Izvor: Press, 26.Dec.2010, 01:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostalo je samo zgarište
Laza (3) i Kristina (2) Stojković iz sela Aradac kod Zrenjanina, koji su prekjuče stradali u stravičnom požaru, biće sahranjeni danas na groblju u Žablju. Rođaci i komšije ni juče nisu mogli da sakriju suze i nevericu
Dvoje mališana stradalih u fatalnom požaru, Laza (3) i Kristina (2) Stojković, iz Aradca, biće sahranjeni danas u 15 časova u Žablju. Na poslednji put, kako saznajemo, biće ispraćeni zajedno, u istom sanduku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << baš kao što su živeli i zajedno stradali. Od njihovih tela skoro da ništa nije ni ostalo.
Zlatomir Radu, brat njihove prababe Milene, ni juče nije mogao da skrije suze. U trenutku nesreće bio je na putu, radio je, kaže, nešto sa starim gvožđem. Čim je saznao za tragediju, pohitao je do kuće Stojkovića, gde je zatekao potresne scene, plač i kuknjavu zbog smrti mališana.
- Sestra Milena se baš sad sprema da ide praunučadima na sahranu. Ona je još u šoku. Roditelji Mile i Lela sada su u Žablju, gde će se poslednji put oprostiti s decom. Doselili su se ovde pre nešto više od godinu dana, a sada su ostali bez ičega. Nema više dece, nema više kuće. Strašno je ovo što se dogodilo, nije važna kuća, uvek nešto može da se izgradi, ali je užas što su deca stradala - potreseno kazuje Zlatomir, kojeg smo zatekli kraj zgarišta.
Ništa se nije moglo učiniti
On veli da je otac stradale dece Mile, u momentu kada je požar izbio, bio u Aradcu, radeći kod nekog čoveka.
- Kao i svaki dan, borio se da prehrani decu, da nešto zaradi za porodicu, da bolje žive. Ne znam kako će dalje, bili su mu sve, bojim se da će mu srce prepući od žalosti, jer je bio više nego požrtvovan otac - priča Zlatomir.
Tamo gde je do prekjuče bila skromna kuća Stojkovića, u ulici Kapetana Nalepke, sada je zgarište, ostali su samo nagoreli zidovi. Unaokolo je i nešto od stvari i komada nameštaja, koje je juče natapala obilna kiša. Sablasno tiho i mirno je u tom delu ulice.
Do mesta nesreće dolazi i komšija Đuro Tomović, koji je prvi pohitao da spase decu, kada je požar izbio.
- Majka je bila u šoku, vrištala je pored kuće, a ja sam pokušavao da od nje saznam u kojoj prostoriji su deca. Izbezumljeno je pokazivala na sve strane, nije mogla ni reč da izusti... Da je samo uspela da pokaže na prozor, pod kojim su spavali, možda bih nešto i uspeo da učinim - plačnim glasom govori Đuro, vrteći u glavi stravičan film, koji će ga progoniti doveka.
- Sve sam probao da bih spasao decu, nabacio sam mokro ćebe na glavu i ušao unutra, ali je vatra toliko uzela maha da je već i plafon padao. Trošne plafonske grede su gorele kao šibice i jedna za drugom padale blokirajući sve prilaze krevetiću na kojem su bez glasa ležali nesrećni anđeli... Jedna od njih ih je poklopila i to je bio kraj... Ništa nisam mogao da učinim, ništa! Ne bih žalio da je mene progutala vatra, samo da sam uspeo da ih iznesem iz kuće... - već grcajući reče Đuro hvatajući se za glavu.
U smrt otišli zagrljeni
Komšija, Slovak, koji je takođe ubrzo po izbijanju požara stigao do onoga što se u plamenu naziralo od udžerice, još ne može da dođe sebi od stravičnog prizora i leleka majke, koja je klečeći u blatu dozivala decu...
- Vrištala je i pokušavala da uđe u kuću, ali su je rođaci i komšije jedva obuzdali... Ne mogu da grešim dušu, njen bol je najveći, ali ne mogu ni da se načudim kako je tako ostavila decu i otišla nekud na kafu?.. Da su bili stariji možda bi uspeli i sami da se izvuku kroz prozor, mada verujem da su se mučenici ugušili od dima, mnogo pre nego što je ta prokleta greda pala na krevetić. Nije se čuo ni glas iz kuće, samo zloslutno pucketanje vatre i tutnjava plamena...- svedoči starina, opisujući i najstrašniji prizor kada su se vatrogasci konačno izborili sa plamenom stihijom.
- Pozlilo mi je kada su iz kuće izneta dva malena tela u crnim džakovima. Skoro ništa nije ostalo od njih, samo žalosna gomila pepela... Čuo sam da će biti sahranjeni zajedno, u istom sanduku, baš kao što su i stradali - zagrljeni. Roditelji su im otišli u Žabalj, tamo će i biti sahrana...- dodaje, skrećući pogled od urušene prizemljuše, i prozorskog okna na njoj, pod kojim je dvoje dece izgubilo život.
