Izvor: TvojPortal.com, 09.Jun.2011, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacovi noću napadaju decu
ZRENjANIN: Izvor : Dnevnik.rs Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način. Da je prva rečenica u klasiku Lava Nikolajeviča Tolstoja “Ana Karenjina”sušta istina pokazuju i nesrećne, socijalno ugrožene zrenjaninske familije.
Ne prođe puno vremena, a da na površinu ne ispliva neka nova tragična životna storija koja posvedoči o teškom socijalnom položaju pripadnika ovdašnjeg društva. Govorili su mediji >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << o nevenčanom paru koji živi u napuštenom, rđom pokrivenom vagonu, nedaleko od glavne železničke stanice u Zrenjaninu, zatim o ženi koja sa bivšim suprugom i maloletnim sinom, nemajući kud, boravi u prostorijama stare benzinske pumpe, o beskućnicima koji spavaju u urušenim objektima ili ispod mostova…
Tužna je i sudba Branke Grabovac (34). Ona sa nevenčanim suprugom Tomislavom Orlovcem, i dvojicom sinova, trinaestogodišnjim Aleksandrom i šestogodišnjim Kristijanom, već pet godina živi u jednoj sobi napuštene zgrade “Mediveta”, nedaleko od centra grada. Ova četvoročlana porodica dobija socijalnu pomoć od 6.000 dinara i dečiji dodatak od 5.000 dinara. To im je sav prihod. Struje nemaju, vodu, ali samo hladnu, dobili su angažovanjem lokalne samouprave. Nemaju ni kupatila, ni toaleta, ni kuhinje.
- Kuvam na buretu, tako što ložim krpe. Spremam šta stignem – neku čorbu, nasuvo sa krompirom, nekad bogami i ništa. I od komšinice povremeno dobijemo nešto za jelo. Kupamo se u lavoru, jer nemamo kupatilo, niti toalet. Hladnu vodu grejemo na buretu da bismo decu okupali u lavoru. Ni struje nemamo, ovde nema čak ni električnih instalacija, pa zbog toga noću uglavnom palimo sveće – priča za “Dnevnik” Branka Grabovac.
Mnogima su se, veli, obraćali za pomoć. Pre dve godine posetio ih je i predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton, obećao da će stambeno biti zbrinuti, ali posle toga nikada im se više nije javio.
- Jedno vreme smo od nekih ljudi iz inostranstva dobijali 120 evra da plaćamo kiriju za stan. Ali, prestali su da nam šalju novac, pa smo se vratili ovde. Bili smo ranije u jednoj drugoj prostoriji, ali su pacovi počeli da skaču po deci. Noću nisam smela zbog toga da zaspim, pa smo prešli u drugu prostoriju. Osećam da ovo više ne mogu da izdržim – kazuje bivša spremačica zaposlena u Robnoj kući “Beograd” koja je pre osam godina dobila otkaz kao tehnološki višak.
Bez posla je i Tomislav, nekadašnji radnik zrenjaninske uljare. Ne može da se zaposli jer ima pet decenija života. A da zlo nikada ne ide samo, pokazalo se i u njihovom slučaju. Stariji sin Aleksandar dobio je kožnu bolest, kasnije će se ispostaviti boginje. Potrebni su lekovi. Para nema. A Branka polako počinje da gubi i nadu.
zrenjaninpacovi
