Izvor: Politika, 06.Avg.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret majke Franca Lista u Srbiji
Slika otkrivena u Narodnom muzeju u Zrenjaninu sama po sebi nema epohalni značaj, ali svedoči o bogatoj umetničkoj zaostavštini
Zrenjanin – Kažu da u Zrenjaninu stvara mnogo slikara, a da se broj samo onih akademskih približio stotini. To je posledica, misle umetnici, bogate tradicije. U Banatu su rođeni Konstantin Danilo, Uroš Predić, Paja Jovanović, a ovde su se u prošlosti ukrštali mnogi umetnički putevi.
Rudolf Brkić je akademski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slikar rodom iz Pitomače u Podravini. Fakultet likovne umetnosti završio je u Zagrebu, gde se školovao i u čuvenoj radionici Krste Hegedušića. U Banat je došao odavno – na Likovnu koloniju u Ečki i ostao. Pored slikanja (deset samostalnih i oko 200 zajedničkih izložbi) bavi se i kulturnim istraživanjem. Ne tako davno otkrio je da se u bogatoj kolekciji slika ovdašnjeg Narodnog muzeja nalazi i portret majke Franca Lista.
Mikloš Barabaš (1810–1898) bio je poznati mađarski romantičar. Mada je živeo i stvarao u 19. veku, u umetničkim krugovima je poznat i danas. Slikarstvo je učio u Beču i u nekoliko italijanskih gradova. Bio je poznat po tome što je mnogo putovao i menjao mesta boravka. Uglavnom je radio portrete, ali i takozvane žanr slike i pejzaže. Među poznatim ličnostima iz svog vremena, a koje je portretisao, nalazi se i Franc List. Poznati kompozitor i pijanista boravio je u Zrenjaninu, odnosno tadašnjem Bečkereku u dva navrata. Kao devetogodišnjak svirao je na otvaranju „Kaštela”, dvorca koji i danas postoji u obližnjoj Ečki. Njega je 1820. izgradio grof Lazar Agošton. Drugi put List je bio u Bečkereku između 1842. i 1846. kada mu je domaćin bio Laslo Karačoni, podžupan ovdašnji. Sigurno se zna da je tada nastao i portret Franca Lista čiji je autor Mikloš Barabaš, priča Rudolf Brkić. Prema njegovim istraživanjima, u to vreme je nastao i „Portret starice s belom kapom” koji je kasnije iz Karačonijeve kuće dospeo u muzej. Ovde generacije kustosa nisu otkrile ko je, u stvari, starica sa slike, a Brkiću je, kako tvrdi, to uspelo upoređivanjem slike sa fotografijama iz monografije o Francu Listu.
Olivera Skoko, kustos u zrenjaninskom Narodnom muzeju na Brkićeve podatke dodaje da je Mikloš Barabaš pohađao iprotestantsku školu, te da je i dve godine živeou Bukureštu.
– Bio jepredsednik Umetničkog društva u Budimpešti celih 36 godina, a bavio se i politikom jer je biočlan peštanskog parlamenta. Kod nas se nalaze dve Barabašove slike. Jednaje „Portret starice u beloj kapi” koji je nastao 1859. godine u stilu bidermajera. Druga slika nosi naziv „Rumunska porodica ide na vašar” i takođe je u pitanju ulje na platnu. Za prvu sliku nemamo podataka koga predstavlja i kako je ovde stigla dok je druga dospela kao poklon Državnog odbora iz Srpske Crnje 1946. godine – priča Olivera Skoko. Ona veli da o nespornom kvalitetu Barabaševih dela svedoči i činjenica da se oni i danasčuvaju u mnogim muzejima. Tako se recimo u Muzeju grada Beogradanalazi portret Savke Obrenović , kćerke Miloša Obrenovića.
– Njegove portrete videla sam i u Zavičajnom muzeju grada Rovinja, napominje kustos zrenjaninskog muzeja.
Portret majke poznatog kompozitora, sam po sebi nema nekakav epohalni značaj, ali svedoči o bogatoj umetničkoj zaostavštini koja se ovde baštini vekovima.
„Najbolji i najpoznatiji srpski slikari upravo su počeli da stvaraju u Banatu”, zaključuje slikar Rudolf Brkić.
Đ. Đukić
objavljeno: 07.08.2011
