Izvor: B92, 30.Sep.2012, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zadnjice koje iskaču iz rerne

Komuniciraju putem Fejsbuka, Tvitera i tabloida, tako da se u toj misaonoj kakofoniji više ne zna ni ko vozi traktor, ni ko otvara kapiju. “Čekamo da se Soraja oglasi na Tviteru”- zna da kaže urednik popularno (tako)zvane “džet-set” rubrike ovdašnjih tabloida, ko što su svojevremeno neki drugi žurnalistički pregaoci čekali saopštenje sa sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije

Uvek zamišljam susret sa vanzemaljcima - ako bi kojim slučajem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po iskrcavanju na Zemlju izabrali baš mene da im budem vodič kroz Srbiju.

- Ti si nam vođa dok smo ovde... Kaži nam, za početak, ko je Stanija? - pita mali zeleni metaliziranim glasom, nalik svedoku K27 iz haškog procesa Slobi Miloševiću..

- Stanija!? Ne znam...

- Ko je Soraja?

- Soraja!? Ne znam...

- Ko je Sandra Afrika?

- Za tu crnkinju isto... Ne znam...

- Ne skidaju se sa naslovnica, a ti ih kao novinar ne znaš. Kako to?

- E to tek ne znam... - postajem više zelen od malog zelenog.

- Dobro, Zemljanine, a da li znaš makar ko je Bekvalac Nataša?

- E, to znam... Samo, kako da vam objasnim taj prirodni fenomen... Bekvalčeva jel'? Za nju znam otprilike...

- Zemljanine, pojma nemaš – sanjam da me prekida mali zeleni i iz džepa vadi Skandal, intergalaktičko izdanje.

*****

Čovek, srećom, shvati da nije jedini autistični srpski novinar koji bi na promotivnoj žurci nekakvog CKM-a, Plejboja, magazina Cica ili Skandala morao da cima kolege za rukav i propituje ih o identitetu okoliša. (“Kolega, možeš li da mi kažeš kako se zove ona s abnormalnim sisama, pored one s adekvatnom zadnjicom?”- već zamišljate tu urnebesnu reportersku zadaću čiji bi vrhunac bio na pitanju: “Čime se bavi ta s abnormalnim sisama?”, pošto kolege estradni novinari veoma ozbiljno shvataju svoj posao u šta se možete uveriti ako pogledate bar jedno novinarsko žiriranje u Zvezdama Granda).

Naime, čak i profesionalni estradni i javni radnici imaju slične propuste u svojoj opštoj kulturi & erudiciji koji ih ometaju u praćenju štampe, te trendova u našem društvu. Isidora Bjelica, na primer. - Jel' može neko da mi objasni ko je zapravo Stanija, a ko Soraja? - pitala je I.B. na Tviteru. Isidora, možda, i zna ko su ove pojave, ali se pravi.

Običaj među lokalnim življem sklonom da se svakodnevno “beči” po tabloidima jeste da, recimo, jedan od njih “oplete” jednu od tih – nazovimo ih skupnim kodnim imenom “Soraja” - a onda im one odgovore na radost egzaltiranog cenjenog publikuma, jerbo u takođe egzaltiranoj žutoj štampi lepo piše da su “Soraje” elokventna bića koja “nemaju dlake ne jeziku”.

- Stanija je poznata da nema dlake na jeziku, te jedva čekamo njen odgovor – sedi neki deklarisani & deklasirani novinar i čuka po tastaturi “lid” za sutrašnje izdanje. Interesantno je, pak, da vi kao prosečan posmatrač (što će reći čitalac) tih dešavanja nikada niste videli sliku depiliranih jezika Stanije & Soraje, ali ste uočili sve ostale delove tih karijatida druge decenije srpskih dvehiljaditih, te ste ubeđeni da nemaju dlake ni na drugim ekstremitetima & organima.

U pitanju je jedan grubo depilirani, otprilike – ručno počupan odnos.

Stigosmo dakle do Bekvalčeve, uslovno rečeno, a sve povodom tog grupnog odnosa između “Soraja”-tabloida-i onih koji vole da “opleću”.

Bekvalčeva je, “dragi vanzemaljci”, bivša supruga Danila Dače Ikodinovića, vaterpoliste ovdašnjeg koji se, dok je taj brak trajao slupao na motoru, te mu je jedna ruka nepokretna. U komentaru na Tviteru, omiljenom sredstvu komunikacije osoba koje ne umeju da sastave duži tekst od 140 slovnih karaktera, a u Srbiji ih je sve više (ne toliko među vaterpolistima koliko među ovlašćenim žurnalistima), prozvao je Staniju i Soraju, napisavši da su njih dve “uvreda za kurve“.

