Izvor: Politika, 29.Sep.2014, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ajfon 6” – trn u oku obaveštajaca
Američke službe žale se da će novi „Eplov” smartfon otežati istrage, a olakšati posao kriminalcima, jer svi podaci iz uređaja ostaju nedostupni čak i uz sudski nalog
Dok vlasnici novog „Eplovog” telefona strepe da li će im se uređaj iskriviti u džepu, jer je već prijavljeno nekoliko slučajeva, američke obaveštajne i policijske službe imaju drugu brigu. Kažu da je ovo prvi uređaj u eri posle Snoudenovih otkrića koji će im ograničiti mogućnosti u istrazi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << piše „Njujork tajms”.
Malo pre nego što je predstavio nove telefone i operativni sistem, „Epl” je promenio politiku privatnosti da naglasi da novi operativni sistem „ajos 8” ima takvu enkripciju da kompanija više neće moći da odgovori na zahteve vlasti za predaju podataka iz uređaja. I-mejlovi, fotografije i kontakti korisnika biće kodirani složenim matematičkim algoritmima. Ključ kreira korisnik i „Eplu” neće biti poznat. Drugim rečima, kada kompaniji stigne sudski nalog da preda sadržaj „ajfona 6” konkretnog korisnika, odgovoriće istražiteljima ili obaveštajcima da mogu da dođu do podataka jedino ako „provale” šifru („Epl” tvrdi da je potrebno skoro šest godina da se isprobaju sve kombinacije) ili ako je dobiju od vlasnika telefona.
Novi „ajfon” već je izazvao javno negodovanje direktora Ef-Bi-Aja Džejmsa Komija, koji je prošle sedmice na jednoj konferenciji za novinare rekao da ga brine to što neke kompanije otvoreno reklamiraju proizvode koji omogućavaju ljudima da ostanu izvan domašaja zakona. Pomenuo je slučajeve kidnapovanja u kojima bi pretres telefona mogao da olakša pronalaženje žrtve. „Epl” nije odgovorio na molbu „Njujork tajmsa” za komentar.
Zvaničnici obaveštajnih agencija ne izražavaju nezadovoljstvo javno kao Ef-Bi-Aj, ali kažu da bi ovo mogao da bude prvi u nizu novih uređaja napravljenih da se izvrda ne samo NSA, već i bilo koji sudski nalog. Oni upoređuju ovaj potez „Epla” sa ranim danima švajcarskog bankarstva, kada su se osnivali tajni računi da se zaobiđu nacionalni zakoni.
„Teroristi će to ukapirati, kao i promućurni kriminalci i paranoični diktatori. Kao da ste objavili oglas u kom kažete ’evo kako da izbegnete nadzor, čak i legalan nadzor’”, komentariše jedan od neimenovanih visokih obaveštajaca.
Hipotetički, „Epl” može da napravi alatku za otkrivanje šifre, ali po zakonu to ne mora. Po mišljenju obaveštajaca, ponovo se pokreće ključno pitanje ko odlučuje o tome kojim podacima vlada može da pristupi. Do sada je takve odluke uglavnom donosio Kongres. On je 1994. usvojio zakon koji nalaže telekomunikacionim kompanijama da moraju da imaju opremu koja im omogućava da odgovore na nalog za prisluškivanje. Iako je bilo ideja da se odredbe prošire na i-mejl i druge sadržaje, zakon nije menjan i ne odnosi se na sadržaj smartfona.
Direktori u „Eplu” i „Gugl” kažu da je američka vlada sama izazvala promene. Posle otkrića bivšeg saradnika NSA Edvarda Snoudena, druge zemlje sa sumnjom gledaju svaki američki uređaj ili softver, od telefona do servera, pitajući se da li ima ugrađene „slušalice” za američke obaveštajne službe. Opstanak američkih kompanija na globalnim tržištima, posebno u Kini, Brazilu i Nemačkoj, zavisi od njihovog uspeha da ubede potrošače da su im podaci bezbedni.
Džonatan Zijarski, stručnjak za bezbednost koji drži kurseve policijskim službama o prikupljanju podataka sa „ajfona”, objašnjava sistem enkripcije kao niz zaključanih ormarića. U ranijim verzijama „ajosa”, jedan je uvek bio otključan i „Epl” je mogao da, uz sudski nalog, iz njega uzme i preda fotografije, istoriju poziva ili beleške. Sada su omogućili korisnicima da samo oni imaju ključ od tog ormarića. Na ovaj način, međutim, nisu zaštićeni podaci na „ajklaudu”, tako da će „Epl” neke podatke ipak moći da preda vlastima.
Ovaj stručnjak smatra da su prenaduvani strahovi da će nova enkripcija otežati istragu. I dalje postoji mnoštvo načina da policija dođe do podataka. U slučaju kidnapovanja, na primer, policija od mobilnih operatera i dalje može da traži evidenciju poziva i podatke o lokaciji.
„Eliminisanje ’ajfona’ kao izvora neće srušiti mnogo slučajeva. Tu je hrpa drugih dokaza, od evidencije poziva i ’ajklauda’ do ’Džimejla’. Nadziru ceo internet”, podsetio je ovaj stručnjak.
----------------------------------
Enkripcija i na androidu
Na telefonima koji koriste operativni sistem „android” već tri godine postoji mogućnost enkripcije podataka, ali korisnici moraju sami da izaberu ovu opciju u podešavanjima. U novoj verziji „androida” koja treba da izađe u oktobru, ekripcija će biti podrazumevani način.
J. Kavaja
objavljeno: 30.09.2014.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
