Izvor: Politika, 25.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oaze života na Antarktiku
Naučnici su nedavno bili i začuđeni i zadivljeni otkrivši prvi put mnoštvo podzemnih rečnih tokova i jezera (drugih oko 145), koji prekrivaju površinu jedan i po puta veću od Sjedinjenih Država, na dubini i do četiri kilometra! Podzemna mreža odlikuje se rekama koje obiljem nadmašuju Amazon, a jezera – 30 miliona godina netaknuta – vrve od sićušnih mikroorganizama u potrazi za hranom. Ima li i krupnijih stvorenja?
HIDROLOGIJA
Antarktik nije toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << surov i jalov, kao što bi vam se učinilo kada biste avionom nadletali beskrajna snežna prostranstva. Nekoliko hiljada metara ispod večitog belog pokrivača postoje "oaze života”, i to nije bogznakakvo iznenađenje.
Naučnici su nedavno, međutim, bili i začuđeni i zadivljeni otkrivši prvi put mnoštvo podzemnih rečnih tokova i jezera (drugih oko 145), koji prekrivaju površinu jedan i po puta veću od Sjedinjenih Država, na dubini i do četiri kilometra! Podzemna mreža odlikuje se rekama što obiljem nadmašuju Amazon, a jezera – 30 miliona godina netaknuta – vrve od sićušnih mikroorganizama koji neprestano plivaju tragajući za hranom. Svoje obroke nalaze u podvodnim stenama iz kojih isisavaju minerale.
Ukoliko biste razgrnuli ili uklonili džinovski ledenn prekrivač, a on nije tanji od dva kilometra, pred očima bi se ukazao veličanstven prizor vodenih slapova kojima se hladna voda preliva iz višeg u niže jezero. Krajolik i život koji nijedan istraživač nije ni naslućivao pre desetak godina, objašnjava geofizičar Majkl Stedindžer sa Kolumbija univerzitat u Njujorku.
Mikrobi u žilicama leda
Ni u čemu drukčiji od ma kojeg sličnog na našoj planeti.
Voda iz jezera se nikada ne zaledi zato štoje pokrivena ogromnim naslagama leda, čuvajući toplotu koja je zagreva uspinjući iz Zemnjine utrobe. Prilikom obnavljanja komadi leda se odvajaju i lagano klizeći stižu na konačno odredište – okean koji okružuje sedmi kontinent.
A samo pre petnestak godina verovalo da je sneg sasvim zaleđen do stenovitog tla. Nova osmatranja su opovrgla uvreženu pretpostvaku. Šta li ćemo tek saznati kada se uskoro u izviđanje zaputi letelica s najsavremenijim radarom čiji zraci lako prolaze kroz hiljadama godina naslagani led?
Izvesno je doznaćemo za znatno više jezera, ali koliko to niko nije spreman u ovom času da nagađa. Istražen je veoma mali deo Antarktika, i dalje "nepoznate zemlje”, najviše zbog toga što je to najnepristupačniji predeo na planeti. Kasnih devedesetih minulog stoleća stručnjaci su smatrali da su podlednička jezera neobična i retka, sada su maltene uvereni da su takve pojave naveliko uobičajene. Do pre koju godinu sumnjalo da se u ovim surovim uslovima išta živo može da pretraje.
Proučavanja života u ledu široko se otvaraju vrata, naročito otkako su u jezeru Istok (Vastok) Rusi pronašli mikrobe koji jedući stene iz minerala crpu energiju za preživljavanje. Kada su upoređeni odsečci DNK izvađeni iz leda sa sličnima u banci podataka ispostavilo se da su slični, nagovešćujući da srodni organizmi obitavaju u vodi duboko pod ledenim pokrovom. Mikrobi su u stanju da opstanu u žilicama između zaleđenih kristala leda, i to veoma udobno jer im prebivalište nije nimalo tesno.
Nesija nema, čega ima
Ima li nade da se naiđe na krupnija i složenija stvorenja?
Izgledi su mali zato što do tih dubina, a osobito ako su prekirvene debelim naslagama, dopire veoma malo energije. Ne očekujte nikakva čudovišta, najmanje nalik neuhvatljivoj ogromnoj aždaji iz Loh Nesa. Ali hidrotermalni ispusti na dnu Istoka uveliko slične vrelim izvorima na u dubinama okeana, a to znači da su bogati energetsko-hranljivim sastojcima. Dakle, ne isključuje se ni naprednija stvorenjca.
Rusi su, uostalom, započeli bušenja da bi stigli do čvrste podloge na 3.800 metara dubine i izvukli uzorke. Ukoliko uspeju, imaće prve očigledne dokaze čega ima ili nema u jezeru koje je opaženo tek 1996. na satelitskim snimcima.
Podledna jezera i reke sačuvale su milionima godina nekorišćenu riznicu prirodnih zapisa klimatskih promena, osobito u vezi s razvićem život sveta. Zaviriti u ove podatke isto je kao pročitati prošlost u svojevrsnoj "kristalnoj kugli”. Povrh toga, na osnovu izlivanja vode moguće je odgonetnuti kako su se oblikovali i preoblikovali kontinenti u pradavna vremena.
Ni to nije poslednje naučničko očekivanje: zabačena ledena pustinja na južnom polu mnogo podseća na slična područja na Marsu i Jupiterovom pratiocu Evropi. Zar nije celishodnije i isplativije na Zemlji podobrno ispitati i izučiti sve okolnosti u kojima opstaju najprostiji mikroroganizmi, pre nego što se pošalju skupe letelice na daleku put. U skorašnjem izdanju "Časopisa za astrobiologiju” američki naučnici su opisali kako život može da se održi, upravo, ispod površine Marsa.
Antarktik još skriva mnoge tajne koje bi čovečanstvu koristile; izobilje slatke vode za piće da i ne pominjemo.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 26/01/2008]