O čemu vredi naučno diskutovati, ali o tome kasnije.

Sve je, naime, krenulo kada je nepoznata devojka opomenula bivšeg supruga & vaterpolistu, uz konstataciju da nije lepo nazivati žene pogrdnim imenima. - Gde je zapelo, pa pišete za žene „ku*va, ku*vetina“ i slično? Nebitno da li su one Stanija, Soraja… svejedno. Koji je to fazon nije mi jasno – tvitovala je devojka, a Ikodinović je vrlo brzo odgovorio: - U pravu si, vređaju kurve!

Stanija je, zabeležile su kolege koje umeju da sastave čak i do 200 slovnih znakova (zato ih zovu d.o.o. 200 - društvo sa ograničenom odgovornošću do 200 karaktera), smatrala da ovakav komentar Ikodinovića nije džentlmenski, a Soraja je odgovor od 100 slovnih znakova prebacila na klizavo polje Fejsbuka.

- Zanima me samo kojom rukom je Danilo Ikodinović napisao status na Tviteru da znam da li da ga žalim ili da mu se smejem …!!! Ali kad bolje razmislim neki ljudi su dovoljno kažnjeni od Boga da bi im još ja stajala na muku… – napisala je ta Soraja na svom Fejsbuk nalogu koji su masovno, što se kaže – lajkovali obožavaoci ovih osoba neidentifikovanog zanimanja.

Te je utvrđeno da Soraja nije iz razloga estetske prirode operisala samo grudi, usne & druge zdrave delove tela, već joj je uspešnom hirurškom intervencijom odstranjen benigni humor, a na isto mesto ubačen maligni. Takođe humor. To je inače karakteristika svih srpskih “Soraja” & pripadajućih “Stanija”.

Komuniciraju putem Fejsbuka, Tvitera i tabloida tako da se u toj misaonoj kakofoniji više ne zna ni ko vozi traktor, ni ko otvara kapiju. “Čekamo da se Soraja oglasi na Tviteru”- zna da kaže urednik popularno (tako)zvane “džet-set” rubrike ovdašnjih tabloida, ko što su svojevremeno neki drugi žurnalistički pregaoci čekali saopštenje sa sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

Da stvari izmiču kontroli primećeno je pre izvesnog vremena kada je Stanija objavila da je na svojoj Fejsbuk stranici prikupila čak 100.000 fanova. “Malo li je?!”- upitao se novinar uglednog tabloida u autorskom tekstu od 12 karaktera sa spejsom. - Big Day on MY FACEBOOK! Preko 100.000 fanova! Volim vas sve! :*** napisala je Stanija. Što ukazuje da Stanija polako postaje pismenija od svojih oštroperih promotera.

Fejsbuk stranica “Dr Zoran Đinđić” ima 33.000 fanova manje, te pokojnom premijeru niko nije kriv što se na vreme nije slikao go na skuteru. E, sad, kako lepo kaže naš narod, u svakom Dačinom “tvitu” ima malo i istine, jelte.

Sve ove gospodarice srpskih duplerica pažnju moraju da usmeravaju stalnim držanjem tenzije. Što, priznaćete, nije uopšte jednostavno. “Gomila obaveza” - probude se svako jutro Stanija & Soraja i stanu pred papir zalepljen magnetom na frižideru - “danas moram da nađem novog dečka za Kurir, zatim novog dečka za Alo, potom novog dečka za Informer, da idem kod kozmetičarke, da se slikam estetizovano naga na spomeniku Nikoli Tesli za magazin Cica - a uveče da budem glavna zvezda na pena partiju Rvačkog kluba Višnjička banja”.

Onda otvore frižider i tamo zateknu sebe. Otvore rernu – i tamo su. Otvore istovremeno desnom rukom sve tabloide, a levom kantu za smeće – i tamo su. Nikad se, naravno, ne pitaju – da nismo malo preterale, jer su, uz sve veštačko na sebi, zdravo razmišljanje zamenile ugradnjom veštačke inteligencije.

