Izvor: B92, 18.Feb.2015, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo može izbrisati čovečanstvo sa lica Zemlje
Globalna pandemija, nuklearni rat, asteroidi, veštačka inteligencija i loša vlada deo su pretnji koje bi mogle izbrisati čovečanstvo sa Zemlje, a na neke možemo i sami da utičemo.
Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu sastavili su listu u kojoj navode na koje bi sve načine čovečanstvo moglo nestati sa lica Zemlje. Dodaju kako je cilj istraživanja pokazati kako težina izazova može da pomogne u suočavanju sa tim pretnjama i otvoriti put prema održivom razvoju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Evo šta sve može uticati na nestanak čovečanstva:
Ekstremne klimatske promene
Naučnici upozoravaju da bi uticaj klimatskih promena mogao biti najveći u najsiromašnijim zemljama i da bi masovne smrti zbog gladi i velike migracije mogle uzrokovati globalne nestabilnosti.
Nuklearni rat
Iako je nuklearni rat manje verovatan, naučnici i dalje upozoravaju da prema dokazima i dalje postoji potencijal za namerni ili slučajno izazvani nuklearni sukob. Na to će u budućnosti najviše uticati odnosi među nuklearnim silama.
Globalna pandemija
Naučnici misle kako ima razloga da sumnjaju da je ovakva globalna epidemija verovatnija nego što se obično smatra. Sposobnost reakcije globalnih medicinskih sistema je ključna u sprečavanju katastrofe kažu istraživači, ali najveća je pretnja u tome da li postoji zarazna bolest koja je izvan kontrole ili ne.
Udar velikog asteroida
Stena koja bi bila prečnika većeg od 5 kilometara mogla bi izbrisati područije veliko poput Holandije, a ovakvi se udari događaju otprilike svakih 20 miliona godina. Udari li asteroid u Zemlju, glavne posledice razaranja ne bi bile od samog udara, već od oblaka prašine i čestica koje bi završile u gornjim slojevima atmosfere. To bi moglo uticati na klimu, biosferu, ali i zalihe hrane pa uzrokovati i političke nestabilnosti.
Super vulkan
Kao i kod udara asteroida, najveća pretnja erupcije super-vulkana bila bi u globalnom oblaku čestica koji bi blokirao prolazak Sunčevih zraka i uzrokovao globalnu zimu. Posledice ovakve istorijske erupcije mogle bi da se uporede sa nuklearnim ratom.
Ekološka katastrofa
Naučnici kažu kako čovečanstvo mora da očuva ekosistem ili da se nada da civilizacija neće postati zavisna od njega. Izumiranje vrsta sada je puno brže nego što se to odvijalo u istoriji. Ljudi se upozoravaju da moraju da razviju održivu ekonomiju kako bi mogli da prežive ekološku katastrofu.
Raspad globalnih sistema
Svetski ekonomski i politički sistemi sastoje se od mnogo činilaca sa raznim ciljevima i međusobnim vezama. Ovakvi osetljivi i povezani sistemi su podložni neočekivanim padovima uzrokovanim strukturom tih mreža. Ekonomski kolaps mogao bi dovesti do haosa u društvu, nemira i bezvlađa.
Sintetička biologija
Naučnike brine i da bi neko mogao razviti veštački patogen koji bi mogao izbrisati čovečanstvo. Pokušaji da se to reguliše su u početnoj fazi, ali je moguće da se to neće razvijati tako brzo kao istraživanja.
Nanotehnologija
Iako naučnici zagovaraju nanotehnologiju kao put za rešavanje mnogih problema, istraživači veruju da bi i mogla biti izvor ozbiljnih problema. Nanotehnologija bi mogla da otvori put do jednostavne proizvodnje velikog arsenala konvencionalnog ili novog oružja koje postaje moguće proizvodnjom na atomskom nivou.
Veštačka inteligencija
Ekstremnu veštačku inteligenciju neće biti moguće jednostavno kontrolisati . Zabrinuto, naučnici kažu kako bi ključni faktor u našem preživljavanju moglo biti to hoćemo li imati jedan dominanti sistem ili celi niz veštačkih inteligencija. Dodaju i kako bi moćna veštačka inteligencija mogla jednostavno da riješi preostale probleme iz ovog izveštaja.
Buduće loše vlade
Poruka ovde je u tome da političari ne dolaze do rešenja ostalih problema sa liste, već bi i sami mogli da predstavljaju rizik za ljudsku vrstu. Naučnici kažu kako su moguća dva ishoda, da se neće rešiti problemi koje je moguće rešiti i da će se njihovim postupcima prouzrokovati još gore posledice.
Nepoznate posledice
Na kraju, naučnici upozoravaju i na nepoznato i pozivaju na nova istraživanja koja će otkriti dosad nepoznate rizike i njihovu mogućnost ispoljavanja.
Izvor: 24sata.hr
