Izvor: B92, Tanjug, 29.Dec.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto raste broj gladnih u svetu?
Svet bi mogao da se uskoro suoči, ne bude li brzo nešto delotvorno preduzeto, s problemom mnogo težim od aktuelne finansijske krize koju su izazvali neodgovorni špekulanti - sa više od milijardu gladnih ljudi, upozorio je, u intervjuu najnovijem broju nedeljnika "Špigel", Ralf Zidof, predstavnik Nemačke u Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija (FAO).
"To je sasvim realna opasnost pred kojom ne smemo da zatvaramo oči", naglasio je Zidof, navodeći stravičan podatak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je, "zahvaljujući" aktuelnoj finansijskoj krizi, armija gladnih ljudi u svetu začas porasla za još 115 miliona.
"Tako veliki rast gladnih za tako kratko vreme nije zapamćen u istoriji ljudske civilizacije", naglasio je nemački diplomata.
Sve, međutim, ne bi izgledalo tako crno kad bi bogate zemlje, one koje su najviše krive za sve veće siromašenje ionako već siromašnih, pokazale malo više odgovornosti i odrešile kesu.
"Kriza gladi bi mogla da bude rešena za najviše 10 godina ako bi imućne zemlje izdvajale za tu svrhu 30 milijardi dolara godišnje", uveren je nemački diplomata.
Pomenuta suma izgleda velika, ali samo izgleda! Dovoljno je podsetiti na podatak da je najbogatija zemlja sveta, Sjedinjene Američke Države, obezbedila 20 milijardi dolara za spas samo jedne američke firme, ugrožene krahom na berzama.
Zanimljivo je da je za poslednjih 30 i više godina ostvaren znatan napredak u rešenju problema gladi u svetu. Tako je, na primer, u deceniji 70-ih bio gladan svaki treći građanin naše planete, a danas svaki šesti.
"To je značajno dostignuće čija vrednost se sada dovodi u pitanje... Eh, kad bi bogati izdvojili samo delić onoga što tako velikodušno daju za rešenje globalne finansijske krize!" - vajka se Zidof.
On deli mišljenje antiliberalnih i antiglobalističkih stručnjaka, poput nobelovca Džozefa Štiglica, da su za krizu gladi krive bogate zemlje, da su je, u stvari, one i izazvale.
"Princip je sledeći: Sever (bogati) stvara probleme, pa ih onda prebacuje na pleća Juga (siromašnih)", kaže Zidof.
Zemlje u razvoju nekada su uglavnom zadovoljavale svoje potrebe sopstvenom proizvodnjom, ali danas to više nije slučaj.
Kako se dogodio taj apsurd?
"Za sve je kriva neobuzdana liberalizacija svetske ekonomije, pri čemu su bogati svoje tržište "zaključali”, a siromašnima naredili da poptpuno ukinu sve barijere slobodnoj trgovini", objašnjava Zidof.
On je, kao primer, uzeo Haiti, najsiromašniju zemlju sveta koja je ne tako davno imala veoma uspešnu proizvodnju pirinča.
"Popuštajući spoljnom pritisku, međutim, Haiti je otvorio svoje tržište, pa su na Haiti nagrnule velike količine stranog, subvencionisanog, znatno jeftinijeg pirinča. Posledica: proizvodnja na Haitiju je za tili čas uništena nelojalnom konkurencijom iz inostranstva", objasnio je Zidof.
Potpuno isto se dogodilo i drugim zemljama siromašnog Juga - od Afrike do Latinske Amerike i to je glavni razlog što su siromašni postali još siromašniji i još zavisniji od bogatog Severa.
Jedan od važnih uzroka naglog rasta broja gladnih je i povećanje obradivih površina pod kulturama koje se koriste za proizvodnju ekološki čistog, takozvanog biogoriva - na štetu žitarica i drugih važnih prehrambenih namirnica.
"I tu je reč o sebičnosti: bogati primoravaju siromašne da proizvode biogorivo kako bi se oni (bogati) zdravije vozili", gorko konstatuje Zidof.
Bliska, a verovatno i dalja budućnost siromašnog Juga ne izgleda u ovom trenutku mnogo svetla: hrana je i dalje skupa na svetskim pijacama, siromašni sve teže dolaze do kredita, investicija u proizvodnju je sve manje...
"To je ozbiljan problem za svet, pri čemu bi bogati trebalo da se uzmu u pamet, imajući u vidu činjenicu da glad može da postane ozbiljna prepreka stabilnosti i bezbednosti u svetu", poručio je bogatima nemački diplomata.
Svetislav Maksović, Tanjug.