Koju na kiosku prodaju za neverovatnih 20 dinara. “Kupite dva komada po neverovatnoj telešop ceni od 40 dinara, i dobijete besplatno ispiranje sistema vrednosti u Brain wash servisu u Žarkovu”. Jedino pri otvaranju rerne brinu da nisu malo zagorele. Što se, ako skapiramo tezu onih desetine slovnih karaktera Ikodinović Dače, teško može desiti. Da nisu malo preterali ne pomišljaju ni urednici estradnih turbo rubrika.

Ovog leta bili su hladnokrvniji nego inače – kada oko pet popodne shvate da nemaju ništa “masno” za naslovnu, delovali su potpuno opušteno. Bili su ubeđeni, naime, da će do sedam uveče, kada zaključuju prvo izdanje, Stanija garantovano naći novog dečka. Ili da će Soraji nadoći inspiracija pa će dopuniti sabrana Fejsbuk dela.

Bez obzira što pola države nema blage veze “who is Stanija”, ona druga polovina koja čita tabloide zna – zahvaljujući upravo tabloidima. To mu dođe kao neki začarani krug. Stanija i Soraja su, zapravo, direktan proizvod tabloida. Lice nepoznatog zanimanja, ali poznatog autfita, prepoznatljivo uglavnom po zadnjici, koje je isplivalo u bermudskom trouglu – žuta štampa - estrada - rialiti šou. Ima dakle sve što je važno u pomenutom trokutu– prednji trap, zadnji trap, a tabloidi su joj dali priliku da ima čak i mišljenje. Ako ga i nema, tu je obučeni žurnalista da to sve “nabudži” i lepo ga upakuje. Uz njeno odobrenje (“Jao, napiši ti nešto, pametno, kod pedikira sam, znaš... Cmok”).

Cela stvar je interaktivna – Soraja, Stanija & kompani, bivamo obavešteni, s vremena na vreme gube mobilne telefone. Poslednji je izgubila Soraja na nekoj jahti, na Ibici. Posle te mobilne telefone, po uigranom sistemu, uvek nađe pošteni nalazač, koji je, gle čuda, nikada nije kelner, već uvek novinar tabloida. Telefonska memorija biva puna sadržaja za pet dana punjenja duplerice. To ti je sine ko Julija Džons, znaju da kažu naše bake, kad nešto nema nameru da se okonča u dogledno vreme.

U Večernje novosti, koje neki smatraju prvim srpskim tabloidom, pedesetih godina prošlog veka, naime, stigao je strip “Julija Džons”. Reč je o devojci lepoj, obrazovanoj, duhovitoj, humanoj - dakle koja poseduje sve kvalitete jedne udavače. Ima mnogo poznanstava i mnogo udvarača. Ali protiču meseci i godine, a Julija nikako da neko od svojih mnogobrojnih poznanstava ozvaniči trajnijom vezom - veridbom ili udajom... Što bi rekle kolege “estradnjaci” - nikako joj ne polazi za rukom da se “ostvari kao majka”.

Vazda nestrpljivi čitaoci Novosti počeli su da se ljute i protestuju. Skoro svakog dana stizalo je poneko pismo u kome čitalac pita kad će već jednom Julija da se uda. Ni u samoj redakciji niko to nije smeo držati u neizvesnosti. Tražilo se rešenje. Spas je nađen u odgovoru američkog izdavača tog stripa. Javljeno je da tamo strip izlazi više od dvadeset godina i da se Julija još nije udala... Shvaćeno je u redakciji da čitaoci moraju biti strpljivi, ali da im ne treba odgonetnuti ovu tajnu...

Pedesetak godina kasnije, sličan proces odvija se u modernoj srpskoj štampi. Od pomenute “četiri jahačice Gutenbergove apokalipse” (copyright by Slaviša Lekić), jedino pomenuta Bekvalac ima neku karijeru & jedan bračni “emotivni brodolom”. Bekvalčeva peva u pauzama skrivanja & otkrivanja novih frajera. Ostale su neidentifikovani leteći objekti požude. Kako bi to rekao tradicionalni osvajač priznanja “bruka za profesiju”:

“Važno je da na naslovnoj imamo sise! To voli narod”. Narod je, izgleda, rano prestao da doji, tako da su se stvari ozbiljno zakomplikovale.

- Realno, da nema ovih omrznutih "starleta" novine bi nam bile prazne... Ili pune finog sveta. A 'de si vid'o finoću u novine? Ko to da kupi? - kako je na svom Tviteru lepo objasnio novinar & književnik Dejan Katalina, jedan od osnivača Skandala.

