Izvor: S media, 08.Mar.2010, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi smo Žene na sve spremne
Šta je zapravo suština ženskog bića i može li se uopšte o njoj govoriti? Može li se ona dokučiti ili definisati? Da li je svakoj ženi Ženstvenost neophodna ili je pak shvatanje da ženska esencija leži u Ženstvenosti danas prevaziđeno? Koliko su žene danas u Srbiji jednake sa muškarcima, sa kakvim problemima se sve nose i koliko je položaj žena danas bitno drugačiji no što je bio u vreme Klare Cetkin?
Dan žena, ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Nemice Klare Cetkin, tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta. Taj dan trebalo bi da se obeležava u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15000 žena godinu dana ranije, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Povodom 8. marta Dana žena razgovaramo o večnim ženskim pitanjima, sumnjama i bolima sa feministkinjama i aktivistkinjama prve lokalne ženske fondacije u Srbiji Rekonstrukcija Ženski fond – sociološkinjom Jelenom Višnjić i Zoe Gudović. RŽFond je osnovana 2004. godine u okviru procesa strateške transfomacije Ženskog programa Fonda za otvoreno društvo Srbija i bazira se na petogodišnjem iskustvu razvijanja programa u oblastima ženskih ljudskih prava.
Njena misija je da podrži emancipatorsku društvenu i političku ulogu žena.
Šta je zapravo suština ženskog bića i može li se uopšte o njoj govoriti? Može li se ona dokučiti ili definisati?
Jelena Višnjić: Ja ne verujem u suštinu ženskog bića, nešto što je univerzalni identitet. Kako živimo u vremenu pluralizma tom našem rodnom identitetu uvek je nužno ukrštanje sa drugim nivoima naših identiteta: rasnim, seksualnim, generacijskim... Otuda mogu da govorim samo o različitim ženama u različitim kontekstima, ali ne mogu da izvučem identitet koji će pokriti svu mnoštvenost koju mi živimo. Da ne bih upala u zamku stereotipizacije ne želim da kažem da su žene emotivnije i bolje organizovane, već želim samo da govorim o politikama koje žene žive. Za mene kao feministkinju veoma je važan politički prostor u kojem delujem i mislim da kvalitet izbora pozicije koji imam leži u mogućnosti stalnog prelaženja granica, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih. Suštinski kvalitet feminizma jeste pozicija stalnog promišljanja stvarnosti i mogućnost da se ta stvarnost menja. Mislim da mi je feminizam dao instrument za političku promenu stvarnosti. Ali to ne znači da bih ulazila u partnerstvo sa svim ženama, i da samo to što su one Žene može da bude razlog za saradnju s njima. Treba naglasiti da feminizam ne samo da je borba za poboljšanje položaja žena, već je zapravo politika solidarnosti prema svim grupama koje su izložene opresiji. Tako da ne bih ulazila u koaliciju sa ženama koje ne dele istu političku platformu kao i ja.
Kakva je pozicija žene u Srbiji danas i šta su gorući problemi sa kojima se prosečna Srpkinja danas nosi i bori?
Jelena Višnjić: Ono što mislim da je problem sa našim društvom jeste da se na političkoj agendi žensko pitanje uvek nekako stavlja na samo dno, samo zato što ste stalno primorani da budete u procesu reašavanja istorijskih čvorova koji se ovde uvek i iznova javljaju. Život današnje žene u Srbiji je uokviren porastom uticaja crkve, porastom nasilja, koje ne bi bilo uočljivo u ovolikoj meri da niste imali višegodišnji rad ženskih grupa koje su to pitanje iznele na površinu. Drugo, jedna vrsta objektivizacije ženskog tela u javnom prostoru je dominantna, zatim veliko siromaštvo, obrazovni izbori koje žene čine, a koji ih na tržištu rada pozicioniraju loše – sve to čini da su žene zapravo i prva žrtva tranzicije. Tako da ima puno zadataka za mene kao feministkinju i ne želim da uopšte pričam o ženskoj prirodi kad je pre svega potrebno da menjam kontekst da bi toj prirodi bilo bolje.
Da li je svakoj ženi Ženstvenost neophodna ili je pak shvatanje da ženska esencija leži u Ženstvenosti danas prevaziđeno?
