Izvor: Magyar Szó, 28.Dec.2015, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto oživljavanja – potrebne nove fabrike
O usponu i padu privrede Zrenjanina se mogu pisati naučni radovi. Na kraju 19. veka grad je već imao fabriku piva, nameštaja, kože, špiritusa, tepiha, šećera, mlin, pogon za popravku i proizvodnju vagona za željeznicu, fabriku peći, čarapa, šešira, fabriku za kozmetiku, fabriku cigli, ribogoj… Grad je imao štamparije kao i novine, imao je razvijenu željezničku mrežu, a i Begejom se moglo ploviti. Grad je imao poštu i telefonsku mrežu, gimnaziju, apoteku… Imao je poljoprivredu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << ali i jaku malu privredu.
Privreda grada je tokom šesdesetih godina prošlog veka jačala i dalje. Tu je osnovan NIS, Kombinat „Servo Mihalj” koji je sjedinio industriju opštine. Za kratko vreme grad je izrastao u najvećeg proizvođača hrane tadašnje Jugoslavije. Tokom sedamdesetih godina bili su na vrhuncu pošto su raspolagali sa 240 hiljada hektara plodne zemlje, kada je u okviru kombinata bilo 42 fabrike, i zaposleno 24 hiljade radnika uz 25 hiljada kooperanata.
Mlekara, uprkos svemu, još je uvek na nogama
Prvi zapadni investitor u Jugoslaviji je bio nemački „Höechst”, koji je 1961. godine sagradio fabriku lekova „Jugoremediju”.
Američki CPC je firmi IPOK dao zadatak za početak proizvodnje dekstroze za farmaciju. Helen Curtis iz Čikaga je svoju prvu evropsku dozvolu dala zrenjaninskom „Luxolu”. Francusku licencu je dobio „Žitoprodukt”, a klanica „BEK” je svoje konzerve mesa izvozila čak i u Sjedinjene Američke Države.
Potom su došli ratovi, a Jugoslavija se raspala. Sa njom se raspao i jedan od najjačih privrednih centara države. Na nogama je ostala samo fabrika ulja „Dijamant”, koja je dobila hrvatskog vlasnika, a fabrika mleka „Mlekoprodukt” je u francuskom vlasništvu. Do nedavno se relativno dobro držala i fabrika grejnih tela, takođe u hrvatskom vlasništvu, gde je nedavno pokrenut stečajni postupak - firmi je ovih dana isključena struja. Mašine i opremu su u međuvremenu iz napuštenih fabrika razvukli tako da je veći deo dospeo u staro gvožđe. Osnovano se sumnja da je od ove neprocenjive zaostavštine malo šta ostalo. Naravno, još bolnije je to što je više hiljada radnika ostalo bez posla. U okrugu je ostalo bez posla čak trideset hiljada, a u gradu ima skoro dvadeset hiljada nezaposlenih.
Verovatno verujući u raniji dobri renome firmi, bilo je inicijativa za obnovu propalih fabrika. Više puta je pokušano ponovno pokretanje fabrike šećera, fabrike lekova, klanice i fabrike čarapa. Razmišljalo se o obnovi proizvodnje tepiha i pokretanje fabrike piva. Od svega toga nije bilo ništa. Niko nije našao način da donese nov sadržaj u fabriku staru sto godina kako bi ona ponovo postala interesantna za tržište.
Polazeći od dosadašnjeg iskustva, već sad se može reći da se stara privreda Zrenjanina više ne može oživeti. Bez obzira na njen nekadašnji glas. Trebala bi se pokrenuti nova privreda. To je 2006. godine i započeto, izgradnjom novih industrijskih zona koje su trebale privući investitore. Zahvaljujući tome 2007. godine je Zrenjanin proglašen gradom sa najdinamičnijim napretkom. No uvođenjem prinudne uprave, a posle hapšenja gradonačelnika, stvari su se preokrenule. Od grada sa velikom privrednom prošlošću i lepom budućnošću, Zrenjanin je postao veliki gubitnik prestrukturiranja – postao je socijalni slučaj.
U industrijske zone polako stižu investitori. Otvoreno je samo nekoliko pogona koji zapošljavaju veći broj radnika. Jedini dobar primer je nemačka grupa „Dräxlmaier” u čijem zrenjaninskom pogonu radi više od 3.300 radnika, a koji namerava da proširi proizvodnju. Osim njih, još nekoliko inostranih investitora je izgradilo pogone u Zrenjaninu, ali je u njima otvoreno znatno manje radnih mesta.
Bez ozbiljnijeg investitora, koji bi otvorio veći broj radnih mesta, za mlade iz Zrenjanina i okoline preostaje samo poljoprivreda kao izvor zarade, ili da se okušaju u Novom Sadu, Beogradu, ili eventualno u nekoj inostranoj državi. Odliv stanovništva je zato stalan. Prema popisu iz 2011. godine, u Zrenjaninu živi 76.511 građana, što je za 5,5 hiljada manje nego devet godina ranije. A nakon novog popisa može se lako desiti da Zrenjanin više i ne bude najveći grad Banata.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin, Pivo
