Izvor: Objava, 13.Jun.2015, 21:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

НИШКИ ДИПЛОМАЦ ПОДУЧАВА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ НА МАЛТИ

Није новост да је Ниш центар адаптивног пливања у Србији. У прилог тој тврдњи је много чињеница. У Нишу већ више од пола деценије ради најуспешнији и најмасовнији српски пливачки клуб за особе са инвалидитетом је „Делфин“. Најбољи српски пливач параолимпијац је Нишлија, Немања Тадић. Седиште Асоцијације адаптивног пливања Србије (АДАПТС) је у Нишу где се организује (у сарадњи са Факултетом спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу – ФСФВ и Параолимпијским комитетом Србије – ПОКС) престижни међународни семинар на који традиционално долазе предавачи и учесници из Белгије, Холандије, Бугарске, Исланда, Турске, Грчке, САД, Канаде, Хрватске и наравно Србије. Управо су то довољни разлози за неког озбиљног послодавца у свету да кадар који се образује на ФСФВ у Нишу (где постоји чак седам предмета из области физичких активности особа са инвалидитом на свим нивоима студија), а такође и стиче радно искуство у том граду, може да очекује пословну понуду.
Једна таква понуда није заобишла ни Нишлију Сашу Костића. Овај професор физичке културе из Нишу сада спроводи спортске активности особа са инвалидитетом на Малти. Искуство које је стекао радећи у „Делфин“-у и АДАПТС-у, успеси које је постизао са пливачима у Србији, Грчкој и Хрватској, учешћа на домаћим и иностраним камповима и семинарима, били су добра препорука да се запосли на острву у средини Медитерана.
Проф. Костић ради у једном државном спортском центру за особе са инвалидитетом (ОСИ) под именом „Inspire“. Иначе, име „Inspire“је дато да би се инспирисале ОСИ и особе са хроничним болестима да се баве физичком активношћу. То је институција са међународном репутацијом, јер у њој током целе године волонтирају млади људи из целе Европе (из Велике Британије, Ирске, Шпаније, Немачке, Италије, Грчке, Бенелукса, Скандинавије...). Волонтирање у „Inspire“ центру је јака референца за младе људе која им помаже у животном сазревању и налажењу стипендије или запослења. Што се тиче запослених, поред професора спорта, у „Inspire“ центру су запослени и психолози, социјални радници, дефектолози, радни терапеути и физиотерапеути, значи све струке које могу помоћи у раду са особама са инвалидитетом.
Само име „Inspire“ је подстрек и људима добре воље да донирају средства том спортском центру. „Поред буџета Републике Малте, ова установа значајне изворе финансирања добија и путем донација.“ – на почетку нашег разговора објашњава професор Костић. Наш саговорник сматра да је чак и у Србији могућ овај систем финансирања. Он наглашава да иако је Србија сиромашна земља, увек постоје људи добре воље који су спремни да донирају средства за овакве ствари.
Управо смо то желели и да питамо. Које су разлике између Србије и Малте, када је реч о организацији физичких активности ОСИ?
„Много је заблуда код нас у Србији везано за ову тему. Сматра се да је рад са особама са инвалидитетом тежак, што није тачно. Једноставно, упознаш се са патологијом инвалидитета и хроничне болести, индикацијама и контраиндикацијама за физичку активност и радиш на мотивацији те особе да истраје у вежбању. И то је све.“ – сматра Саша Костић и наставља „Следи надградња тога. Све то треба организовати. Више десетина да не кажем стотина хиљада особа у Србији који имају неку врсту инвалидитета и хроничног обољења је потребно организовати да вежбају.“
Друга велика разлика између Малте и Србије је, по професору Костићу, приступачност. Он наглашава да „на Малти не постоје физичке баријере. ОСИ која користи колица може да приступи сваком објекту, плажи, спортској сали, базену... „Inspire“ је сјајан пример за то. С друге стране, у Србији то није случај, иако је законска регулатива о томе постоји већ више од пола деценије. Даћу и један пример. Пре непуних годину дана сам као члан делегације АДАПТС-а посетио базен у СРЦ „Дубочица“ у Лесковцу. Тамо се базен налази на спрату, што је право архитекте. Али, проблем је што до тог базена треба да се савлада тридесет степеница, што је несавладиво за ОСИ која користи колица. Самим тим, ОСИ у колицима се спутавају да самостално дођу на базен. То је један од много примера где се не поштује закон, а самим тим и права ОСИ. На тај начин друштво хендикепира популација ОСИ.“
С друге стране, наш саговорник сматра да има и примера добре праксе, када је у питању решена приступачност спортским објектима у Србији. „Затворени базени СЦ „Чаир“ у Нишу су приступачни за ОСИ. Постоје колица и рампе за ОСИ, а прилагођене су и свлачионице и тоалети“. Руководство ове установе има слуха за ову популацију, па и не чуди да је пливање ОСИ у Нишу најразвијеније у Србији“.
Пример добре праксе по нашем саговорнику је „сарадња спорских клубова за ОСИ у Нишу са ФСФВ-ом. Присутна је несумњива спремност ФСФВ-а у Нишу да охрабрује своје студенте да уче како да спроводе физичке активности ОСИ“. „Поред праксе у тим клубовима,“ наш саговорник сматра да то што „студенти ФСФВ-а имају могућност да и на теоретским предавањима разговарају са успешним спортистима са инвалидитетом“ могу још више науче. Проф. Костић истиче руководство ФСФВ-а и декана проф. др Милована Братића да „прихватају сваку иницијативу спорских клубова и удружења за ОСИ у Нишу.“ Наиме, многа такмичења у спорту ОСИ се одвијају уз помоћ студената ФСФВ-а, многи међународни и домаћи семинари из спорта ОСИ се одвијају у суорганизацији ФСФВ-а, негује се сарадња са светским ауторитетима из спорта ОСИ, подржавају се студенти да добију стипендије за иностранство да би се усавршавали из ове области...

