Izvor: Lepota i zdravlje, 26.Nov.2020, 13:01

Kako da anksioznost ne utiče na prijateljstvo?

Anksioznost i prijateljstvo u vreme koronoavirusa  Anksioznost nije ništa novo za mnoge ljude. Mnogi odraslih osoba pati od generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) koji se smatra najčešćim poremećajem mentalnog zdravlja u svetu. A, to je bilo i pre 2020. godine. Sada se ne suočavamo samo sa smrtonosnom pandemijom koja je zahvatila ceo svet, već sa velikim ekološkim promenama, mnogim neodogovorenim egzistencijalnim pitanjima, socijalnim dilemama i slično. (Pročitaj: Problem savremenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << doba – visoko funkcionalna anksioznost) – Niko za ovo nije bio pripremljen, pa tako niko nema ni uvežbanu tehniku kako da se nosi sa ovim – kaže Alisa Bermen, licencirani klinički socijalni radnik, koja objašnjava kako 2020. godina nije u potpunosti izbrisala stigmu kada su razgovoru o mentalnom zdravlju u pitanju, ali je pomogla da ipak poprimi neki drugi oblik. – Sada, ako se obratite nekome pored sebe i kažete `uznemiren sam`, neće vas ispitivati niti će vam se rugati već će reći ` i ja isto` – kaže Bermen. Ipak, razgovor o anksioznosti može biti težak, pogotovo kada svi imaju različite okidače i nivoe komfora kada je u pitanju prilagođavanje na promene oko nas. Ovi saveti mogu vam olakšati te razgovore. Kako produktivno da izrazite sopstvenu anksioznost U eri kada gotovo svaka odluka – od odlaska u prehrambenu prodavnicu do ponovnog okupljanja sa porodicom za praznike – nosi određeni nivo rizika, presudno je da o svojim strepnjama možete razgovarati sa onima koji su vam najvažniji. Ne samo da će vam to pružiti neko olakšanje, već može sprečiti rasplamsavanje tenzija i pomoći drugima da shvate kako ste emocionalno. Nije dovoljno samo reći: „Nervozan zbog viđanja sa tobom“ ili „Bojim se da putujem“, kaže Bermen. – Najbolji način da nekome kažete da ste zabrinuti zbog određenog scenarija je da objasnite zašto. To „zašto“ zaostaje za vašim neposrednim emocijama, a da biste oslobodili vaš misaoni procese recite šta vas muči. Na primer: – Nelagodno mi je da se vidim sa tobom zato što si bio u kontaktu sa nekim ko je pozitivan na COVID-19. Takođe, je presudno kako objašnjavate šta vas muči, kaže Stefani Njumen, psiholog sa sedištem u Njujorku. – Kako ćete nešto reći pravi veliku razliku – recite `ja se ovako osećam` i objasnite. Uobličite svoja osećanja na način da ih ljudi pravilno shvate – objašnjava ona i dodaje: Vlad Dmytrenko/Getty via Guliver – Jasna vam je razlika i kako bi reakcija bila drugačija kada biste umesto: `Ne shvataš ozbiljno mere bezbednosti COVID-19 i neću da se vidimo`, rekli: `Ne želim da dođem na večeru jer smo upozoreni da ne treba da se okuplja više ljudi. Ne osećam se lagodno`. Ako neko reaguje na osuđujući način ili pokuša da umanji vašu anksioznost, pokušajte da razumete zbog čega je to tako i zašto osoba ne može da vas shvati, to će i razgovor održati produktivnim, kaže Berman. Zamislite da svom prijatelju kažete da vam nije prijatno da se okupljate u velikoj grupi, čak ni na otvorenom, a oni vam kažu da preterujete. (Pročitaj: Da, postoji veza između sreće i imunološkog sistema!) – Uvek treba reći: `U redu. Možete li mi objasniti zašto se tako osećaš? Ne razumem’. Tada to ne izgleda kao napada. Kada se osoba oseća napadnutom, tada ima odbrambeni stav i komunikacija odlazi u tom smeru. Važno je i sebi postaviti ograničenje, kako se stvari ne bi pretvorile u svađu, kaže Njumen. Ako niste spremni da večerate u nečijoj kući – čak i ako je izolovan ili se nedavno testirao – to je vaše pravo. Ako neko nastavi da vas forsira, recite: – `Potpuno mi je jasno da da bi možda trebalo da budem malo liberalniji po pitanju ovoga, ali trenutno nisam. Nadam se da razumeš` – kaže Bermen. – Kada to kažete, to nije napad, nije agresivno i teško je da neko ne bude empatičan – osim ako nije potpuno iracionalan. Kako empatično priznati tuđu anksioznost Potrebno je monogo snage da se neko otvori i razgovara o svojoj anksioznosti, a vaš posao nije da budete njegov terapeut, već empatični slušalac. – Postoji ogroman strah od nepoznatog, a strepnje ljudi se ne menjaju samo iz dana u dan, već i tokom celog dana. Njihovo rezonovanje da rade jedno ili ne rade ništa, možda vama nema smisla, zato samo slušajte bez osuđivanja i ponašajte s poštovanjem prema tome – kaže Bermen. (Pročitaj: Šta je socijalna inteligencija?) Najbolja stvar koju možete da učinite (čak i ako se ne slažete!) je da potvrdite njihova osećanja. Ono što ne treba da uradite kada razgovarate sa nekim ko je ranjiv je da mu kažete da nema zbog čega da brine, da greši ili pokušavate da obezbedite rešenje. Većina ljudi trenutno ne traži savet, već samo podršku. To može biti teško kada je tenzija velika i ako se osećate suštinski drugačiji od onoga s kim razgovarate. Umesto da bilo čiji stav prihavtate lično, setite se da trenutno niko nije u svom najboljem izdanju, kaže Njuman. – Ovih dana svi moramo smanjiti očekivanja kada su ljudi u pitanju – priča Njumen. – Smrtni slučajevi u porodici, gubitak posla, nesigurnost… sa tim se borimo mesecima i svi se sa tim stresom nose drugačije. Budite empatični, stavite se u tuđe cipele, pa čak i na kratko. lepotaizdravlje.rsHealth/Vlad Dmytrenko/Getty via Guliver The post Kako da anksioznost ne utiče na prijateljstvo? appeared first on Lepota i zdravlje.

Nastavak na Lepota i zdravlje...