Izvor: Telegraf.rs, 29.Maj.2016, 20:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DEDA MIHAJLO JE SPREMAN NA SVE ZARAD SREĆE SVOJIH UNUKA: Prodaje sve što ima kako bi ih iškolovao (FOTO)

Da su ljubav i požrtvovanje prema unucima veći od svega na svetu, primer je deda Mihajlo Miša Damjanov (74) iz Botoša, pokraj Zrenjanina koji prodaje svu poljoprivrednu mehanizaciju kako bi svoje unuke školovao i kako bi dečaci Borko (16) i Boris (12) mogli da pohađaju školu fudbala.

- Najbitnije mi je da moji unuci budu dobri i obrazovani ljudi, baka i ja ćemo sve učiniti za njih, dok god nas zdravlje služi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs <<

Nakon smrti njihove majke Gordane, Borko (16), Boris (12) i Marijana (4) ostali su sa svojim deda Mihajlom i baka Darinkom koji su preuzeli brigu o njima.

- Prodao sam sve što sam imao od mehanizacije, berač i još mnogo toga, ostao mi je još jedino traktor i njega ću ako budem morao. Najbitniji su mi unučići kojima ću sve dati u životu,priča nam sa setom deda Mihajlo.

Foto: Facebook/Borko Spalevic

Deda Mihajlo je dugo godina radio u preduzeću  "Vojvodina" put a zatim i u Naftagasu, penzija je dovoljna za njega i baku, ali za petočlanu porodicu potrebno je mnogo više, priča nam setno deda Mihajlo.

Borko i Boris osim što su odlični učenici, oni su i talentovani fubaleri pa se pored redovni školskih aktivnosti bave i fudabalom i polaznicu su Akademije fudbala "Bambi".

- To su veliki troškovi, priča nam deda Mihajlo. Stariji Borko je imao nesreću kada ga je auto oborio na pešačkom prelazu i sada ne trenira fudbal dok se ne oporavi. Boris je takođe dobar fudbaler, sada su osvojili zlato na turniru u Kragujevcu. Ne mogu da im uskratim nešto u čemu su najbolji, ali da mi je teško, jeste.

Foto: Facebook/Borko Spalevic

- Baka i ja imamo domaćinstvo, gajimo stoku, hrane ima, ali to su deca, njima trebaju patike, školski pribor, garderoba, baka i ja ne možamo da im priuštimo, tužan je deda Mihajlo.

Mlađi unuk Boris, kaže da dedu voli najviše na svetu i da će jednoga dana postati uspešan fudbaler, a dedi će kupiti patike, jer je prve kopačke upravo dobio od njega.

- Deda nas uči da budemo dobri, da se bavimo sportom. Moj idol je Ronaldo, ali bih voleo da budem i kao Andrija Živković i Zoran Tošić.

Deda je ponosan i srce mu je puno kada dečaci donesu trofeje i nagrade.

- To je moja najveća nagrada, njihov uspeh. Moje je da ih izvedem na put, da budu pravični i dobri ljudi, ostalo je sve na njima. Dok god budem mogao radiću, oni su moje najveće blago i moja sreća, prodaću i ovaj traktor, ako budem morao, sve ću za njih učiniti, kaže nam ovaj požrtvovani deka.

(Dragana Starčević)

Nastavak na Telegraf.rs...