Izvor: GlamDama.com, 04.Jan.2011, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveća medicinska otkrica 2010.
Od kože se može dobiti krv, a ćelije kože su kod miševa po prvi puta pretvorene u moždane ćelije. Na hiljade naučnika širom sveta provodi istraživanja koja bi danas-sutra mogla postati ključna za velike napretke u medicini, piše nemački Bild. Istraživanja 2010. su nam donela sledeća medicinska otkrića:
Arterija protiv krvnih ugrušaka
U Velikoj Britaniji je predstavljena veštačka arterija koja onemogućava začepljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu GlamDama.com << i koja po izgledu podseća na špagete. Dosada se pri ugrađivanju bypassa koristila vena iz nekog drugog dela tela ili veštačka koja je dopuštala stvaranje krvnih ugrušaka. Istraživač prof. Hamilton: "Nova arterija je čvrsta, fleksibilna i otporna na zgrušavanje."
Podnošljivija hemoterapija
Pacijenti koji boluju od raka polažu nadu u T-DM1, lek koji hemoterapiju čini podnošljivijom i učinkovitijom. Tečnost koja je već uspješno testirana na pacijentkinjama koje boluju od raka dojke razvila je farmaceutska kompanija Roche.
Koža postaje krv
Mick Bhatia s McMaster Univerziteta u Hamiltonu (Ontario) je uspela od kože napraviti krv. Od 12 kvadratnih centimetra kože (veličina kutije šibica) može se dobiti dovoljno krivi za transfuziju, što bi moglo spasiti milone pacijenta od (pre)dugog čekanja na odgovarajuću krv, piše časopis Nature.
Lečenje visokog pritiska
Naučnici iz SAD-a i Univerziteta Maribor i Giessen su otkrili kako transplantacijom genetski modifikovane kože izlečiti visoki krvni pritisak i druge bolesti. Od ljudskih delova kože su dobili ćelije kože kojima su dodali različite gene. Atrijski natriuretski peptid (ANP) je kod miševa učinkovito smanjio krvni pritisak, a očekuje se da će 2011. sličan eksperiment biti uspešno proveden i na čoveku.
Korset za invalide
Inženjeri sa Novog Zelanda su osmislili uređaj koji poput korseta obavija noge što invalidima omogućuje da uspravno stoje i hodaju. Električne noge "Rex" koštaju 116.000 eura i trenutno su dostupne samo na Novom Zelandu. Očekuje se da će se 2011. pojaviti u Australiji, SAD-u i Europi.
Stvaranje moždanih ćelija
Američki naučnici su po prvi put kod miševa ćelije kože pretvorili su moždane ćelije. Očekuje se da bi se tim postupkom uskoro mogao postići napredak u lečenju Parkinsonove i Alzheimerove bolesti. Procenat uspešnosti pretvaranja trenutno iznosi 20-tak posto, tvrdi prof. Marius Werning sa Stanforda.
Geni za dug i zdrav život
U sklopu istraživanja u kojem je učestvovsalo 500 ispitanika starijih od 100 godina, otkriveno je da su tri gena zaslužna za dugovečnost, tvrde naučnici sa Univerziteta Albert Einstein u New Yorku. Dva gena učestvuju u stvaranju "dobrog holesterola" koji štiti od arterijske kalsifikacije. Treći gen preventivno deluje na nastanak dijabetesa. Voditelj istraživanja, prof. Barzilai, veruje da sa svojim timom može razviti lek koji imitira funkcije navedenih gena i tako ljudima omogućuje duži i zdraviji život.
Lek protiv straha
Američki znanstvenici Jamie Peters i Gregory Quirk tvrde da su pronašli učinkovito sredstvo protiv straha, piše magazin Science. Neurotrofički čimbenik mozga (BDNF) može "obrisati" neugodna sećanja i zameniti ih pozitivnima. Proces brisanja nakupljenog straha iz prošlosti se pritom može pokrenuti i lekovima. Predstoje testiranja na ljudima.
Prevencija multiple skleroze
Američko-nemačka ekipa naučnika iz Dresdena i Harvarda je razvila injekciju za prevenciju multiple skleroze. Ciljna grupa su deca kod koje je pojavljivanje te bolesti izvesno. Naučnici su otkrili da manja količina antigena vezanih uz antitela može deaktivirati uništenje imunih ćelija. Injekcija bi se na tržištu mogla pojaviti za 10-15 godina.
