Izvor: B92, 11.Sep.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto verujemo u teorije zavere?
„Nikada nećemo saznati šta se stvatno desilo. Bilo mi je teško da poverujem da jedan udar aviona može da potpuno sruši onakav neboder", napisao je jedan američki sportista na „Tviteru". On nije jedini koji sumnja u verodostojnost tragedije koja je zadesila putnike dva aviona i prisutne u zgradama Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001.
Jedna od glavnih teorija zavere vezanih za 11. septembar zagovara da je američka vlast sama raznela zgrade i to >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tačno u trenutku kada je avion udario.
Međutim, zašto bi onda vlada uopšte stavljala avion u takav scenario? Zar joj ne bi bilo lakše da objavi kako se u samoj zgradi razneo neki bombaš samoubica?
Veliki broj ljudi uprkos nedostatku makar jednog validnog dokaza veruje u takve i slične teorije zavere.
Šta ih je na to nateralo?
Prema jednoj seriji studija, ljudi su spremni da poveruju u teorije zavere koje uključuju državni vrh, uglavnom ako ne koriste svoje glasačko pravo.
Štaviše, ljudi kojima su istraživači objasnili da njihova pogrešna uverenja potiču od neučestvovanja u politici, manje su verovali u teorije zavere, nego osobe kojima uzroci nisu razjašnjeni.
U drugoj studiji otkriveno je da ljudi koji redovno čitaju tekstove o teorijama zavere, više veruju u njih, nego osobe koje ne čitaju slične materijale.
Zajedno ove studije pokazuju da dve stvari najviše utiču na prihvatanje određenih teorija zavere: izloženost argumentima koje zagovaraju teoretičari i nedostatak izražavanja političke volje.