Bivši urednik radikalskog, pa kasnije naprednjačkog tabloida Pravda, koji je kasnije napisao dve, ne baš afirmativne knjige o Aleksandru Vučiću, u jednom tekstu na svom blogu, prednacrtu za buduću knjigu o Pravdi, opisuje kako izgleda otkrivanje “mladih i talentovanih” starleta, što je oficijelno zanimanje naših junakinja (s tim što je u konkretnom slučaju u pitanju tada buduća žena jednog SNS funkcionera): “Mesto radnje: Redakcija Pravde. Vreme: Avgust 2008. Uloge: Ana Filipović i ja. Sekretarica najavljuje posetu. Kaže, stigla je neka devojka, poslao je Aleksandar Vučić.

U kancelariju ulazi debelguza klinka s dugom kosom, lisičastom facom i solidnim dekolteom.

Ana: Alek me poslao da mi prelomite specijalno izdanje „Velike Srbije“ za Rakovicu.

- Dakle, ti si špijun ubačen u radikalske redove?

Ana: Ne… Kako to mislite?

- Pa, vidi se da nisi radikalka. Zgodna si, lepa, nemaš brkove, imaš sve zube…

Ana: Eto, ima i takvih radikalki!

- Ma, ne verujem. Ni naši čitaoci ne veruju. Zato, da bismo dokazali kako u SRS ima i lepotica, hajde da te slikamo. Golu!

Dobar deo razgovora, uz čivas i marlboro, na plus 50 u zadimljenoj kancelariji, kao pravi džentlmen, ne želim da objavljujem. Uglavnom, Ana je pristala da se slika gola, ali samo do pola.

Ana: Može, ali pod uslovom da me ti slikaš. Odemo na Adu, ući ću u vodu, pa da kasnije zajedno izaberemo fotke koje mogu da idu u novine…

Mesto: Redakcija Pravde. Vreme: Januar 2010. Mutavi šofer Ivan obaveštava me da ne može da vozi ekipu na zadatak jer mu je nova direktorka, Ana S., naredila da nju vozi kući. Tada saznajem da je već nekoliko dana prošlo od kada je Ana S. imenovana za direktorku Pravde, a nije ni svratila u redakciju.

Ista ona opuštena klinka što tuče po čivasu, veselo evocira uspomene na devojačke nestašluke s piknika u Deliblatskoj peščari i pristaje da pozira gola za duplericu beznačajnih novina...”

Tako mu to ide, dakle. Jedino što se ova iz Pravde na vreme udala za karijernog naprednjaka. Te nije morala da gubi mobilne telefone.

Ajde sad da odgontenemo krucijalno pitanje: Ko je Stanija? Preziva se Dobrojević. Ima svoj sajt. Na sajtu je i biografija. Piše: “Ova inteligentna, magično harizmatična mlada dama, kao sa nekom vrstom maske, jednostavno ne dozvoljava da je vidite u punom svetlu…

Da li je to nasmejani anđeo ili model u koga svi zure, zar je važno!? Stanija je rođena 17. marta 1985. u Hrvatskoj. Otac joj je bio ekonomista i političar, čovek posebnog autoriteta i ugleda, koji je ‘95. godine, zbog svima poznate političke situacije, izgubio život. Stanijina majka je bila prinuđena da nju i njenog brata skloni od svega, i odvodi ih u Srbiju, mali grad Rumu da na miru školuje i podigne svoju decu” - osećamo u stilu poetiku nekog ovdašnjeg žutoštampanog pregaoca.

Da utvrdimo, iz pera pregaoca, šta je Stanijno najveće bogatstvo: “Stanijino najveće bogatstvo je bio hrvatski pasoš, sa kojim je ona već za vreme srednje škole proputovala skoro celu Evropu, a onda je htela i ceo svet! Prateći svoju želju i stope svoga oca, posle završene Srednje ekonomske škole u Sremskoj Mitrovici, seli se u Novi Sad i upisuje državni Ekonomski fakultet, gde se vrlo brzo pokazala kao jedna od najboljih studenata.

U drugoj godini uslov daje već u predroku samo da bi ostvarila svoj najveći san – odlazak u Ameriku! Avanturistički se otisnula sa hiljadama naših studenata na Work&Travel program koji je bio ispunjen radom, usavršavanjem jezika i putovanjem. To veliko iskustvo omogućilo joj je da spozna svoju snagu, što je dokazala svojim povratkom, samouverenija, samostalnija i organizovanija. Danas radi na samom organizovanju slanja studenata u USA prenoseći im svoje lično iskustvo”.

