Izvor: Objava, 19.Jul.2018, 09:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈУНАШТВО ТАНАСКА РАЈИЋА НА ЉУБИЋУ 1815. ГОДИНЕ

Вративши се у Чачак са новом војском, покупљеном у окружју београдском, шабачком и ваљевском, Милош подигне на врат на нос два шанца на левој обали Мораве. Турци оборе здраво јаку ватру на србске коњанике, кои су били на равници, разстрое их сасвим. Немајући се чега бојати од стране равне, обрате сву своју силу на шанац у коме је Добрача заповедао, и кад су овај узели, насрну на други, гонећи пред собом бранитеље првог већ узетог шанца. То је била велика забуна. Пешаци србски, на које су Турци навалили побегну у нереду шанцу ономе, на кои још није ударено, да у њему заклона нађу. Гонећи одстраг, нису имали кад обилазити, него су се пењали на шанац и проваљивали су сами палисаде. И још с једне стране нису били ни ушли сви у шанац а с друге нагну бежати сасвим из шанца у густу шуму.

Све је било побегло. У шанцу није остао но заповедник Рајић, кои се није хтео растати са своим топовима: "Ја нећу никад оставити ове топове, рекао је он бегунцима; та знате ли колико смо за њима чезнули и колико ћемо уздисати док до њи опет дођемо. Ја ћу покрај њи умрети; неће и однети нико док у мени душа куца!" Јунак је овај одржао реч. Кад су Турци навалили у шанац кога су његови бранитељи одградили, узјаше он на топ, опали своје пиштоље, убије два непријатеља и погине потоме и сам.

(Одломак из књиге Михаила Обреновића "Милош Обреновић", Београд, 1863)