Izvor: Objava, 12.Feb.2020, 21:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АБРАХАМ ЛИНКОЛН

Један од највећих председника Сједињених Америчких Држава Абрахам Линколн родио се 12. фебруара 1809. године у једној брвнари у близини Хоџенвила, у пограничној држави Кентаки. Отац му је био сиромашни фармер. Када је имао осам година, Абрахам је изгубио мајку. Породица Линколн се преселила у Индијану где се отац ускоро опет оженио. Маћеха која је много волела Абрахама стално га је подстицала да чита. До књига није било лако доћи, али дечак се увек сналазио. Тако се образовао јер није редовно ишао у школу.

Абрахам је први пут видео велики град када је у 19. години отишао у Њу Орлеанс. Радио је као сплавар на Мисисипију, што је било само једно од многих занимања високог, снажног младића који није желео да остане фармер. Када се његова породица преселила у Илиноис, Абрахам се враћа у Њу Орлеанс и запошљава се код једног трговца. Путујући често, упознао је живот Црнаца у јужним државама. То се снажно урезало у његово сећање и утицало на читав будући живот.

У Илиноису Линколн је почео да се занима за законодавство и политику. У слободном времену бацио се на читање правничких књига, а био је познат као поштен човек који никада не би прекршио задату реч и због тога је стекао надимак "поштени Ејб". Као представник Њу Салема, 1834. је изабран и у Скупштину Илиноиса и у наредних шест година његови суграђани бирали су га још три пута. Године 1847. изабран је у Конгрес. У међувремену, робовско питање веома се заоштрило на пољопривредном Југу САД који је држао у ропству црначко становништво и користио га као веома јефтину радну снагу.

Јужњацима је јефтина радна снага омогућавала да северноамеричким и европским индустријалцима продају памук, своје једино богатство, па су се жестоко успротивили борби за укидање ропства. Иако се Линколн није залагао за укидање ропства, био је противник његовог ширења на западне територије што су тражиле јужне државе. Председници САД били су на страни јужних држава, све до 1860. Две године раније Линколн је, као веома познат адвокат, кандидован за Сенат, али је изгубио на изборима. А онда је, новембра 1860, после веома вешто вођене кампање, изабран за првог републиканског председника САД.

Пошто је председник био противник било каквог ширења ропства, неколико држава на југу у којима је ропство било дозвољено отцепило се од САД. Унију прво напушта Јужна Каролина, 20. децембра 1860. године, а онда и државе Мисисипи, Флорида, Алабама, Џорџија, Лујзијана и Тексас. Оне у Монтгомерију образују посебан савез: Конфедерацију Америчких Држава и, фебруара 1861, за председника бирају Џеферсона Дејвиса. Побуњеници су у зору 12. априла 1861. отворили ватру на федералну тврђаву Форт Самтер у Чарлстону, у Јужној Каролини. То је био почетак горког, братоубилачког рата. "Америчка крв натапа америчку земљу", остао је трагични запис из овог страшног времена. Север је у току читавог тог дуготрајног рата био далеко моћнији и територија на југу полако је враћана САД. Првог дана нове 1863. године председник Линколн прогласио је ослобађање робова у државама Конфедерације. Идуће године поново је, огромном већином, изабран за председника САД. Тај избор поздравила је и Прва интернационала, а поздравно писмо упућено Линколну и читавом америчком народу написао је сам Карл Маркс.

После легендарне битке код Гетизбурга, на овом месту је подигнуто гробље, где је Линколн јула 1863. одржао најчувенији свој говор у којем је рекао да ће амерички народ "имати ново рођење слободе - и народну владу, изабрану од народа за народ који неће бити збрисан с лица земље". Али, рат још није био завршен и још много људи је изгинуло до његовог краја. Септембра 1864. генерал Шерман заузео је главно упориште побуњеника - Џорџију. Априла наредне године командант војске Конфедерације генерал Ли најзад се предао и рат је био завршен. За Црнце, робове на југу то је најзад значило слободу. Пошто се Југ предао, Линколн се заложио за помирење "у ком мржња није усмерена ни на кога, а милост се показује свакоме". Пет дана по завршетку рата, 14. априла, председник Линколн је са својом супругом у Фордовом позоришту у Вашингтону гледао представу "Наш рођак из Америке". Један од глумаца, Џон Вилкс Бут, фанатични присталица Конфедерације, продро је у њихову ложу и пуцао у председника. Линколн није долазио свести читаву ноћ, а ујутру следећег дана је издахнуо!