Izvor: Večernje novosti, 08.Jun.2016, 18:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Melemi iz Plankove bašte

"Zeleno ostrvo" u centru grada, apotekara Ferenca Franje, jedan od najstarijih parkova. Vrt lekovitog bilja svedočanstvo o bogatoj tradiciji farmacije u Banatu PLANKOVA bašta, najstariji park u Zrenjaninu, formiran u prvoj polovini 19. veka i nazvan po apotekaru i uglednom Velikobečkerečaninu Ferencu Franji Planku koji ga je darovao gradu, zahvaljujući podršci EU trebalo bi da oživi i postane jedinstven >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Srbiji.Tako će biti ispravljena i nepravda prema dobrotvoru Planku. Njegovu plemenitu zamisao o zelenoj oazi u centru grada mnogi gradski poslenici, uz pomoć neodgovornih urbanista, decenijama su istrajno i sistematski sakatili park. Da bi sada Evropa prepoznala veličinu Plankove bašte, izrazila spremnost da "odreši kesu" i pomogne rekonstrukciju.U bogatoj tradiciji farmacije u ovom delu Banata, gde je tadašnji Veliki Bečkerek sa rumunskim Nađ Sentmiklošem jedini u Torontalskoj županiji još 1784. imao apoteku, Franja Plank zauzima posebno mesto. Bio je četvrti vlasnik te prve apoteke koja se zvala "Kod spasitelja" i vodio je od 1828. do 1844. Nadaren za spravljanje medikamenata, naročito je bio okrenut uzgoju lekovitih, egzotičnih i začinskih biljaka.U tu svrhu kupio je i ogradio 16.000 kvadratnih metara zemljišta u centru grada, na levoj obali Begeja. Uz formiranje parka, počeo je da pravi i botaničku baštu, ali već u startu zapao je u ozbiljne finansijske nevolje. O tome svedoči zapisnik Torontalske županije od 6. februra 1832. gde se utvrđuje da Cecilija Vaš zahteva da se stavi intabulacija od 10.000 forinti na imanje apotekara Planka, koji je tu sumu bio pozajmio, a nije vratio.Molba je bila rešena u korist Cecilije Vaš. Da li je Plank u ovu situaciju došao zbog neuspele investicije u botaničku baštu ili nenaplaćenih lekova u vreme žutice, nije poznato, a sumnjalo se i da ga je opljačkao apotekarski saradnik Šandor Darboš. Uz veliki trud, Plank je kasnije uspeo da naplati od Županije neke stare račune, oformi baštu koja se po njegovom imenu na mađarskom nazivala plankert, a plemenitost je pokazao darujući je gradu.Da li je misteriozna kula ostatak čuvene Bečkerečke tvrđave iz 16. vekaLokalni urbanisti već tada su počeli da "štrpkaju" Plankovo zeleno ostrvo u centru grada. Prvo je 1836, u delu ka obali Begeja izgrađeno parno kupatilo, a potom riblja pijaca. Onda je deo parka raskrčen, da bi 1842. bila podignuta Kasina, najstarija gradska čitaonica. Prava devastacija dostigla je kulminaciju u 20. veku, kada je park bukvalno "napadnut" sa svih strana.S uličnog dela, prema naselju "Mala Amerika", prvo je izgrađeno zdanje Trgovinsko-industrijske komore (kasnije poznato kao Dom vojske). Onda je 1936. počela izgradnja zgrade Crvenog krsta. Kopanje temelja petvorilo se u pravo arheološko istraživanje. Jer, isplivali su misteriozni brežuljci, katakombe i lagumi, za koje se pretpostavljalo su ostaci čuvene Bečkerečke tvrđave iz 16. veka. Nije odgonetnuto ni ko je i kada izgradio kulu, koja je sigurno nastala pre 1840. Pripisivana je Planku, koji je navodno u njoj gajio orlove...Najstariji gradski park decenijama sistematski uništavanPosle Drugog svetskog rata nove vlasti prekrstile su plankert u Park pionira i nastavile sa preuređenjem. Nikla je Rotonda - spomenik palim Crvenoarmejcima u oslobađanju Banata, a zbog zamisli o aleji velikana postavljeno je i nekoliko spomen-bista. Valjda nesvesno, najlepša funkcija podarena mu je izgradnjom lutkarskog pozorišta. Onda je, krajem sedamdesetih, pozorište srušeno, Begej u centru grada zatrpan i pretvoren u sistem veštačkih jezera, a na obodu parka nikao je velelepni Dom omladine, danas Kulturni centar.Zbog ovakvog urbanog razvoja grada Plankova bašta svedena je na trećinu prvobitne površine. Poslednjih godina potpuno je devastirana. Ponela je ružan naziv "parkić - narkić", a prošlog leta izrovali su ga majstori prilikom rekonstrukcije toplovoda. Kada je zbog ovako tužne sudbine već oplakan i svi poverovali da će od Plankove bašte ostati samo ime, stigla je ohrabrujuća vest da će EU pomoći revitalizaciju.Rotonda nikla u parku posle Drugog svetskog rataPROJEKAT VREDAN DVA MILIONA EVRAPROJEKAT "Zelni most", vredan dva miliona evra, predviđa obnovu Plankove bašte.- Neće to biti obična obnova, već novo osmišljavanje jednog od najstarijih parkova u Srbiji, i to po svetskim standardima - najavljuje Alin Adrijan Nika, rumunski član Komiteta za regione pri EU, poručujući da će komšije pomoći da se jedinstveni park u našoj zemlji već dogodine nađe u novom ruhu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...