Zabluda je da je ljubav prema sopstvenom detetu prirodno data. Ona se i kod majki i kod očeva razvija vremenom. Većina majki razvija ljubav prema bebi dok je ona u stomaku, dok je zamišlja kako će izgledati, a najintenzivnije kada oseti da beba počinje da se pomera.
- One imaju tu prednost što bebe nose u svom stomaku devet meseci. Ali i tada većinu majki iznenadi sopstveni nedostatak emocija kada prvi put ugledaju svoju bebu. Neke mame kažu da su osećale kao da im je neko dao tuđe dete. Ipak je potrebno malo vremena da se osećanja razviju.
- Veza sa detetom se, kasnije, intenzivno razvija kada beba počne da uzvraća osmeh ili da na neki drugi način komunicira sa roditeljima. Zato očevima često treba više vremena nego majkama da se „priviknu“ na novorođeno dete, da razviju osećanja prema njemu. Očevi ponekad ni ne dobiju priliku da razviju čvrst emotivni odnos sa detetom.
Foto-ilustracija: Profimedia/ImageSource
Na koji način je vreme provedeno sa ocem definisalo vaš odnos sa sadašnjim partnerom?
- Očevi svakako oblikuju našu sliku idealnog partnera. Sa tatinim osobinama i ponašanjem koje prepoznamo kod drugih ljudi osećamo se „kod kuće“. Ja imam sreću da mi je otac dao odličan primer. Oduvek sam kod njega volela njegovu sposobnost da bude potpuno prisutan u sadašnjem trenutku, zainteresovan za ono što se dešava sada oko njega, neopterećen „šta ako“ strahovima za budućnost i „da sam samo“ kajanjima iz prošlosti.
Šta je prava mera brige za dete?
- Majke su ponekad prebrižne. One strahuju za dete, upozoravaju ga. Ako situacija može da bude opasna, one će reći nemoj da ideš, ne moraš, daj ja ću to umesto tebe. Mame mole da pazimo. Žele da se javimo da znaju da smo bezbedno stigli.
- Deca tako uče da je svet veoma opasno mesto i, još važnije, da oni u takvom svetu nisu sposobni da se snađu. Kada smo prebrižni prema deci, ona ne dobijaju priliku da nauče, da vide „svojim očima“ i osete na svojoj koži da nešto mogu. Tate često imaju drugačiji pristup.
- Tate jednako dobro vide opasnost kao i mame, ali veruju da dete nešto mora samo da prođe. Nekad mora da se povredi i da se uplaši. Deca uče da su sposobna kad vide da se greške mogu ispraviti, kad nauče kako da ih ispravljaju, kad vide da je njihovo telo sposobno da zaraste svoju kost i isceli oderano koleno.
Printskrin: YouTube/Adam Ballard
Šta možete da poručite današnjim očevima?
- Da im ne treba odobrenje deteta, ni supruge da bi bili očevi. A ne treba im ni odobrenje psihologa, ni suda, ni medija. Niko ne može da im dozvoli ili ne dozvoli da deci promene pelene, posavetuju ih i da nauče kako da pričaju sa njima. Otac treba da zna da ono što on može da pruži detetu, njegov specifičan pogled na svet, njegovo životno iskustvo, njegov jedinstven odnos koji bi mogao da izgradi sa detetom, da to ne može niko da zameni.
- Dete ima pravo na sve ono što otac može da mu ponudi i očevi moraju biti glasniji i jači u borbi za svoje mesto u životu deteta. Nema instinktivne veze majke sa detetom, a da ne može da postoji ista takva veza deteta sa ocem.
- Majka rađa i doji dete, otac ga ne rađa i ne doji, i to je jedina prirodna razlika između njih. Sve ostalo su mistifikacije i kulturološki proizvedene razlike. Očevi ne smeju biti zaplašeni autoritetom majki u vaspitanju. Ne smeju dozvoliti da u svom sopstvenom filmu igraju sporednu ulogu.
Delovi ovog teksta preuzeti su portala prviputsocem.com na kojem možete pročitati tekst u celosti.
(Telegraf.rs)
.jpg)
