Izvor: B92, 03.Jan.2012, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Događaji koji su obeležili 2011.
Beograd -- Proteklu 2011. godinu obeležili su protesti, promene, sukobi, katastrofe, novi talas dužničke krize, ali i venčanje koje je bar na jedan dan obradovalo svet.
Arapsko proleće uzdrmalo je Bliski istok. Zemljotres i potonji cunami razorili su Japan i svet doveli do ivice nuklearne katastrofe. Dužnička kriza podelila je EU, a >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << masakr u Norveškoj šokirao planetu.
Najtraženiji svetski terorista Osama bin Laden i svrgnuti libijski vođa Moamer Gadafi su ubijeni, a vrhovni vladar Severne Koreje Kim Džong Il preminuo. Širom Evrope i SAD organizovani su protesti protiv pohlepe banaka, a u Rusiji protiv dominacije premijera Vladimira Putina.
Rog Afrike pogodila je najteža kriza u poslednjih 60 godina. Zbog gladi, izazvane nezapamćenom sušom, ugroženo je dva miliona dece. Medijski magnat Rupert Mardok bio je primoran da zbog afere prisluškivanja telefona zatvori najtiražniji britanski tabloid "News of the world".
Arapsko proleće
Arapsko proleće i politička previranja na Bliskom istoku i severu Afrike rezultirala su promenom vlasti u Tunisu, Egiptu i Libiji. Pod pritiskom naroda, srušeni su režimi koji su hteli monarhistički da vladaju republikama. Masovni protesti izbili su i u Siriji, Jemenu, Bahreinu, Alžiru, Jordanu"
Talas narodnog bunta pokrenuo je Mohamed Buazizi, 26-godišnji prodavac povrća iz Tunisa. Očajan što mu je policija oduzela radnu dozvolu, otišao je do gradske skupštine, polio se benzinom, zapalio i uzviknuo: "Dosta siromaštva, dosta nezaposlenosti". Umro je tri nedelje kasnije, a masovno sažaljenje i protesti koji su potom usledili doveli su svrgavanja Bena Alija, koji je autokratski vladao Tunisom 23 godine.
Egipatski predsednik Hosni Mubarak, koji je na vlasti bio 30 godina, smenjen je za 18 dana. Nemiri u toj zemlji, međutim, nisu prestali. Tokom drugog kruga izbora došlo je do sukoba između vojske i demonstranata, koji traže brži prenos vlasti na civilne strukture.
Krvavi obračuni pristalica režima i opozicije u Bahreinu pretvorili su se u rat između šiitske većine i sunitskih vlastodržaca. Ovaj konflikt se prelio i na Siriju, gde se vladajući alaviti više od devet meseci bore protiv šiita, koji čine većinu. U nasilnom gušenju protesta protiv režima predsednika Bašara al Asada ubijeno je više od 5.000 ljudi.
Katastrofe u Japanu
Razorni zemljotres jačine devet stepeni Rihterove skale i cunami, koji je usledio, pogodili su 11. marta severoistok Japana. Ogroman talas, oslobođen nakon jednog od najsnažnijih potresa u istoriji Zemlje, za nekoliko minuta uništio je sve što mu se našlo na putu – zgrade, puteve, mostove, automobile... Poginulo je više od 20.000 ljudi, a više stotina hiljada njih ostalo je bez krova nad glavom.
Usled udara cunamija uništen je i sistem za hlađenje u atomskoj centrali "Fukušima", što je izazvalo topljenja i isticanje radijacije. Svet se tada suočio sa nuklearnom krizom, najgorom u poslednjih 25 godina. Vlada Japana je 16. decembra saopštila da su reaktori u "Fukušimi" stavljeni u hladni pogon, ali pojedini stručnjaci sumnjaju u te tvrdnje.
Zemljotres u Japanu pomerio je osu rotacije Zemlje za oko 10 centimetara i skratio dan za 1,6 mikrosekundi. Prouzrokovana šteta procenjuje se na oko 157 milijardi dolara.
Kriza u evrozoni
Dužnička kriza, koja od 2009. potresa Evropu, zapretila je protekle godine opstanku zajedničke valute – evru, ali i prerasla u ozbiljnu političku krizu. Oboreno je šest vlada - u Grčkoj, Italiji, Španiji, Irskoj, Portugalu i Slovačkoj.