Američki san, čitamo dalje, počinje slučajno, pred ogledalom: “Njena beskrajna sloboda i buntovnički duh uneli su veliki preokret i skandal u njen život, kada su njene obnažene ukradene fotografije, na kojima se sama slikala u ogledalu, dospele na Internet. Nakon pobede za najlepšu plejboj golf devojku u Americi i odlaska u Holivud kod Hjua Hefnera, zatim je krasila naslovne strane Playboy-a, Maxim-a, pokazala se velikim borcem u Survivor-u, Stanija je postala najpopularnija devojka u Srbiji!

Stekla je veliki broj fanova, naročito dece, koji je prosto obožavaju! U centru medijske pažnje Stanija se našla zbog ljubavne afere sa fudbalerom Gojkom Kačarom. Dospela je na stranice žute štampe u punom jeku i o njenom ljubavnom životu se dosta spekuliše.

Stanija je danas bikini model u Majamiju, zaštitno lice “Harrah’s” kazina, privodi studije ekonomije kraju i putuje svetom… Njeno vreme tek dolazi” - piše na kraju biografije. U ovo poslednje ne treba sumnjati.

Soraja, pak, nema oficijelnu biografiju. Pa je moramo rekonstruisati na osnovu dostupnih podataka prikupljenih kopanjem po prljavom vešu i Guglu.

Rođena je, recimo, 1986. Pre nego što je postala prva tema kolegijuma srpskog tiska bila je niko i ništa, a onda je ušla u kuću “Velikog brata”. Prateći naslove & natpise, početak njene karijere da se prepričati u dve rečenice.

- Soraja bila prostitutka u Dubaiju! - inicijalna vest.

- Nisam kurva, i ne jebem se za pare u Dubaiju – demanti.

- Ovogodišnja učesnica Velikog brata Soraja Vučelić, pre ulaska u kuću na Košutnjaku napravila je veliki skandal tokom leta za Dubai kada je ošamarila profesora Beogradskog univerziteta N. M. i tom prilikom mu slomila naočare. Incident je izbio, zato što je profesor svoju petogodišnju ćerku stavio da sedi blizu Soraje. Ona je tada počela da viče, nazvavši devojčicu, ali i njenog oca, najpogrdnijim imenima.

Roditelji su pomerili dete na drugo mesto, a onda je ona profesoru rekla da je „primitivac“ i „sirovina“. Isprovociran, uneo joj se u facu, na šta mu je Soraja zalepila šamar, od kog su mu se slomile naočare – inicijalna vest.

- Nemam komentar - demanti.

- S obzirom na to da joj je mama radila u crkvi, pomagala popadiji, logično je bilo da se i Soraja Vučelić zainteresuje za duhovnost, ali “Plejbojeva zečica“ je ipak krenula drugim putem – inicijalna vest.

- Za Božić sam bila u Ostrogu, i spavala gore, i pričala sa sveštenicima. Oni su poznavali i moju mamu. Ni oni ne vide ništa loše u stvarima u kojima se ja pronalazim, jedino što su protiv tog skidanja za “Plejboj“, ali dobro, svako ima svoj put – demanti.

Soraja je, u međuvremenu, postala institucija. Internet portal telegraf.rs. ima celu jednu rubriku, između Intervjua, Politike i Crne hronike, koja se zove Soraja. Gore pomenute “naše babe”, koje su otkidale na Juliju Džons, nazvale bi ovo zanimanje: “To ti je, sine, leba bez motike”.

Koje je to u stvari zanimanje? - Selebriti! Ozbiljna sam devojka, fakultetski obrazovana, imam karijeru u Americi, i sigurno nisam uspela u životu zbog fotografija na Internetu – ubeđena je jedna od njih. Kao što je narodna poslanica Nevena “Models” Adžemović, tajni adut projekta “Pokrenimo Srbiju”, vremenom postala ubeđena da je njena životna misija da “sruši režim Borisa Tadića”, može se očekivati da i “Soraje” korak po korak institucionalizuju svoje karijere.

Stekli su se svi uslovi – imaju ime i prezime, imaju medije, ostalo je još samo da smisle valjan razlog.

Nastavak na B92...