„Градимо кућу од крова“
Организација на националном и локалном нивоу је главна препрека да ОСИу Србији имају веће учешће у организованим физичким активностима ОСИ.
„Уместо да се „приђе“ свакој ОСИ, да се мотивише да вежба, ми чекамо да се припрадници те популације местимично самостално самоорганизују. Ако би велику популацију ОСИ „приволели вежбању“, из те масе ће неко „искочити“ и постати одличан спортиста, репрезентативац и освајач медаља. Циљ је у оба приступа исти, али је пут другачији.“

Како баш Малта
„Као тренер у „Делфину“, био сам део велике делегације тренера и пливача из Србије на једном престижном међународном кампу за пливаче са инвалидитетом који се крајем 2014. одржао у Истанбулу. Шеф фелегације из Србије је био др Бојан Јоргић, стручњак из пливања ОСИ, председник Скупштине АДАПТС-а и асистент на ФСФВ-у у Нишу. На молбу директора, проф. др Марка Александровића, иначе председника УО АДАПТС-а и професора на ФСФВ-у у Нишу, био сам задужен да представника Малте, Изабелу Зарб. Она је испред Пливачке асоцијације Малте одговорна за едукацију тренера, а сарађивала је и са Бобом Бауманом, тренером легендарног Мајкла Фелпса. Једноставно – за њу нема непознаница у пливању.“ – објашњава проф. Костић и наставља, „Међутим, то није важило за пливање ОСИ, па сам је у проблематику пливања ОСИ упутио да би што боље пратила садржаје на кампу. Месец дана после кампа у Истанбулу сам на једну седмицу отишао на Малту, а од фебруара сам непрекидно овде.“
Наш саговорник наглашава да је јака препорука за њега био један нишки студент - Владимир Бајин, познати рукометаш и дипломирани студент ФСФВ-а. Он је студирао је у истој генерацији чувених мастер студија за адаптивно физичко вежбање у Белгији са директорком за спортке активности у „Inspire“, Аделаид Силвом. „То је“, сматра Саша Костић, „била прекретница за добијање запослења у “„Inspire“ центру.
„Уживам у свом послу, радим за шта сам се школовао. Водим рачуна о ОСИ током њиховог дневног боравка, спроводим инструктажу и тренинге пливања за децу са аутизмом и дауновим синдромом, а помажем и у хипотерапији – терапији јахањем коња“.

Могућност сарадње са Србијом и Нишом постоји
Наш саговорник сматра да могућност сарадње Србије и Малте је неограничена, бар када је реч о спорту ОСИ. Конкретно, Ниш има сјајне услове да организује камп екстремних спортова за ОСИ. Спортови као што су параглајдинг, шутинг, пецање, сплаварење, спортско пењање и кајакарење нису због природних услова развијени на Малти. План „Inspire“ је да са вишечланом делегацијом дође на такав седмодневни камп у Ниш. Уколико се то успешно реализује, проф. Костић сматра, да Ниш може да буде међународна дестинација за такву врсту туризма. Наравно, неки предуслови морају да се испуне, а најважнији је приступачност.
Мало се зна да Параолимпијски комитет Србије сјајно организује међународне скијашке кампове за ОСИ. Постоји интересовање са Малте да узму учешћа на камповима те врсте у Србији. Малта, разуме се, нема снега нити развијене зимске спортове. Зато је зимски боравак малтешке деце са инвалидитетом у српским скијашким центрима за њих егзотичан.
С друге стране, професор Костић ће помоћи да што више студената ФСФВ-а у Нишу дође у „Inspire“ на волонтирање. Рад са ОСИ ће им помоћи да стекну искуство, а то је и јака референца у биографији за будуће запослење или стипендију у иностранству. Већ овог лета ће бар један студент основних академских студија са тог факултета доћи на волонтирање у „Inspire“ центар.

Порука младима
Наш саговорник сматра да као човек са солидним животним и професионалним искуством треба да да неки савет млађима:
„Будите вредни и никад не одустајте. Улажите у себе, не бежите од обавеза. Волонтирајте, јер ћете кроз ту праксу научити више него у учионици. Не удаљавајте се од струке, чак и када вас живот натера на то! Учите језике и рад на компјутеру, то су неизоставне вештине савременог човека. Идите у сусрет искуству“.
Када је реч о будућем занимању, Саша Костић је, наравно пристрасан:
„Упишите ФСФВ-у у Нишу, фокусирајте се на рад са ОСИ. На крају школовања ћете имати одлично знање и искуство и бићете конкурентни на тржишту рада. Нишки кадар у спорту ОСИ се цени ван земље, будите сигурни у то!“.