Izvor: TvojPortal.com, 22.Jul.2011, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PIŠTALO: Venecija kao metafora promene
Dnevnik.rs Ekskluzivni autor zrenjaninske „Agore“ Vladimir Pištalo objavio je nedavno novi roman „Venecija“(knjiga metamorfoza), a izdavač najavljuje da je to duboko najličnija knjiga najpoetičnijeg srpskog pisca.
U to će moći da se uvere i Pištalovi ovdašnji čitaoci, jer će se novosadska promocija održati u ponedeljak u podne, u „Prometejevoj“knjižari. Ljubiteljima Pištalove proze biće lako da se na stranicama „Venecije“prepuste lutanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << mediteranskim kulturnim krugom. Tirkiz je trendi boja ovog leta, ona prosto asocira na sliku tog grada iz daljine, pa ko ne može da
Ovih dana dosta putujete zbog susreta sa čitaocima, predstavljate vaš najnoviji roman „Venecija“. Kakvi su prvi utisci, i čitalački, i vaši, autorski?
Već smo imali šest promocija, jedva dve nedelje po izlasku knjige. Sreo sam se sa publikom u Beogradu, Podgorici, Kragujevcu, Požarevcu, Valjevu, Budvi. Već je izašlo nekoliko kritika. Meni se učinilo da je publika veoma emotivno reagovala na glavne teme moje knjige a to su: Mediteran, Felini, karnevalsko preobraženje sveta, viševekovna isprepletanost istočnog i zapadnog Jadrana i - naravno - lepota Venecije.
Zašto je „Venecija” knjiga metamorfoza?
- Grad Venecija, veći i zato što u njoj nema automobila, deluje bezvremeno, a ona je videla ogromnu količinu promene. Zamislite život grada kao ubrzani snimak cvetanja i precvetavanja sveta. Kolike su generacije ljudi procvetale i precvetale, smenile se oko venecijanskih zgrada. I sam grad se menja, dizali su se i rušili mostovi i crkve, padali su tornjevi. Venecijanske hronike datiraju od osmog veka. Njima se zemaljska kugla može omotati tri puta. Zamislite koliko priča ima u njima. Priča o promeni.
Materija prelazi u drugu materiju, forme idu u druge forme. To i simbolizuje karneval. Svet se menja kao kod Heraklita, kao u Ovidijevim metamorfozama. Svet se menja kao oblak . Ništa ne ostaje ono što je.
Nedavno su vam izašla odabrana dela kod zrenjaninske „Agore“, vašeg izdavača. Da li vas ta činjenica potstiče, čini ponosnim, setnim, ili...
- Zadovoljan sam što imam dobrog izdavača, Nenada Šaponju. Takvih izdavača je malo u Srbiji. Veoma mi je drago što sad postoje izabrana dela, ne zato sto su “izabrana” već zato što se sad te knjige, uključujući i moju prvu knjigu “Čajevi Marsa”, koja je izašla 1981. i novelu “Aleksandrida”, koja mi je posebno draga, mogu naći u knjižarama. Tih knjiga nije bilo u izlozima knjižara godinama. Sad ih čitaoci mogu naći. Knjige se pišu da bi se čitale.
Kako trošite ove prevrele dane, imate li neki savet za gradske ljude koji nemaju gde da odu?
- I Beograd i Novi Sad imaju reke. Ja idem na Adu, krijem se u stanu sa zatvorenim prozorima i čitam. Sedim u baštama kafana. Danas mi jedna prijateljica kaže: kad čovek sedne u zaklon od loze u bašti kafane, oseti se daleko od briga I od samog grada, baš kao da je na moru. Ovo leto je veoma vrelo ali mi je, iz nekog razloga, manje nepodnošljivo nego prethodna.
Radmila Lotina
venecijaVladimir Pištalo
