Izvor: B92, 11.Sep.2012, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li nam trebaju "nepotrebne" vrste?
Međunarodna grupa za zaštitu sredine predstavila je listu 100 najugroženijih životinja, biljaka i gljiva i apelovala za njihovo očuvanje.
Preko 8.000 naučnika iz IUCN Komisije za opstanak vrsta (IUCN SSC) koje je sastavljalo listu ugroženih vrsta pribojava se da će ih čovek pustiti da odumru jer mu nijedna nije od koristi.
Izveštaj nazvan „Neprocenjivo ili bezvredno?” (Priceless or Worthless?) biće predstavljen na IUCN Svetskom kongresu za očuvanje u Južnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Koreji a njegovi autori se nadaju da će ove „bezvredne” vrste uspeti da poguraju na listi prioriteta kod brojnih nevladinih organizacija.
„Zajednica dobrotvora i pokreta za očuvanje okoline sve više se priklanja pristupu ‘šta će priroda da uradi za nas’ gde se razne biljne i životinjske vrste vrednuju prema uslugama koje mogu da pruže ljudima, pa se tako i prave prioriteti.
To nama veoma otežava posao u zaštiti najugroženijih vrsta na planeti”, kazao je profesor Džonatan Bejli, direktor konzervacije u Društvu za zoologiju (ZSL) u Londonu.
„Sve nabrojane vrste su jedinstvene i nezamenjive. Ako nestanu nema tog novca koji će ih vratiti. Međutim, ako preduzmemo odmah akciju, možemo stvoriti uslove u kojima će one opstati. Ali društvo mora da podrži moralni i etički stav da sve vrste imaju jednako pravo na svoje postojanje”, kazala je Elen Bučer iz ZSL, koautorka izveštaja.
Pigmejski trozubi lenjivac (Bradypus pygmaeus) jedna je od životinja kojoj preti crna budućnost. To je namanji i najsporiji lenjivac na svetu i opstanak mu je u kritičnom stanju.
Saola (Pseudoryx nghetinhensis) je jedna od najugroženijih vrsta sisara iz Jugoistočne Azije. Poznata kao azijski jednorog zbog svoje retkosti, populacija ove vrste antilopa danas je svedena na nekoliko desetina jedinki.
Vrsta morskog praseta Sv. Katarine, koje obitava na jednom brazilskom ostrvu, iznosi svega 40-60 jedinki.
U Velsu se nalazi jedino mesto na svetu gde možete naći gljive svetlih boja Cryptomyces maximus.
Pad u populaciji ovih vrsta uglavnom su izazvali ljudi, ali u skoro svim slučajevima naučnici veruju da njihovo odumirane može biti izbegnuto uz pažljive napore za njihovo očuvanje, kao što je ranije učinjeno sa grbavim kitom (Megaptera novaeangliae) i divljim konjem Prževalskog (Equus ferus).
Ako ništa ne uradimo, ovih 100 vrsta izu 48 zemalja prve će u potpunosti nestati sa lica zemlje.
„Ako verujemo da su ove vrste neprocenjive vreme je da vlade, privreda i zajednica čuvara sredine istupi napred i pokaže budućim generacijama da vrednujemo sve oblike života”, kaže prof. Bejli.
„Iako vrednost nbekih vrsta možda neće delovati očigledna svima na prvi pogled, sve one na svoj način doprinose zdravom funkcionisanju planete”, kaže dr Sajmon Stjuart, predsedavajući IUCN SSC. „Sve vrste su važne prirodi pa samim tim i ljudima”.
