Izvor: Savršena.com, 19.Maj.2021, 23:33

Da li smo mi ljudi dizajnirani da budemo seksualni svaštojedi?

Da li smo mi ljudi dizajnirani da budemo seksualni svaštojedi?

Ideja o seksualnim svaštojedima prožima naš savremeni pogled na veze: da su muškarci i žene uvek seksualno upareni u “ekskluzivnim” vezama. Ali pre nastanka poljoprivrede, ljudi su zapravo vrlo verovatno bili prilično promiskuitetni. Autor Christopher Rian, istraživač praistorijskih korena seksualnosti, daje nam uvid kroz kontroverzne dokaze da su ljudi po prirodi seksualni svaštojedi, nadajući se da bi razumevanje toga moglo da okonča diskriminaciju, sramotu i sve vrste nerealnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Savršena.com << očekivanja koje ubijaju veze.

“Dozvolite mi da kažem da ljudska bića ne potiču od majmuna, uprkos onome što ste možda čuli. Mi smo majmuni. Mi smo bliže povezani sa šimpanzom i bonobo majmunima nego što je afrički slon sa indijskim slonom, kao što je istakao Jared Diamond u jednoj od svojih ranih knjiga. Bliskiji smo srodnici sa šimpanzama i bonobo majmunima nego što su oni povezani sa bilo kojim drugim primatom – gorilama, orangutanima, nekim trećim. Dakle, izuzetno smo usko povezani sa njima, a kao što ćete videti u pogledu našeg ponašanja, imamo i neke veze. Dakle, pitanje koje želim da istražimo jeste kakva smo mi vrsta majmuna u smislu svoje seksualnosti?
Koja vrsta majmuna su ljudi? Od Darvinovih dana postoji standardni narativ ljudske seksualne evolucije. Ideja je da su, kao deo ljudske prirode, od početka vremena naše vrste, muškarci nekako “zakupili” reproduktivni potencijal žena pružajući im određena dobra i usluge. Šta to znači? Muškarci su generalno vodili računa o mesu, skloništu, statusu, zaštiti i sličnim stvarima. A u zamenu, žene su ponudile vernost ili bar obećanje vernosti. Ovo sada muškarce i žene dovodi u opozicione odnose. Prema ovoj priči, rat među polovima ugrađen je pravo u našu DNK.
Ovaj ekonomski, opozicioni odnos, zapravo je nastao kad je otkrivena poljoprivreda, što se desilo pre samo oko 10.000 godina. Anatomski moderna ljudska bića postoje oko 200.000 godina, tako da govorimo o najviše pet procenata našeg vremena kao modernoj, različitoj vrsti. Dakle, pre poljoprivredne revolucije, važno je shvatiti da su ljudska bića živela u skupinama lovaca i sakupljača. Oni ne samo da su delili stvari, oni su zahtevali da se sve stvari dele: meso, sklonište, zaštita. Dolazimo do toga da sve što je kasnije trebalo da bude zamena za žensku seksualnu vernost, mnogo ranije se delilo sa samim ženama.
Iz toga zaključujemo da je ljudska seksualnost u suštini evoluirala, sve do poljoprivrede, kao način uspostavljanja i održavanja složenih, ali fleksibilnih društvenih sistema, u kojima su naši preci bili veoma dobri, i zato je naša vrsta tako dobro preživela.
Sad bi neki mogli da kažu kako ja tvrdim da su naši preci bili promiskuitetni. Ne, nikako! Verujem da nisu imali seks sa nepoznatim ljudima već samo sa onima unutar svoje grupe, koje su poznavali. I ne kažem da se nisu voleli međusobno, samo nisu imali pritisak da budu u “ekskluzivnoj” vezi sa jednom osobom. 
Gde je Čarls Darvin u svemu tome? Čarls Darvin je, pored velikog genija, divnog čoveka, divnog muža, divnog oca, bio i viktorijanski promišljeni čovek svetske klase. Ali zbunilo ga je oticanje polnih organa nekih primata, uključujući šimpanze i bonoboe, jer ovo oticanje ima tendenciju da isprovocira mnoge mužjake da se pare sa ženkama. Dakle, on nije mogao da shvati zašto bi ženka razvila sposobnost oticanja polnih organa ako je samo trebalo da formira vezu sa jednim mužjakom? 
Darvin zapravo nije znao da se šimpanze i bonoboi pare jednom do četiri puta na sat sa desetak mužjaka dnevno tokom oticanja polnog organa. Zanimljivo je da su šimpanzama polni organi oteknuti tokom 40% menstrualnog ciklusa, bonobo majmunima 90%, a ljudi su jedina vrsta na planeti gde je žena dostupna za seks tokom celog menstrualnog ciklusa pa čak i u menopauzi i trudnoći. Ovo je retkost među sisarima. To je vrlo zanimljiv aspekt ljudske seksualnosti. Darvin je u svoje vreme ignorisao to oticanje polnih organa, kao što naučnici rade ponekad.
Šta je sa spermatozoidima?  Hajde da pričamo i o spermatozoidima i konkurenciji među njima. Poznato je da se u toku jedne ejakulacije izbaci oko 300 miliona ćelija sperme, što je poprilično takmičarsko okruženje samo po sebi. Ali pitanje je da li se ova sperma takmiči sa spermom drugih muškaraca ili samo sa svojom. 
Ljudi imaju seks oko 1000 puta po jednom detetu. Mi delimo tu cifru sa šimpanzom i bonobo majmunima. Za razliku od nas, gorile ili orangutani su klasični sisari koji imaju oko 12 puta seks po jednom rađanju.
Takođe, ono što je zajedničko nama, šimpanzama i bonoboima jeste da su testisi van tela sve vreme. Na neki način, oni su tu i “rashlađeni” čekaju na akciju. 
Zašto je na kraju ovo uopšte važno?  Edvard Vilson kaže da moramo da shvatimo da je ljudska seksualnost prvenstveno vezivanje, a tek onda i razmnožavanje. Mislim da je to istina. To je važno jer je naša evoluirana seksualnost u direktnom sukobu sa mnogim aspektima modernog sveta. Kontradikcije između onoga što nam je rečeno da treba da osećamo i onoga što zapravo osećamo generišu ogromnu količinu nepotrebne patnje. 
Nadam se da će nas tačnije razumevanje ljudske seksualnosti dovesti do veće tolerancije prema sebi, jednih prema drugima, većeg poštovanja prema nekonvencionalnim konfiguracijama odnosa poput istopolnih brakova ili poliamornih zajednica, i da ćemo konačno napustiti ideju da muškarci imaju neko urođeno, instinktivno pravo da nadgledaju i kontrolišu seksualno ponašanje žena.”

Nastavak na Savršena.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Savršena.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Savršena.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.