Izvor: Lepota i zdravlje, 16.Jan.2019, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duda Alapača: Sasvim ograničena
Bila je u kupatilu već dobrih pola sata, kada sam u istoriji pretrage naletela na ”kako ukloniti pege”. Bebo, kucnula sam joj. Šta radiš, mila? Ništa, mama… – rekla je. Sigurno…? Sto posto, mama… – zacvrkutala je, što je bio dovoljan znak da uđem bez kucanja. Poskočila je i sakrila ruke iza leđa. Mama, samo sam… – zamucala je i sakrila ruke iza leđa. Šta kriješ…? – upitala sam. Ništa, mama, stvarno ništa… Dobro, rekla sam i sela na rub kade. Obrazi su joj bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << crveni i samo nas je trenutak delio od bujice suza, tako tipičnih za poslednje vreme. Pubertet, govorili su mi. Krenulo je, čuvaj se, nabavi literaturu, naoružaj se živcima – pljuštali su saveti. Šesti je razred… Krenuće da se šminka. Da brije noge. Da se čudno ponaša. Postaće drska. Bezobrazna. Aljkava. Popustiće u školi… Niko me nije upozorio da će šestprocentnim hidrogenom pokušati da skine pege s lica. I to samo zato što joj je neki sedmak na malom odmoru rekao da je ružna. Ružna…? Ti, ružna..?! Kako je to mogao da ti kaže…? Ne znam, mama…rekao je. Da sam ružna i pegava. Mama… hoću li ja uvek imati ove odvratne pege…? Ne znam, rekla sam i slegla ramenima. Ja se nadam da hoćeš. Kako možeš da budeš tako surova, mama, frknula je, izletela iz kupatila i završila glave zaronjene u jastuk. Prišla sam i pomilovala je po leđima. Sećaš se… sećaš se, kad si bila mala…kad smo ono čitali Pipi-dugu-čarapu… Pipi je bila drugačija…. Okrenula se i ošinula me pogledom koji je došao niotkuda. Ali ja ne želim da budem drugačija! Ja želim da budem ista, mama…! IS-TA, razumeš li šta znači ”ista”…!? Razumem, pomislila sam. Svi smo mi jednom želeli da budemo isti. Da se ni po čemu ne razlikujemo od drugih. Da budemo toliko nalik jedni drugima da nas ni rođena majka ne prepozna u na grupnoj fotografiji s kraja školske godine. Ali ti nisi ista. Nikada nećeš ni biti, svidelo ti se to ili ne. Ti si moja Pipi, s razmakom između prednjih zuba, moja zelenooka zvončica. Svaka pega na tvom licu je posebna. I upravo to što te čini drugačijom je ono što te čini i lepom. Samo što ti to sad ne razumeš… I u redu je da ne razumeš. Izvini. Evo, ako će ti biti lakše – ja sam kriva. Mogla sam da rodim neku običnu šmizlu. Plavih očiju, plave loknaste kose. Duda Alapača: Sutra ćemo to
Nastavak na Lepota i zdravlje...
