Izvor: Lepota i zdravlje, 21.Jan.2026, 13:39

Ne propustite izložbu „A sad adio“, koja vraća duh kultnih ex Yu filmova

Izložba A sad adio Marije Sekule nastala je iz jedne jednostavne, ali važne ideje: Da se ne zaboravi kako smo se nekada smejali. Kroz duh kultnih filmova ex Yu kinematografije – Ko to tamo peva, Varljivo leto ’68, Maratonci trče počasni krug, Nacionalna klasa, Vruć vetar, U raljama života – izložba oživljava humor, ironiju i mentalitet jednog vremena koje nas je oblikovalo. Marija Sekula „Maratonci trče počasni krug“ Marija Sekula „U raljama života“ Izložba A sad adio >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << nas vraća u zabavnu prošlost Izložba je nastala je iz potrebe da se sačuva jedno posebno kolektivno sećanje – da se ne zaboravi kako smo se nekada smejali. Smeh koji nije bio beg od stvarnosti, već njen najtačniji komentar. Smeh koji je nosio ironiju, prkos, toplinu i inteligenciju jednog vremena. Pripadam generaciji rođenoj 1977. godine, generaciji koja je odrastala uz filmove tadašnje Jugoslavije, u trenutku kada su oni bili mnogo više od zabave, kaže autorka. Ti filmovi su bili kulturni kompas: nosioci narativa, tradicije, morala, ideologije, ali pre svega – duha vremena. Kroz humor su govorili ono što se nije smelo izgovoriti direktno, kroz likove su razotkrivali društvo, a kroz replike stvarali zajednički jezik koji i danas svi razumemo. Ostavljam na platnu trag vremena u kom živim. To je moj način da govorim, da svedočim i da ostavim zapis. Moj cilj je da stvorim radove koji su jednostavni po formi, ali duboki po značenju. Da apstraktno bude jasno, a jasno višeslojno. Da kroz minimum crteža i plošni kolorit sačuvam emociju, misao i iskustvo. Svaka slika koju napravim deo je mog pokušaja da razumem svet i sebe u njemu — da uhvatim trenutak, promenu, puls društva i da ga prevedem u vizuelni jezik koji ostaje. Marija Sekula, „Ko to tamo peva“ Marija Sekula, „Varljivo leto 1968“ Marija Sekula, „Ko to tamo peva“ Marija Sekula, „Čarlston za Ognjenku“ Izložba kao zapis o vremenu kada smo kroz humor preživljavali realnost Filmovi poput Ko to tamo peva, Varljivo leto ’68, Maratonci trče počasni krug, Nacionalna klasa, Vruć vetar , U raljama života… urezali su se u kolektivnu svest kao arhetipovi naših porodičnih, društvenih i ličnih priča. Njihove scene ne pamtimo samo po kadrovima, već po emociji – po smehu koji je istovremeno bio gorak i oslobađajući. I danas, decenijama kasnije, te replike izgovaramo spontano, kao šifru prepoznavanja, kao dokaz zajedničkog porekla i iskustva. Izložba A sad adio nije nostalgija u klasičnom smislu. Ona je zapis o vremenu, o mentalitetu i o načinu na koji smo kroz humor učili da preživimo stvarnost. To je omaž jednom kulturnom nasleđu koje nas je oblikovalo, ali i tiho pitanje savremenom trenutku: da li se danas smejemo isto, i da li se uopšte prepoznajemo u sopstvenom smehu? Ova izložba je poziv na sećanje, ali i na ponovno gledanje – ne filmova, već sebe. Jer dok god se sećamo kako smo se nekada smejali, postoji kontinuitet. A dok postoji kontinuitet, ništa zaista nije nestalo. Izložba se otvara 5. februara u Stovarištu Materijala. Pozivamo vas da dođete, da se prepoznate, da se nasmejete i da se setimo – kako je to nekada bilo smejati se zajedno. A sad adio. Ali ne i zaborav.

Nastavak na Lepota i zdravlje...