Izvor: Politika, 02.Maj.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada su Jagodići postali plemići
Zrenjaninski Narodni muzej odnedavno poseduje vredne ornamente ugledne banatske porodice
Zrenjanin – U zrenjaninskom Narodnom muzeju odnedavno se čuva i više vrednih predmeta koji su pripadali plemićkoj srpskoj porodici Jagodić. Oni su u Banatu, na više mesta, imali svoja imanja i dvorce, a raspad plemstva na osnovu njihovog života na ovom području obrađen je u dve televizijske serije koje su privukle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pažnju šire javnosti.
Poseban značaj ima plemićka povelja iz 1897. godine, kojom je Bogumilu Jagodiću potvrđeno plemstvo veleposedničke porodice Jagodić, dobijeno, odnosno kupljeno od austrougarskih vladara 1824. godine. Jagodići su u Banat stigli iz Livna, a prema predanju prezime potiče od imena žene koja je imala 11 sinova, čiji je muž poginuo u borbi s Turcima.
Uoči Drugog svetskog rata deo poslednjih naslednika ove porodice imao je veliko imanje i bavio se stočarstvom i uzgojem duvana kod Konaka u opštini Sečanj. To je bilo vreme raspada bogatih porodica na ovom području i njega su obrađivale TV serije – „Jagodići“ i „Sva ta ravnica” prikazane na RTS-u.
Međutim, u knjizi „Srbi u Banatu“, profesor Jovan Erdeljanović beleži da su Jagodići u ranijem periodu imali ogroman spahiluk u Kernjači, današnjem rumunskom delu Banata. Prema ovom izvoru, Jagodići su najpre došli u Pančevo, a onda su se raseljavali. Porodica je bila bogata, pa je kupila i plemstvo. Spasoje Jagodić, trgovac, dobio je plemićku povelju sa predikatom „Kernecsai“ (od Kernjača), 17. septembra 1824. godine. Plemstvo je proglašeno u Krašovskoj županiji, 16. juna 1825. Predikat „od Krnjače“ izveden je od pomenutog imanja koje su Jagodići posedovali u Rumuniji. Jagodići su bili vrlo ugledni, učili škole i bili aktivni u političkom životu. Spasojev sin Pavle bio je carski savetnik i poslanik, a njegov brat Petar je studirao filozofiju i pravo i položio advokatski ispit. On se 1829. pominje i kao predsednik Krašovske županije. Učestvovao je na Narodno-crkvenom saboru 1842. u Sremskim Karlovcima kada je za mitropolita izabran Josif Rajačić. Bio je član Matice srpske, bavio se i književnošću. Na imanju kod Konaka Petar je 1835. podigao i danas očuvani dvorac. Njegovom sinu Bogumilu je 1897. izdata povelja kojom mu se potvrđuje porodično plemstvo i taj dokument je nedavno stigao u posed Narodnog muzeja u Zrenjaninu. Konstantin Danil, slikar, uradio je desetak portreta članova porodice Jagodić. Portreti su se čuvali na dobrima Jagodića, u kaštelu kod Konaka, kao i na dobru Krnjača. Ovi portreti, rađeni tehnikom ulja na platnu, mogu se videti u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
Direktor zrenjaninskog Narodnog muzeja Vidak Vuković kaže da je povelja o potvrdi plemstva izdata Bogumilu Jagodiću izuzetno vredan dokument kakav, u poslednje dve decenije, sigurno nije ušao ni u jedan naš muzej. Njegov otkup finansirao je grad Zrenjanin, a uz njega ovdašnji muzej je dobio i pečate, originalne fotografije i niz dokumenata ove poznate porodice. Iz njih se, na primer, može videti da su Jagodići vodili korespondenciju s poslovnim ljudima iz cele Evrope.
Predstavljajući zaostavštinu Jagodića, naš poznati heraldičar Dragomir Acović rekao je da je reč o izuzetno vrednim kulturno-istorijskim dokumentima i naglasio da povelja i grb imaju i izuzetnu umetničku vrednost. Autor im je poznati bečki slikar Ernst Kral, koji je 1882. godine izradio i grb Kraljevine Srbije.
Đuro Đukić
objavljeno: 03.05.2013
