Izvor: Objava, 16.Nov.2018, 12:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАРЛ ФОН КЛАУЗЕВИЦ

Пруски генерал и војни теоретичар Карл фон Клаузевиц угледао је свет 1. јуна 1780. године у Бургу код Магдебурга, у породици сиромашног средњег сталежа. Још у раном узрасту, с дванаест година - што тада није било неуобичајено за дечаке који су желели да постану војници - ступио је у пруску армију 1792, а већ после годину дана тринаестогодишњи дечак крену у рат са својим пуком посрћући под теретом заставе. Био је то војни поход против француских револуционарних трупа које су продрле у Рајнску област.

Војни реформатор, Герхард фон Шарнхорст, заузео се за даровитог момчића. Пошто је завршио Општу ратну школу у Берлину као први у класи, Клаузевиц је 1803. године постао ађутант принца Аугуста од Пруске, да би скупа са њим допао заробљеништва, ратујући три године касније против Наполеона у двострукој бици код Јене и Ауерштата. У рату који је трајао само шест дана, Наполеон је у ове две битке просто слистио пруску армију.
Пошто је ослобођен, Клаузевиц се прикључио кругу реформатора око Шарнхорста, Гнајзенауа и Бојена. У пруском генералштабу радио је на реформи пруских оружаних снага.

Када је пруски краљ Фридрих Вилхелм III у фебруару 1812. године склопио савез с Наполеоном и ставио му на располагање пруске тврђаве и контингент од 20.000 људи за поход на Русију, због неслагања са таквом политиком Клаузевиц је затражио отпуст и 6. јуна исте године у Вилни, непуне три недеље пре Наполеоновог напада на Русију, обукао руску униформу. Након Наполеоновог напада на Русију, Клаузевиц се борио против Француза код Смоленска и Бородина. Свој циљ, да се Немци у ослободилачком рату дигну против Наполеона, Клаузевиц је почео да остварује када је на руској страни водио преговоре с генерал-потпуковником Јоханом грофом Јорком фон Вартенбургом, командантом пруског контингента у саставу Наполеонове Велике армије. Преговори су окончани потписивањем Конвенције у Таурогену 30. децембра 1812. године. Ту је Јорк фон Вартенбург, не тражећи дозволу од свог краља, потписао примирје између пруске војске - до тада француске савезнице - и руске армије. Тај догађај означио је почетак пруског отпора француској окупацији.

Пошто је Клаузевиц 1814. године опет ступио у пруску војску, добио је положај начелника генералштаба у команди корпуса у Кобленцу, а 1818. године је постављен за управника Опште ратне школе. Умро је од колере 16. новембра 1831. године у Бреслауу, где је био постављен за инспектора артиљерије.

Клаузевиц је аутор многих дела из историје ратова, стратегије и тактике. Најзначајније му је недовршено дело "О рату", на којем је радио од 1816. године и које је годину дана после његове смрти издала његова жена Марија фон Клаузевиц, рођена грофица Брил. У овој књизи Клаузевиц износи мисао да је рат само наставак политике применом других средстава.

Клаузевиц је био миран и ведар човек, с нотом емотивности и самокритике. У опхођењу с људима био је уздржан, понекад затворен и одбојан.