Izvor: Objava, 08.Okt.2018, 19:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БАЛКАНСКИ РАТОВИ

Године 1912. балканске државе Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска склопиле су Балкански савез, са циљем да се ослободе преостали делови Балканског полуострва који су још били под турском влашћу. Црна Гора је 8. октобра 1912. године прва објавила рат Турској а остали балкански савезници учинили су то 17. и 18. октобра. Тако је почео Први балкански рат.

Први балкански рат био је један од најпопуларнијих ратова у српској историји. Читави нараштаји српског народа васпитавани су етиком косовске епопеје и уз стари поклич: "Онамо, намо". Ратна дејства у Првом балканском рату најпре је отпочела црногорска војска кренувши ка Скадру истог дана када је Црна Гора објавила рат. Између српске Прве армије и турске Вардарске армије дошло је 23. и 24. октобра до битке код Куманова. Победу у Кумановској бици однела је српска војска.

Након победе у Кумановској бици српска војска наставила је напредовање ка југу. У тродневној бици која се одиграла код Битоља од 16. до 19. новембра српска Прва армија поново је потукла турску Вардарску армију. Тиме су завршене операције у Македонији. У међувремену, српска Трећа армија преко Косова и Тиране избила је на Јадранско море код Драча. Спајање српске и црногорске војске, као испуњење давног сна, извршено је 28. октобра. Бугарска војска почела је операције 18. октобра и наступала је ка Једрену. Те операције привремено су обустављене примирјем склопљеним 4. децембра на тражење Турске. Грчке снаге прешле су тадашњу грчко-турску границу истог дана кад и бугарска војска, 18. октобра. Продирући на север, грчка војска је 9. новембра заузела Солун. После прекида примирја, почетком фебруара 1913. године, Турци су безуспешно покушали офанзиву на бугарском ратишту. Грци су 6. марта заузели Јањину, а бугарске снаге, потпомогнуте српском артиљеријом, 26. марта ушле су у Једрене. Црногорска војска заузела је 23. априла Скадар, али 14. маја морала је да га напусти под притиском великих сила, и да га преда међународном одреду.

Поражена Турска је 30. маја 1913. године била приморана да у Лондону потпише мировни уговор којим се одрекла територије у корист балканских савезница. У борбама током Првог балканског рата Турска је имала 50.000 погинулих војника, Бугарска 14.000, Србија 5.000, Црна Гора 2.836 и Грчка 2.373.

Други балкански рат трајао је током лета 1913. године, а настао је као последица сукоба интереса Србије, Грчке и Бугарске око територија у Македонији, које је напустила Турска. Подстакнута од Аустро-Угарске, Бугарска је решила да спор оконча оружаним путем. Рат је почео изненадним нападом 29. јуна бугарске Четврте армије на српску војску код Брегалнице и 30. јуна нападом Друге армије на грчку војску код Солуна. Црна Гора стала је уз Србију и Грчку, а у рат против Бугарске ушла је и Румунија. До 8. јула бугарска војска претрпела је код Брегалнице тежак пораз од српске војске, а Грци су 2. јула прешли у наступање. Суочена са општим наступањем српске и грчке војске, поражена Бугарска је била приморана да затражи примирје. Рат је прекинут 31. јула, а уговор о миру потписан је 10. августа у Букурешту.