Uprkos masovnim protestima, Grčka je nastavila da primenuje oštre mere štednje kako bi ostala u evrozoni. Krajem godine pala je socijalistička vlada Jorgosa Papandreua i formirana koaliciona na čelu sa Lukasom Papadimosom. Ostavku je ubrzo podneo i italijanski premijer Silvio Berluskoni. Zamenio ga je Mario Monti, koji je privremeno zaustavio finansijski krah zemlje.
Evropski lideri založili su se 9. decembra, na samitu u Briselu, za strožu finansijsku disciplinu, što su prihvatile sve članice EU osim Velike Britanije. Premijer Dejvid Kameron zahtevao je garancije za zaštitu britanske finansijske industrije, što je francuski predsednik Nikola Sarkozi okarakterisao kao "neprihvatljivo".
Rusija protiv Putina
Više od 120.000 Rusa protestovalo je tokom decembra u Moskvi zbog navodnog falsifikovanja rezultata parlamentarnih izbora na kojima je Jedinstvena Rusija aktuelnog premijera Vladimira Putina dobila najveći broj glasova.
Istovremeno, demonstracije su organizovane i u Čeljabinsku, Samari, Tomsku, Krasnodaru, Vladivostoku i Murmansku. Opozicioni aktivisti, nevladine organizacije i strani posmatrači tvrde da je bilo dosta kršenja izbornih pravila, naročito prilikom prebrojavanja glasova.
Putin je odbacio te navode i optužio SAD da podstiču proteste u Rusiji. On je naglasio da opozicija nema jedinstveni program, ni lidera koji bi je predvodio.
Ubistvo Osame bin Ladena
Vođa Al Kaide Osama bin Laden ubijen je 2. maja u Pakistanu, čime je okončana desetogodišnja potraga za najtraženijim svetskim teroristom. Američki komandosi iz redova "Mornaričkih foka" likvidirali su ga u gradu Abotabat, oko 100 kilometara severno od Islamabada. Njegovo telo položeno je u more, na nepoznatoj lokaciji.
Prvi čovek militantne islamističke organizacije, koja je izvela više terorističkih napada širom sveta, uključujući i onaj u SAD, 11. septembra 2001, u trenutku upada specijalaca nije bio naoružan.
"Načinio je neke pokrete koji su predstavljali jasnu pretnju našim momcima. Zato je i ubijen", rekao je tada Leon Paneta, direktor CIA.
Pozivajući se na izjavu Osamine kćerke, koja se tokom napada nalazila u kući, pakistanski obaveštajci, međutim, tvrde da su ga američki specijalci uhvatili živog, a zatim likvidirali hicem u glavu.
Masakr u Norveškoj
Hladnokrvo ubivši 77 ljudi u Oslu, Norvežanin Anders Bering Brejvik šokirao je svet. Brejvik je 22. jula u centru grada postavio i aktivirao ručno napravljenu bombu, čija je eksplozija ubila osmoro ljudi. Prerušen u policajca, samo dva sata kasnije, nasumice je pucao na mlade laburiste u letnjem kampu na ostrvu Utoja.
U manifestu na 1.500 stranica, Brejvik je svoje zaločine okarakterisao kao "pokušaj kulturne revolucije s ciljem pročišćenja Evrope od muslimana i kažnjavanja političara zbog prihvaćanja ideje multikulturalizma". Tokom saslušanja ponavljao je da ne žali zbog svojih dela, navodeći da su bila neophodna.
I pored brojnih svedočenja i dokaza, proglašen je nesposobnim da izdržava zatvorsku kaznu. Biće upućen na lečenje, pošto je Sudska medicinska komisija utvrdila da je u trenutku zločina bio u stanju izmenjene sposobnosti rasuđivanja i da je mentalno poremećen.
Venčanje veka
Princ Vilijam i Kejt Midlton venčali su se 29. aprila u londonskoj Vestminsterskoj opatiji, posle gotovo 10 godina zabavljanja. Ceremoniju, priređenu za 1.900 zvanica, uživo je pratilo dve milijarde gledalaca širom sveta. Svečani čin ispratili su i članovi posade Međunarodne kosmičke stanice.
Više od 600.000 turista došlo je u London na "venčanje veka", koje je prema nezvaničnim procenama koštalo 20 miliona funti. U gradsku kasu se tih dana slilo oko 107 miliona funti (120 miliona evra).
Mladi par udahnulo je nov život britanskoj monarhiji. Kejt Midlton prva je žena iz srednje klase koja se udala za prestolonaslednika. Istovremeno, proglašena je i za ženu od stila i naslednicu princeze Dajane.
