Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Mar.2024, 19:31

U subotu su ZIMSKE ZADUŠNICE, jedna stvar se smatra NEOPROSTIVIM GREHOM - Otac opominje da se ne treba praviti GOZBE, ponesite SAMO OVO

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju u subotu 9. marta Velike (zimske) zadušnice, kao znak sećanja na sve preminule. Na taj dan se posećuju groblja i prislužuju sveće na grobovima najbližih i u hramovima.

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju u subotu 9. marta Velike (zimske) zadušnice, dan posvećen preminulim precima, srodnicima i prijateljima.

Naša Crkva je propisala posebne dane, Zadušnice, i to četiri puta godišnje, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << kada se posebno molimo za pokoj duša u Gospodu usnulih.

Tog dana se posećuju i uredjuju grobovi naših dragih, obavlja se parastos ili pomen, osvećuje se žito, sveštenik prekadjuje i preliva vinom grob, pale se sveće za pokoj duša, a ako su nam srodnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, onda se u crkvi služi pomen.

Zadušnice nikada nisu u vreme posta, niti padaju u postan dan, jer su uvek u subotu. Peku se kolači od belog brašna, koji se ponekad zovu "prosfore". Spremaju se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim mestima se iznosi i žito.

Najvažniji pomen za preminule je Proskomidija koja se služi na svakoj Svetoj Liturgiji. Za Proskomidiju je potrebno pet hlepčića (prosfora).

Prosfora znači prinos, prema običaju iz najranijih dana hrišćanstva, kada su hrišćani donosili (prinosili) hleb i vino za službu. Svaka prosfora ima na gornjoj strani kvadratni pečat sa krstom i slovima: IS HS NI KA, što na grčkom znači - Isus Hristos pobeđuje.

Prosfore se koriste po strogo utvrđenom kanonskom redu i čestice iz svake od njih imaju posebno mesto i namenu. Za spomen preminulih hrišćana, kada se njihova imena pominju pred Bogom Živim i Carstvom Nebeskim, vade se čestice iz pete prosfore. Tim liturgijskim pominjanjem: "U sklopu Svete Tajne Evharistije - Tajne spasenja sveta, preminulima se opraštaju gresi". Zato je najvažnije davati imena pokojnika, da se pominju u crkvi.

Pored ovih pominjanja i molitava za preminule, Crkva je ustanovila posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove.

Zadušnice su dan za duše preminulih. Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito - koljivo. Žito nas simvolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.

Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.

Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu." Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.

Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.

Daće i podušja se ne daju da se "nahrani" pokojnik, odnosno, da duša njegova "jede", nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.

Umesto na nehrišćanske gozbe, novac treba da se upotrebi u plemenite svrhe i to prema mogućnostima. Koliko ko može, treba da pomogne nekoj siromašnoj porodici, izbeglicama, bolesnima ili siročadi.

Na dan zadušnica se ide u crkvu, gde se služi Sveta Liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, posle službe se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće, a sveštenik služi mali pomen i okadi grobove.

Kako napraviti prosforu

Otac Gavrilo iz manastira Lepavina otkrio je recept za pripremu prosfora.

Sastojci za 5 prosfora:

Priprema:

Spremiti 1200 grama brašna najboljeg kvaliteta (količina za 5 prosfora). Na dnu posude u kojoj će se spremati testo, možete da naspete malo osvećene vodice, a zatim nasuti 400 grama brašna, i mešajući dodavati ključale vode po potrebi. Nakon što se sve ohladi, dodati so rastopljenu u osvećenoj vodici i 25 grama kvasca. Sve dobro izmešati i nakon što odstoji oko 30 minuta, dodati preostalih 800 grama brašna, i dobro umesiti testo.

Nakon toga, ostaviti da odstoji oko 30 minuta, i razvući oklagijom na željenu debljinu. Podesnim okruglim kalupom odgovarajućih dimenzija iseći iz razvučenog testa dva okrugla testa (najbolje bi bilo da deo koji će biti gornji bude malo manji od dela koji će biti donji), prekriti ih vlažnom krpom, preko nje staviti jednu suvu krpu i ostaviti da odstoje još 30 minuta.

Nakon toga utisnuti pečat na testo koje će biti gornje, navlažiti toplom vodom površine oba dela testa koje će se spojiti, i staviti gornji deo testa na donji. Izbosti testo iglom da se spreči pojava praznina, staviti u posudu za pečenje i peći koliko treba.

Male prosfore se obično peku oko 15 minuta, a normalne oko 20 minuta. Gotove pečene prosfore izvaditi iz peći, staviti na sto i umotati u suvu krpu, onda vlažnu, pa opet suvu krpu. Tako se ostave da odstoje (odmore) oko jedan čas, a posle se stave u pripremljena spremišta za prosfore u kojima se ne drži ništa drugo.

Srbija Danas

Nastavak na SrbijaDanas.com...