Izvor: BKTV News, 03.Mar.2017, 19:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedeljni pogled: Zakazani predsednički izbori u Srbiji

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković raspisala je predsedničke izbore za 2. april, a eventualni drugi krug izbora održao bi se na Uskrs 16. aprila.

Na taj način je praktično otpočela kratka, ali sigurno intenzivna kampanja, u kojoj je prema svim anketama glavni favorit aktuelni premijer i lider SNS-a Aleksandar Vučić, koji je kandidat vladajuće koalicije i za koga se očekuje da >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << bi mogao da odnese pobedu već u prvom krugu. Sa opozicione strane, u izbornoj trci za predsednika učestvovaće, prema očekivanju lider radikala Vojislav Šešelj, ali i doskorašnji Zaštitnik gradjana Saša Janković, koga je podržala i Demokratska stranka, zatim kao nezavisni kandidat Vuk Jeremić, Boško Obradović ispred pokreta „Dveri“, dok su svoju kandidaturu najavili i lider Pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović i lider LSV Nenad Čanak.

Posle dogovora sa premijerom Vučićem, dosadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić odustao je od učešća na izborima, i još uvek je nejasno kako će se u budućnosti razvijati njegova politička karijera. Interesantno je da u ovom trenutku ankete javnog mnjenja Aleksandru Vučiću daju više od 52-53 odsto podrške birača, što daje za pravo onim analitičarima koji očekuju da bi aktuelni premijer mogao da ,,završi posao, već u prvom krugu.

Razjedinjena opozicija koja na predsedničke izbore ide sa nekoliko kandidata dodatno povećava šanse Aleksandra Vučića da ubedljivo dobije predsedničke izbore. Posebno zbog činjenice da medju opozicionim predsedničkim kandidatima vlada ozbiljna politička bitka, uglavnom oko toga ko je ili ko bi trebalo da bude vodeći kandidat opozicije na izborima, što realno dodatno urušava njihove pojedinačne rejtinge. Pred ove izbore jasno je da je Aleksandar Vučić apsolutni favorit za novog predsednika Srbije i bilo bi veliko iznenadjenje da on ne pobedi čak i u prvom krugu glasanja.

S obzirom da je premijer Vučić saopštio da uporedo sa predsedničkim izborima neće biti i vanrednih parlamentarnih izbora, u političkoj javnosti se zbog toga već špekuliše ko bi mogao da bude novi premijer Vlade Srbije, pošto Aleksandar Vučić ,,već vidjeno“ preuzme novu funkciju. Puno je imena u opticaju – od aktuelnog ministra spoljnih poslova i lidera SPS-a Ivice Dačića do aktuelnih ministara u Vladi Srbije – Ane Brnabić, Zorane Mihajlović, Dušana Vujovića, pa sve do nekadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića. Ta odluka će verovatno morati da sačeka kraj predsedničkih izbora.

"Na Zapadnom Balkanu ništa novo" – ponovo tenzije, politička nestabilnost, a svi se sa nelagodom sećaju kako to izgleda kada ,,balkanski lonac“ eksplodira. Sada je žarište krize u Makedoniji, gde je tamošnji predsednik Djordje Ivanov odbio da da mandat za formiranje nove vlade lideru opozicionog SDSM Zoranu Zaevu, koji ga je obavestio da je napravio koaliciju sa albanskim partijama i da ima većinu u novom makedonskom parlamentu.

Predsednik Makedonije je svoju, najblaže rečeno neobičnu političku odluku, obrazložio nemogućnošću da mandat dodeli Zaevu, koji je prihvatio tzv. „tiransku,, platformu albanskih partija iz Makedonije, koje su za podršku novoj vladi tražili veoma ozbiljne političke ustupke albanskoj strani, poput uvodjenja albanskoj jezika kao drugog zvaničnog jezika u Makedoniji, većem prisustvu albanskih predstavnika u svim organima vlasti, pa čak i razgovore o izmeni grba i zastave Makedonije, kako bi se u njih ubacili simboli albanske nacije u Makedoniji.

