Izvor: Politika, 08.Jan.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trošna kulturna dobra Zrenjanina
Na rodnoj kući narodnog heroja Servo Mihalja u Zrenjaninu srušio se krov, a kuća Sandića iz 1790. godine, bez obzira na njen značaj za arhitekturu i etnologiju, i dalje propada
Zrenjanin – Dve kuće se urušavaju, nema im izgleda spasa, a obe su proglašene kulturnim dobrima i pod zaštitom su države. Pri samom kraju prošle godine došlo je do potpunog urušavanja krova na rodnoj kući narodnog heroja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Servo Mihalja, u Štrosmajerovoj ulici u Zrenjaninu. Predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton i u saopštenju javnosti konstatovao je da kuća sklona padu „nije usamljen primer da objekat koji je država pre više od pola veka proglasila kulturnim dobrom doživljava ovakvu sudbinu, jer takav njegov status, praktično, onemogućava intervenciju lokalne samouprave, u cilju zaštite objekta od propadanja“. Marton ističe da je Servo Mihalj značajna ličnost iz jednog perioda gradske istorije, i treba obeležiti mesto na kom je rođen i živeo, dakle, i obnoviti ovu kuću.
„Apelujemo na državne organe da donesu odluke koje bi regulisale sada neodrživi status zaštite spomenika kulture, kao i da se nadležnost nad takvim spomenicima konačno prenese na lokalne samouprave. U suprotnom, bićemo svedoci da spomenici koji su pod zaštitom nestaju, jer grad nema ovlašćenja da ih štiti, a država ne reaguje, kada se zahteva njihova sanacija ili rekonstrukcija”, navodi Marton.
Etnolog zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Branislav Milić kaže da rodna kuća Servo Mihalja nema graditeljsko-arhitektonsku vrednost, mada nosi elemente tradicionalne panonske građevine.
– Njena istorijska vrednost je u tome što je vezana za oslobodilački period naše istorije, zbog čega je i kategorizovana kao spomenik kulture. Zbog nedostatka para nije pokretana inicijativa za njenu adaptaciju – istakao je Milić i dodao da je za zrenjaninsku kulturnu baštinu mnogo važnija i vrednija oronula Sandićeva kuća.
Ova kuća pokrivena trskom u blizini centra Zrenjanina, čije se trajanje proteže kroz četiri veka, smatra se izuzetnim kulturnim dobrom. Zbog stanja u kome se nalazi odavno je trebalo da se rekonstruiše. Bez obzira na njen značaj za našu arhitekturu i etnologiju, ona i dalje propada, iako vlasti koje se smenjuju obećavaju da će je popraviti. Trščara je podignuta 1790. godine. Zidana je od naboja, s krovom „na dve vode“, a celom dvorišnom fasadom pruža se nadstrešnica bez stubova. Na uličnoj fasadi su dva prozora, duboko uvučena u zid i prekrivena drvenim šalukatrama. Veruje se da je reč o najstarijoj sačuvanoj građevini ovog tipa, koja nosi odlike nemačke kolonističke kuće „jozefinskog perioda“ u Vojvodini.
Kuća je pripadala poznatoj familiji Sandić, a u njoj se 1836. godine rodio Aleksandar Sandić, koji je u Beču studirao pravo i filologiju. Nekoliko godina bio je i pisar Vuka Stefanovića Karadžića i jedan od istaknutih saradnika Matice srpske, a afirmisao se i kao književnik i ugledni intelektualac među Srbima svog vremena. Umro je u Novom Sadu 1908. godine.
Mada se, formalno, decenijama nalazi pod zaštitom države, stara, originalna banatska kuća samo što se nije srušila. Deo se već obrušio, grede popuštaju, a trščani krov od zuba vremena štiti samo najlon.
Među stručnjacima nema dvoumljenja da li Sandićevu kuću treba hitno rekonstruisati. Ona je odavno proglašena za dobro od opšteg interesa. Ovde nije problem novac. Finansijer se više puta pojavljivao, ali to nije iskorišćeno. Svojevremeno je nuđen novac iz fonda „Vukove zadužbine“, ali je zapelo oko imovinsko-pravnih odnosa sa naslednikom kuće pa su izmakle i pare Ministarstva kulture.
Đuro Đukić
objavljeno: 09.01.2011
