Izvor: Večernje novosti, 01.Avg.2013, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titov sapun istopila kriza
TITOV sapun nije našao kupce, a njegov proizvođač „Luksol“ iz Zrenjanina, koji je verovao da će sa legendarnim „vrhovnim komandantom“ izvojevati pobedu na bojištu zvanom tržište, neslavno je završio u bankrotu. U čuvenoj fabrici, gde je 2011. generalno prekinuta proizvodnja nakon 127 godina duge tradicije, nikada se nisu ozbiljno pozabavili neuspehom projekta nazvanog „maršal“. Nisu imali ni vremena. Naime, posle spektakularnog eksperimenta sa obnovom proizvodnje Titovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sapuna, završili su u stečaju. Marketinški je, inače, sve bilo dobro zamišljeno. Skinut je veo sa pola veka brižljivo čuvane tajne izrade specijalnog sapuna za Josipa Broza Tita. Na maršalov rođendan (25. maja 2009) sapun je promovisan i probno je proizvedeno prvih 600 komada. Pokazalo se da su bili i poslednji. Najviše se računalo na jugonostalgičare i kupce koji u ličnoj higijeni drže do ekskluzive i kvaliteta. Novi-stari „maršal“, nazvan tako u reklamne svrhe, sadržao je sve to (u maloprodaji cena sapuna bila je preko 500 dinara). Ali ipak nije našao put do potrošača. Negde je, očito, omanulo i veliki trud entuzijasta iz „Luksola“ je propao. RECEPTURA RECEPTURU sapuna (u svesci) sačuvao je nekadašnji tehnolog u „Luksolu“,danas penzioner Laslo Hanak, jedan od malobrojnih od kojih ona nije bila sakrivena. Zahvaljujući njemu, tržištu je 2009. ponuđen isti sapun kojim se kupao Tito - od domaćih prirodnih ulja, kleke, meda i drugih mirisnih komponenti. Za proizvodnju ovog artikla, po recepturi koju su fabrički stručnjaci takođe brižljivo čuvali, obnovljene su stare mašine. Svojevremeno su u pogonu za maršalov sapun u „Luksolu“ radnici posebno birani i proveravani. To su bili savesni i odgovorni ljudi, a priča se da je u njihovom izboru učestvovala i kontraobaveštajna služba. Uprkos takvom pristupu, kvalitet sapuna redovno je proveravan, da se u njemu ne nađe nešto što bi moglo da ugrozi zdravlje Tita i njegovih gostiju. Analize su rađene u fabričkoj laboratoriji, a i Maršalat je organizovao dodatne provere. Po mesečno trebovanje sapuna za Dedinje, Brione, Karađođevo, Bugojno, Kranj i druga Titova boravišta, dolazilo je specijalno vozilo, u pratnji oficira koji je kontrolisao utovar i sve pedatno evidentirao. U „Luksolu“ su bili ponosni i posredno dobijali priznanje da su bolji od konkurencije poput „Saponije“, „Merime“, „Zlatoroga“. Nakon stečaja 2011, zrenjaninski hemičari završili su godinu dana kasnije u bankrotu, pošto nije bilo zainteresovanih za reorganizaciju proizvodnje. Već godinu dana bezuspešno se prodaje sva imovina „Luksola“, procenjena na 343 miliona dinara, a da bi se namirila potraživanja poverilaca u iznosu od 326 miliona. Novosadski „Luks hem“ trenutno je zakupac pogona u Zrenjaninu, gde organizuje proizvodnju svojih preparata. Stečajni upravnik Milan Nićetin sprema se da oglasi treću licitaciju „Luksola“. Za „Novosti“ kaže da prilikom preuzimanja fabrike u magacinu nije zatekao nijedan komad sapuna „maršal“. Sudbina opreme i recepture nije mu poznata.
Nastavak na Večernje novosti...