U do skora vladajućoj stranci VMRO-DPME dosadašnjeg premijera Nikole Gruevskog smatraju da prihvatanje ovih albanskih predloga vodi u etničko razbijanje Makedonije. Makedonski predsednik odbio je zahtev i evropskog komesara za spoljne poslove Federike Mogerini, koja je bila u poseti Skoplju, da preispita svoju odluku i dodeli mandat za formiranje vlade Zoranu Zaevu. Tenzije u Makedoniji rastu, ali i strah od etničkih sukoba, jer su u ovu celu priču očigledno direktno ili indirektno umešane i vlasti u Albaniji i Prištini.

Pritisak sa Zapada na makedonskog predsednika je sve veći, kako iz EU, tako i sa strane SAD-a i NATO. Političke tenzije prisutne su i u Bosni i Hercegovini, sada posle samoinicijativnog pokretanje postupka revizije tužbe za genocid protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu i to od strane bošnjačkog člana predsedništva BiH Bakira Izetbegovića. On je taj postupak pokrenuo bez saglasnosti druga dva člana Predsedništva, što je izazvalo veoma oštru reakciju u Republici Srpskoj, i dodatno produbilo političku krizu u Bosni i Hercegovini izmedju konstitutivnih naroda.

Snage sirijske armije, uz podršku ruske avijacije, uspele su ponovo da potisnu snage ISIS-a sa prostora drevnog grada Palmire u Siriji, koji je pod zaštitom UNESCA, a u kojem su džihadisti tokom okupacije tog grada porušili veliki broj antičkih spomenika. Džihadisti su Palmiru ponovo zauzeli krajem prošle godine, u iznenadnom napadu, iskoristivši činjenicu da je glavnina sirijske vojske tada bila angažovana u bici za Alepo.

Ratna sreća za ISIS se ponovo menja, jer ova fundamentalistička organizacija praktično trpi poraze na svim frontovima. U Iraku, najveći grad koji je bio pod kontrolom ISIS-a – Mosul pod ozbiljnim je napadom snaga iračke vojske, koju podržava američka avijacija i pitanje je vremena kada će biti oslobodjen.

U Siriji praktično na svim frontovima ISIS je u defanzivi. Čak je i lider samoproglašenog ISIS Kalifata Abu Bakr Al Bagdadi priznao vojne poraze i pozvao svoje pristalice da se povuku u planine i da počnu sa gerilskom borbom. Analitičari to tumače kao prvi znak propasti Islamske države.

Sa druge strane, jasno je da je sukob u Siriji još uvek daleko od raspleta, s obzirom na činjenicu da na terenu postoji na desetine različitih oružanih grupa, kao i vojne formacije Turske, Irane, Hezbolaha, ruske i američke vazdušne i specijalne snage, Kurdi, oružane formacije tzv. „umerene opozicije“ itd. pa se često stiče utisak da se u Siriji bore ,,svi protiv svih“. O interesima regionalnih sila da i ne govorimo. Mir u Siriji je još uvek daleko.

Ovogodišnju dodelu 89.-tog „Oskara“ – nagrade Američke akademije za filmsku umetnost obeležio je veliki skandal ali i veliko iznenadjenje bar kad je u pitanju nagrada za najbolji film. Favorizovani mjuzikl „La La Land“ Dejmijena Šazela koji je imao čak 14 nominacija ipak nije osvojio glavnu nagradu za najbolji film, iako su Voren Biti i Fej Danavej koji su trebali da dodele nagradu prvo pročitali da je upravo taj film proglašen za najbolji film godine.

I kada su producenti „La La Land“-a izašli na binu, počeli da primaju nagrade i da se raduju, usledio je ,,hladan tuš“ i totalni preokret, kada je najzad stigao pravi koverat u kojem je pisalo da je dobitnik nagrade za najbolji film u stvari „Moonlight“ reditelja Berija Dženkinsa - drama o odrastanju tamnoputog gej mladića, koga je malo ko od kritičara, ali i redovnih pratilaca dešavanja u Holivudu očekivao kao velikog pobednika.

