Izvor: Lepota i zdravlje, 18.Dec.2018, 11:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duda Alapača: Na slovo, na slovo

Moja pokojna baba je, za života, bila u zavadi sa imenima. Nađi mi onog što nam je dolazio da popravi peć. Ima tu broj, u imeniku, kaže ona meni tako jednom i tutnu mi u šake notes kožnih korica, kakvi su se nekada delili bitnijim saradnicima pred novogodišnje praznike. Notes je biće bio mojih godina. Kako ti se zove majstor, bako, pitala sam. E, sine moj, reče baba, ja da znam kako se zove, ja bi’ ga već sama pozvala. Pa kako da ga nađem, baba, upitah i stadoh da listam staru sveščicu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << isprva ispisanu lepim jednačitim rukopisom, a posle sve krivljim, drhravijim i većim slovima. Da nije pod M, kao Majstor…? Nije, reče baba. Nešto na D, čini mi se… da, da, sigurno je na D. Dobro, krenuh redom od D. Dragan…? Nije Dragan, to je onaj što je živeo u Svetozara Markovića, kad god dođe, svrati kod nas na konak, a nikad deci ni kesu bombona nije umeo da donese, sebičnjak. Jednom mu je tvoja majka rekla ”čiko, ako nemaš bombone, možeš da nam daš i u parama” a on stade da se preznojava, veli ”daću drugi put, sad nemam sitno”. E, mislim se, sitnili te dabogda, koliko sam puta samo posteljinu zbog tebe presvlačila i najlepše parče mesa pred njega iznosila… Nije Dragan sigurno. Teraj dalje. Dušan Hadži…nešto…? Ne vidim ti ja, baba, ovo da pročitam. A Duleeeeeee, reče baka a licem joj prelete neka skoro pa lepa seta…. Dule naš, kakav je to čovek bio… Gospodin. Uvek popeglan, čist, cipele – ma mogao si se ogledati u njima. Sve sam htela da ga upoznam s onom mojom Bosom, šnajderkom, sam on, sama ona, pa šta bi im falilo… Al’ on imao majku – otrov od žene. Ostala mlada udovica, pa sve samo oko njega… On, čovek škole završio, pos’o našao, u struci, lepih godina napunio – al’ džaba – nikako od majke da se odvoji. Jednom krenuo u Pariz na neki seminar, ma ni do Stepojevca nije stigao, vratiše ga, kažu – majka mu slaba. I šta će, kud će, ostade vezan za nju do kraja života. Pa kad je umrla, upitah ja sve u nadi da možda još ima šanse da mu nađemo kakvu, da ima s kim da progovori pod stare dane. Nije umrla, reče baka. Eno je još živa, devedeset i tri godine, baksuz. A on u četrdeset i sedmoj – srčana kap. Našli ga na prednjem sedištu, siv u licu, jadan, počeo već da se koči, siroma’… Koferi u gepeku, valjda rešio da je napusti… i napustio je, eto…

Nastavak na Lepota i zdravlje...