Izvor: Objava, 03.Avg.2018, 17:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВУК КАРАЏИЋ О ИСТРАЗИ ПОТУРИЦА У ЦРНОЈ ГОРИ

(...) Приповиједа се, да су Данила Црногорци против његове воље изабрали за митрополита, а завладичио га је године 1700. у Сечују (у Маџарској) Српски патриарх Арсеније III. који је онда био пребјегао из Пећи у Австријску државу. У Црној се гори пјева и приповиједа, да су му Зећани били измолили допуштење од паше Скадарскога, да на вјеру дође у Зету, да им освети цркву. Но кад тамо отиде, Турци га уфате и свежу, па га одведу у Подгорицу и послије различнијех мука, пођу да га набију на колац, и већ су му дали били колац на раме, и повели га да избира мјесто ђе ће га набити нањ; но народ га Хришћански једва одмоли и откупи за 3000 дуката, од којијех 1000 даду Зећани а 2000. Црногорци саставе, које између себе које давши у залогу којекакве црквене ствари позајме. Сам овај поступак Турски с Данилом могао га је навратити на сваке мисли и послове против Турака, уз то је још виђео, да се домаћи потурчењаци једнако умножавају и Турску власт све више утврђују; зато он око године 1703. сазове к себи најзнатније поглаваре свога закона, па им каже, да ће оставити и њих и Црну гору, ако га не послушају, и све Црногорце турскога закона, који се не би ћели покрстити не побију или не ишћерају из земље. Данилови узроци, његова духовна власт и народна љубав и приврженост к њему а особито мрзост Хришћана на Турке, све то помогне, те га поглавари послушају, и договоривши се једно вече (кажу управо у очи божића) удари сваки на одређено мјесто, те све, који се не ћедну крстити побију или из земље проћерају. Од онијех, који се искрсте има и данашњи дан још презимена нп. Алијћи, Хусеиновићи и т. д. Тако се Црна гора очисти од Турака са свијем; истина да су ђекоја мјеста која су била ближе к Турцима, плаћала им и по тада по нешто (као што се приповиједа на годину по двије цванцике од куће, - па и то једне се године платило, а двије неплатило), али нахија Катунска од тада је остала са свијем слободна.

(Одломак из књиге Вука Караџића "Црна Гора и Црногорци" из 1837. године)