Posebno zbog činjenice da „Moonlight“ nije „klasičan oskarovski“ film, već više liči na film koji bi pobedio na Sandens festivalu, ili na nekom od evropskim autorskih festivala. U svakom slučaju, desio se propust nedopustiv organizatorima jednog ovakvog spektakla. U suštini, "La La Land" je i osvojio najviše nagrada na dodeli 89.-og „Oskara“ – i to za: za režiju, glavnu žensku ulogu, fotografiju, muziku, originalnu muzičku numeru i scenografiju.

Medjutim, „Oskar“ je i ove godine doneo veliko iznenadjenje - kao i prošle godine kada je „Spotlight“ pobedio favorizovanog „The Revenant“. Autorska ekipa filma „Moonlight“ može biti veoma zadovoljna – ovaj dobar ,,mali, autorski,, film (sa više nego skromnim budžetom za holivudske prilike od samo 5 miliona dolara) osvojio je ukupno 3 „Oskara“ – pored nagrade za najbolji film, Maheršala Ali osvojio je i nagradu za najbolju sporednu mušku ulogu (kao prvi musliman koji je dobio tu nagradu), kao i nagradu za adaptirani scenario.

Ove godine treba istaći Dejmijena Šazela, reditelja filma „La La Land“ koji je sa svoje 32 godine postao najmladji reditelj koji je osvojio  Oskara“ za režiju. Treba takodje naglasiti i činjenicu da je Šazel svojim filmom pokušao da oživi pomalo zaboravljeni filmski žanr – mjuzikl, i to na moderan način prihvatljiv današnjem Holivudu. Setimo se da je poslednji put mjuzikl dobio Oskara 2002. godine – i to ,,Čikago“. U svakom slučaju, autorski pristup Šazela je vredan hvale.

Kejsi Aflek je opravdao ulogu favorita, i osvojio „Oskara“ za najbolju glavnu mušku ulogu, i potvrdio da je zaista odigrao najupečatljiviju rolu u jednom takodje snažnom autorskom, ali ne visokobudžetnom filmu kao što je „Manchester by the Sea“. Ema Stoun je, po mnogima zasluženo, u veoma oštroj konkurenciji Izabel Iper, Meril Strip i Natali Portman osvojila „Oskara“ za glavnu žensku ulogu, dok je Vajola Dejvis samo potvrdila dominaciju nagradom za epizodnu ulogu u rediteljskom ostvarenju Denzela Vošingtona „Fences“ (inače, ona je četvrta žena u istoriji koja je za istu ulogu dobila i pozorišnu nagradu „Toni“, s obzirom da su ona i Vošingtonu istu predstavu odigrali više od 100 puta na Brodveju, pre nego što ju je poznati glumac ekranizovao).

Holivud je i tokom ove dodele „Oskara“ pokazao koliki je protivnik aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa i njegove politike, iako je to ipak bilo manje vidljivo nego što se očekivalo. Voditelj spektakla, komičar Džimi Kimel samo je nekoliko puta sarkastično govorio o Trampu, posebno kada je pomenuo da se dodela „Oskara“ prati preko tv ekrana u 225 zemalja koje ,,sada mrze SAD“, ili kada se zahvalio Trampu što je „Oskar“ prošle godine bio smatran rasističkim (jer medju nagradjenima nije bilo afroamerikanaca) , a ove godine to nije, zahvaljujući upravo novom američkog predsedniku.

Stiče se, takodje utisak da se ove godine vodilo računa i o ,,političkoj korektnosti“ prilikom dodeljivanja nagrada i nominacija, kako bi se ponovo izbegle optužbe da „Oskar“ ne poštuje rasnu ravnopravnost. Sa druge strane, treba istaći da su dobitnici nagrada, bez obzira na boju kože i na različite ukuse, umetnici koji su ostvarili veoma značajna filmska i umetnička ostvarenja.

O ukusima, posebno onim umetničkim, često ne vredi raspravljati.

Nedeljni pogled: Uprkos sramotnim provokacijama, ostajemo dostojanstveni!
Pogledaj vesti o: Uskrs

Nastavak na BKTV News...