Izvor: Danas, 12.Dec.2014, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontra palanačkom duhu
Zrenjaninski pokret "Novi optimizam" obeležio je 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, deset godina postojanja. Tom prilikom nagrada "Dobar primer Novog optimizma" posthumno je dodeljena esejisti i prevodiocu Mirku Đorđeviću.
Tvorac pokreta Branislav Grubački, ili jednostavnije Guta iz Zrenjanina, tokom više od 20 godina dao je važno mesto svom gradu na mapi Srbije. Ne samo da je za to vreme u pozorišnom klubu Zeleno zvono organizovao brojne koncerte, promocije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << izložbe, tribine, već je zajedno sa svojim saradnicima kroz razne inicijative širio ideje koje bi trebalo da budu dobar primer svima, a ne samo Zrenjanincima.
Prema njegovim rečima, teško je izabrati dobitnika nagrade "Dobar primer Novog optimizma", jer postoji mnogo ljudi koje bi hteli da istaknu, a priznanje dodeljuju jednom godišnje.
Ove godine nagrada ide posthumno Mirku Đorđeviću, doživotnom potpredsedniku Pokreta...
- Mirko Đorđević je bio prijatelj Zelenog zvona i Novog optimizma. On je neko ko je od samog početka našeg delovanja dolazio na naše tribine. Do te mere smo se zbližili u međuvremenu da smo napravili jednu šalu, koja je postala zbilja, da je on naš potpredsednik bez ograničenja mandata, neko ko se ne bira i obara. Đorđević je za svaku našu nedoumicu imao odgovor i rešenje. Dve inicijative koje su direktno vezane za njega i naš pokret bile su da jedan od trgova u Zrenjaninu dobije naziv po doktoru Zoranu Đinđiću, kao i da Radomir Konstantinović dobije zvanje počasnog građanina Subotice, da se jedna ulica nazove po njemu, te da se ustanove dani esejistike. Kada god nam je bio potreban neko kredibilan sa dovoljno znanja, Mirko je bio tu da nam nesebično pomogne.
Pre tačno godinu dana, na obeležavanju devete godišnjice Pokreta, Đorđević je rekao da "Srbija danas spava dubokim palanačkim snom". Koliko nam je danas zapravo potreban novi optimizam?
- Kada smo 2004. godine osnovali Pokret, jedan od motiva nam je bilo stanje u društvu posle ubistva prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića. Sad kad sagledam, praktično smo na neki način zatvorili jedan ideološki krug - od ubistva Zorana Đinđića do smrti Mirka Đorđevića. Ta palanačka filozofija koja preti da uguši sve smisleno i napredno u ovom društvu je nešto što je u fokusu naše pažnje i svaka naša inicijativa je kontra te filozofije i kontra tog stanja duha.
Kada je formiran Novi optimizam, među ciljevima bilo je i da Zrenjanin postane otvoreni grad - banatski univerzitetski centar, Evropska prestonica kulture...
- Zrenjanin smo hteli da kandidujemo kao prestonicu kulture, više kao pokazatelj čemu bi kao društvo trebalo da se okrenemo, ka jednom evropskom sistemu vrednosti. To smo učili pre Beograda i Novog Sada. Uspeli smo to i da formalizujemo 2010. godine u Skupštini grada. Ali kao i sve ostalo, jedna politika banalnosti je učinila da se te naše inicijative bagatelišu, prostituišu u dnevnopolitičke svrhe, da se izopači sama svrha te ideje, i ona je neslavno prošla bez obzira što je dobila skupštinsku ratifikaciju. Neverovatno je da smo stizali i do subotičke skupštine, a do zrenjaninske teško. Ovo je bila jedna od retkih naših inicijativa, koje je naišla na lokalnu podršku, uz imenovanje trga Zorana Đinđića. Bez obzira na to ko je na vlasti, inicijative pojedinaca ovde nikada nisu bile poželjne.
Ali Pokret se ne zalaže samo za najbolje iz Zrenjanina već i za celu Vojvodinu. Tako je nastala i akcija Vojvodina Recommended...
- Nismo bili toliko pretenciozni da proglasimo šta je najbolje iz Vojvodine, već smo mislili da svojim kredibilitetom možemo nešto da preporučimo. Naši tamburaši verovatni nisu najbolji u Vojvodini, ali mi njih preporučujemo, a ljudima ostavljamo da otkriju da li je to nešto vredno pažnje. Taj projekat je što je otvorilo vrata Novom optimizmu u regionu.