Zoe Gudović: Pitanje je šta taj koncept ženstvenosti zapravo podrazumeva. Da li je ženstvenost nešto što te fizički karakteriše? Da li je ženstvenost nešto što dubinski nosiš u sebi ili je ženstvenost to što je neko drugi kontruisao: Ona mora biti savršeno oblikovana, sređena, našminkana sa top frizurom, i onda je Ona ženstvena? Ja mislim da se ženstvenost nosi sa sobom. Ja sam i glasna i strasna i ženstvena i provokativna. To je neka stvar koja je individualna, a društveni kontekst koji nam je nametnut degradira te u tome da ti istražuješ šta je sve ženstvenost, seksualnost...
Mi živimo u vremenu takvog konzumerizma koji je konstruisao da moraš biti po određenim proporcijama, sveže isfrizirana i trajno našminkana, da budeš uvek lepa, da budeš uvek savršena... Ali pitanje je da li je to nešto što si ti za sebe htela da uradiš ili ti je društvo nametnulo da budeš po svim tim pavilima? Tu onda nema granice. Čini mi se da samo još nije ništa smišljeno za poboljšanje i menjanje tona našeg glasa. Jer možda ćemo tek ako popijemo to nešto postati superženstvene žene. U tom smislu onda je sve produkt koji mene čini ženstvenom. Tako smo, eto, izgubili suštinu našeg bića koje nas pokreće da sa nekim komuniciramo na različite načine i budemo ostvarene.
Jelena Višnjić: Ja zaista imam problem sa tim šta je ženstveno i čini mi se da se taj pojam zapravo koristi da bi se žena stavila u drugorazredni položaj, a to je priča koja je završena s tom biologizacijom - da je vaša anatomija vaša sudbina. Ja ne verujem u to. Mislim da je ono što je sada najveći problem za ženu u Srbiji zapravo nova vrsta represije kojoj su žene izložene, a to je jedna nova slika koja je dominantna u medijima o super uspešnim ženama koje su istovremeno angažovane u profesionalnoj sferi ali i ostvarene u porodičnoj. Vrlo dobro znamo da živimo u državi koja još nema socijalne resurse koji će doprineti ženi da može da pokrije privatnu i javnu sferu, tako da mislim da je ženstvenost nešto što ugrožava ženu.
Može li Ženstvenost biti i slabost Žene ako se prodornost, agresivnost, velika ambicioznost negde posmatra neženstvenom i tipičnoj za muški rod? Da li su feministkinje ženstvene, tj. da li politička borba i aktivizam ženu čini manje ženstvenom i daje joj možda i muške atribute, kvalitete, energije?
Jelena Višnjić: Ne mislim da je seksualnost ili dobro odevanje to što će ženu učiniti slabom. Mislim da se istovremeno može biti vrlo seksualna, privlačna i govoriti najradikalniji politički tekst. Za mene je jako važna dekonstrukcija stereotipa o feministkinjama, koje se uvek nekako zamišljaju kao ružne i nesrećne žene. A one nisu ni ružne ni nesrećne . One su samo žene koje promišljaju stvarnost i istovremeno mogu biti strašno privlačme i zgodne. Tako da taj sterotip koji je trenutno dominantan u fashion emisijama je zapravo tu jednu vrstu puritanske represije zamenio represijom jedne slike koja nije održiva u stvarnosti.
Zoe Gudović: Zašto žena ne bi mogla da bude rogobatna i agresivna - da li to njoj uskraćuje ženstvenost? Mislim da ne, zato što je ženstvenost nešto što ti nosiš, kao kad staviš neki fenomenalan parfem i ti mirišeš, tako ti tu ženstvenost nosiš tako prelepo. U tom svom delu ti možeš da budeš i vrlo rogobatna jer ti hoćeš da se tvoja reč čuje. To ne zavisi kako si u kom socijalnom miljeu predstavljena. Ako ti istupaš agresivno ili arogantno da bi dobila to nešto što je tvoja reč, tvoja misao, tvoje političko uverenje, ti u tome biraš način na koji ideš. Mislim da su žene toliko različite i da imaju toliko različitih pogleda da je nemoguće da pričamo samo o jednom - to je isključivanje.
Meni je bitno da su u političkom, emotivnom i uopšte bilo kom smislu žene jake, da su moćne, glasne, da su neposlušne. Ono što je nama tom celom pričom o ženstvenosti nabačeno to je da budemo fine i da služimo narodu. Žene treba da budu neposlušne, hrabre, da pokažu taj svoj stav na apsolutno autentičan način!!!
Izvor: S media; Smiljana Popov