Ubistvo Moamera Gadafija
Libijski vođa Moamer Gadafi ubijen je 20. oktobra, nakon 42 godine provedene na vlasti i osam meseci krvavih borbi između njegovih pristalica i pobunjenika ojačanih podrškom NATO snaga. Talas pobune zahvatio je Libiju sredinom februara, da bi već krajem marta bila pokrenuta i međunarodna intervencija.
U avgustu je već bilo jasno da Gadafi, koji se već dao u beg, gubi bitku. Pobunjeničke snage upale su u Tripoli i zauzele njegovu rezidenciju. Svrgnuti libijski diktator pronađen je i ubijen u blizini rodnog grada Sirta. Snimci na kojima su zabeleženi poslednji trenuci njegovog života obišli su svet.
Od nove vlasti, koja je zatim formirana, očekuje se da ispita Gadafijevo ubistvo, ali i da sprovede reforme. Nasuprot tome, u zemlji vlada haos. Sve učestali su napadi pristalica bivšeg režima na vladine snage. S druge strane, pripadnici milicija koje su učestvovale u svrgavanju Gadafija preuzeli su zakon u svoje ruke. Oni su u nekoliko oblasti postavili kontrolne punktove, hapseći osumnjičene uprkos prisustvu zvaničnih policijskih snaga.
Protesti pokreta "Okupirajmo Volstrit"
Bunt protiv pohlepe banaka i ekonomske neravnopravnosti počeo je spontano, tokom septembra, u njujorškom parku Zukoti. Aktivisti pokreta "Okupirajmo Volstrit" inspirisali su svoje istomišljenike da organizuju demonstracije širom SAD i Evrope.
Protest u Americi kulminirao je početkom oktobra, masovnim hapšenjima na Bruklinskom mostu, nakon čega je usledilo uklanjanje kampova "ogorčenih" i u drugim gradovima.
Aktivisti pokreta nisu odustali od svojih ciljeva, pa su se pre par dana pojavili na novogodišnjoj paradi u Los Anđelesu.
Umro Kim Džong Il
Kim Džong Il, vrhovni vođa Severne Koreje, preminuo je 17. decembra od srčanog udara, u 69. godini. Svom nasledniku i najmlađem sinu Kim Džong Unu ostavio je jednu od najzatvorenijih zemalja u svetu - siromašnu i gladnu, ali s nuklearnim oružjem.
Više desetina hiljada vojnika i građana histerično je plakalo dok ulicama Pjongjanga prolazila pogrebna limuzina sa ogromnim portretom pokojnog diktatora.
Kim Džong Il gvozdenom rukom upravljao je Narodnom Demokratskom Republikom Korejom od smrti svog oca Kim Il Sunga 1994. godine. Njegovo telo biće balzamovano, vraćeno u Kumsusan palatu i položeno u stakleni sarkofag.
Glad na Rogu Afrike
Rog Afrike suočio se u leto 2011. sa najtežom krizom u poslednjih 60 godina. Glad, nastala usled nezapamćene suše, zahvatila je područje od Somalije do Etiopije, Kenije i Džibutija.
Više od 29.000 dece umrlo je od gladi u poslednja tri meseca u Somaliji. U toj zemlji skoro trećina stanovništva pati od hronične neuhranjenosti.
"Stanje miliona ljudi kojima preti glad zbog jake suše na Rogu Afrike će postati još teže, s obzirom na to da se kiše predviđaju tek za nekoliko meseci", upozorio Entoni Lejk, direktor Fonda za decu pri Ujedinjenim nacijama (UNICEF).
Mardokov tabloid ugašen zbog prisluškivanja
Medijski magnat Rupert Mardok bio je primoran da početkom jula ugasi najprodavaniji britanski tabloid "News of the World" nakon što je otkriveno da je uredništvo tog lista hakovalo i prisluškivalo mobilne telefone. Tabloid, koji je kupovalo više od sedam miliona ljudi, ugašen je nakon 168 godina postojanja.
Mardokova imperija negirala je pet godina da njeni novinari dolaze do informacija na nezakonit način, da bi u aprilu 2011. konačno priznala greške i prve tužioce obeštetila sa 20 miliona funti.
Mardok je nedavno odobrio dodatnih 100 miliona funti odštete onima koji su tužili "News coperation", u sklopu koje je i izdavan sporni tabloid. Na tu odluku se odlučio želeći da izbegne buduće povlačenje po sudovima i dalje urušavanje ugleda kompanije.
Pogledaj vesti o: Cunami u Japanu, Osama Bin Laden
