Izvor: Press, 04.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je bio dr Papa
Dobrotvor-Helenski fond za kulturu priredio je izložbu koja prikazuje lik i delo čuvenog grčkog lekara koji je otkrio test za rano otkrivanje raka grlića materice i spasao živote žena širom planete
Verovatno nema žene na svetu koja nije čula za doktora Georgiosa Papanikolaua, tvorca čuvenog Papa testa, zahvaljujući kojem su spaseni mnogi životi i rizik od raka grlića materice smanjen za 70 odsto. Ove godine obeležava se 50 godina od smrti velikog naučnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << zbog čega je Unesko 2012. godinu proglasio njegovom godinom, a širom sveta se priređuju izložbe i manifestacije koje slave njegov lik i delo.
U znak sećanja na čuvenog dobrotvora, Helenski fond za kulturu u Beogradu priredio je izložbu „Georgios Papanikolau (1883-1962) - pionir medicinskih istraživanja". Ona prikazuje život dr Papa, kako je poznatiji u svetu, od njegove mladosti u mestu Kimi na ostrvu Evija, preko studentskih dana u Atini, postdiplomskih studija u Nemačkoj i Monaku, pa do naučne karijere na Univerzitetu Kornel u SAD, na kojem je radio skoro pola veka. Rezultat njegovog rada je Papanikolau test, koji pomaže da se se rak grlića materice otkrije na vreme, u stadijumu kada je potpuno i lako izlečiv.
Genije prodavao tepihe
Jedan od najznamenitijih Grka, čiji lik je krasio novčanicu od 10.000 drahmi, bio je osetljivo i emotivno dete, voleo je prirodu i životinje, koje su ga toliko okupirale da satima ne bi progovarao ni reč sa prijateljima koji su ga pratili u beskonačnim šetnjama. Voleo je klasičnu muziku, književna remek-dela, svirao je violinu i pevao u horu. Studirao je medicinu na atinskom univerzitetu, a postdiplomske studije je nastavio u Nemačkoj, uprkos ubeđivanju oca da se vrati u Grčku kako bi se zajedno bavili medicinom.
Posle ženidbe sa Mahi Mavrogeni, koja je u njegovom životu bila kao Mileva Ajnštajnu, rekao je ocu: „Moj ideal nije da se obogatim niti da budem srećan već da radim, delujem, stvaram, da učinim nešto dostojno časnog i jakog čoveka."
Supruga ga je pratila u stopu, pomagala u naučnom radu, čak vrlo često bila „pokusni kunić" za njegova ispitivanja. Posle rada na Okeanografskom institutu u Monaku, odlučuje da ode u Ameriku.
Mladi par je 1913. godine u Njujork stigao sa 250 dolara u džepu, zbog čega su bili prinuđeni da rade svakojake poslove. Papanikolau se zaposlio kao prodavac tepiha, a Mahi je šila za pet dolara nedeljno. Ubrzo je postao asistent na Odseku za patologiju bolnice u Njujorku. Dvadesete godine bile su za njega najteže, ali stvaralački najplodnije jer su prva klinička i laboratorijska proučavanja dijagnostičkog značaja citološkog ispitivanja vaginalnog brisa žena dala rezultate.
Bez Nobelove nagrade
Njegova metoda postaje poznata kao Papa test, posle čega 1925. godine slede prva otkrića kod žena obolelih od raka u njujorškoj „Women's hospital".
Doktor Papanikolau jedan je od deset najvažnijih istraživača u oblasti medicine, dobitnik je mnogih priznanja i počasti, a najprestižnije je svetska nagrada u oblasti medicine Lasker (1950). Iako je dva puta nominovan, nije dobio Nobelovu nagradu.
Izložba koja je otvorena do 16. novembra u Beogradu posebno naglašava lekarsku etiku, samopožrtvovanje i asketsku posvećenost pozivu kojem je dr Papanikolau bio odan do kraja života.
Srbija prva u Evropi po raku grlića materice
Srbija je na prvom mestu u Evropi po broju žena obolelih od raka grlića materice. U proseku svakog dana u Srbiji se on otkrije kod četiri žene, a svakog dana jedna žena umre od ove maligne bolesti. Rak grlića materice je četvrti tumor po učestalosti umiranja medu ženama u Srbiji. Dijagnoza se godišnje postavi kod približno 1.400 žena, dok više od 500 žena svake godine umre od ove vrste malignog tumora.