Novi optimizam je nastao na tragu Zelenog zvona. Jako su simpatični ti prvi slogani koji su na početku pratili rad kluba - "Bez narodnjaka, dilera i poker aparata" ili "Izlaz uvek postoji"...
- Mi smo hteli da istaknemo šta sve nema u tom klubu koji je kasnije neslavno završio. Promovisali smo tenis kao sport. To je bio zrenjaninski Pomodoro 1991. godine, ali je bio i galerijski prostor. Prvi koncert je održao Rambo Amadeus. To što smo pričali da nećemo prodavati devize u lokalu, da nećemo zamračiti da se ljudi ne vide, da nećemo držati kockarnice i kladionice, bilo je važno jer su ljudi to tada prihvatali kao neku društvenu neminovnost, čak i ako nisu bili deo tog miljea. Mi smo mislili potpuno suprotno. To jeste bio privatni subjekat, ali smo istovremeno propagirali i vrednosti koje nisu bile vidljive. Jedan kolega je rekao da je Zeleno zvono od privatne firme napravilo javno dobro, za razliku od onih koji su od javnog dobra napravili privatne firme.
Šta se desilo sa tom inicijativom da prvobitna lokacija Zelenog zvona postane antiratni spomenik?
- Zeleno zvono je upucano 1999. godine tokom bombardovanja, kada sam ja, ničim izazvano, palanački proglašen za NATO lokatora. Klub je streljan i nikada više nije proradio, da bi nekoliko godina kasnije bio i spaljen. Inicijativu su pokrenula udruženja "Učitelj neznalica i njegovi komiteti" iz Beograda i "Ravnopravnost" iz Zrenjanina, naši prijatelji i poznanici. Bilo mi je drago što se neko toga setio. Ali osam meseci kasnije, koliko ja znam, jer ja nisam deo te inicijative, niko ih nije udostojao ni odgovora. Tek sam ja samo dobio neke neformalne pretnje da se manem te priče 15 godina kasnije, jer su ti koji su to uradili 1999. godine dovoljno moćni da sada u ovoj izopačenoj društvenoj i medijskoj situaciji nameste da sam ja to sam sebi uradio.
Je l' neko odgovarao za taj zločin?
- Ja nikada nisam ni podneo tužbu. Postoji samo neki službeni papir koji govori šta se tu dogodilo, a koji sam na jedvite jade dobio 2001. godine, kao narodni poslanik, i to zbog tih ljudi koji su tamo radili, zbog radnih odnosa. Pretpostavljam da je to jedna zrenjaninska tabu tema. Niko me nije pozvao već 15 godina i nijednu službenu stvar na tu temu nisam izrekao. Verovatno je intencija da to prođe bez razrešenja. Ja lično nemam toliko jak motiv i poriv da se to razreši, ako to već Gradu nije u interesu.
Je l' to lokal patriotizam, potreba za odbranu za svoje sredine i svog grada, uprkos svemu?
- Mislim da, ako živite negde, imate obavezu prema svojoj sredini, pogotovo ako imate mogućnost da neke stvari pomerite i promenite, da budete potencijalni dobar primer u onom čime se bavite. Ta odrednica odakle si nekako te definiše. Ja želim da Zrenjanin bude bolji nego što jeste. I u toj stvarnoj volji leži ta dugovečnost. Nemam problem sa potrebom da kritikujem sopstveni grad. Nemam tu bezgraničnu lokal patriotsku ljubav koja će sve loše strane zanemariti.
Avangarda
U cilju promovisanja lokalnih vrednosti koje zapravo imaju daleko veći značaj, pokret Novi optimizam je u saradnji sa Gradskom narodnom bibliotekom osnovao Fond "Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov”, kao omaž stvaralaštvu dvojice avangardnih pesnika.
- Tucić je značajni pesnik Zrenjanina, koji je doživeo neslavnu epizodu u svom gradu. Ta palanačka filozofija i taj duh koji sada opštom fašizacijom društva preti i tada je bio prisutan. U godinama u kojima je Radomir Konstantinović pisao "Filozofiju palanke", neko je u toj palanci živeo i doživeo sve ono o čemu je on govorio. Shvatio sam da je neophodno da skrenemo pažnju na Tucića i Despotova, tako što ćemo ustanoviti nagradu i fond, čiji UO čine ljudi od integriteta - Svetislav Basara, Gojko Božović, Vladimir Kopicl, uz direktora biblioteke i mene. Ove godine nagradu Tradicija avangarde dali smo Slobodanu Šijanu za njegov kompletan opus, a ne samo za filmove koje svako dete u Srbiji zna - objašnjava Grubački.
.jpg)
