Izvor: Sportski Žurnal, 13.Dec.2010, 14:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemljotres u Teniskom savezu Srbije

Pri­ča o Slo­bo­da­nu Ži­vo­ji­no­viću i Sr­đa­nu Đo­ko­vi­ću je kao o pro­iz­vo­du i am­ba­la­ži. Glav­ni ak­te­ri pred­iz­bor­ne tr­ke za vrh TSS do­bro su za­ta­la­sa­li srp­ski te­nis, a raz­li­ka iz­me­đu njih je kao ne­bo i ze­mlja.
Bo­ba nu­di je­dan za­sta­reo kon­cept te­ni­sa, na­sle­đen iz nje­go­vih igrač­kih da­na, ka­da je sve za­vi­si­lo >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << od dr­ža­ve. No­le­tov ta­ta že­li vi­so­ku pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ju, te­nis kao biznis, gde se ula­že, ali i za­ra­đu­je.
Me­đu­tim, ako je Ži­vo­ji­no­vi­ćev pro­iz­vod ma­nje atrak­ti­van, sa am­ba­la­žom je pot­pu­no dru­ga­či­ja pri­ča. Bo­ba je le­gen­da srp­skog te­ni­sa, oso­ba ve­li­ke ha­ri­zme, po­go­to­vo za sve ko­ji se još uvek di­ve nje­go­voj sla­vi iz Pi­o­ni­ra i Vimbldo­na.

Đo­ko­vić sta­ri­ji nu­di pot­pu­no dru­gu sli­ku. Za­hva­lju­ju­ći po­stup­ci­ma u jav­no­sti, teško je po­ve­ro­va­ti da se u Sr­bi­ji na pr­ste dve ru­ke mo­gu na­bro­ja­ti lju­di ko­ji ima­ju po­zi­tiv­no mi­šlje­nje o nje­mu.
Bez­broj ne­po­pu­lar­nih po­te­za i ga­fo­va, uve­li­ko pre­ko gra­ni­ce aro­gan­ci­je, na­ne­li su ve­li­ku šte­tu gla­vi naj­moć­ni­je sport­ske po­ro­di­ce u na­šoj ze­mlji. Ko­li­ki je maj­stor za auto­go­lo­ve, naj­bo­lje se vi­di iz či­nje­ni­ce da ka­da se Sr­đa­no­vo ime po­me­ne, nje­go­vi orga­ni­za­ci­o­ni us­pe­si – eg­zbi­ci­ja NAJJ ili Sr­bi­ja open – pad­nu u sen­ku pred vređanjima no­vi­na­ra, sva­đa­ma sa No­le­tom za vre­me me­če­va, od­su­stvu skrom­no­sti i ko zna če­mu još što mu jav­nost za­me­ra.
Za­to Đo­ko­vić i de­man­tu­je uti­ske da on že­li fo­te­lju pred­sed­ni­ka TSS, sve­stan je da bi re­ak­ci­ja do­brog de­la jav­no­sti bi­la ne­ga­tiv­na. Nje­gov plan je da kam­pa­njom stvo­ri pro­stor za ne­ku dru­gu lič­nost, u ovom tre­nut­ku go­spo­di­na «Iks» ko­ji mo­žda ne­će mno­go zna­ti o vr­hun­skom te­ni­su, ali će ume­ti da na­pu­ni ka­su Sa­ve­za i do­pri­ne­se nje­go­vom or­ga­ni­za­ci­o­nom na­pret­ku.
Ka­da se zna da isto va­ži i za čel­ne lju­de ATP ili VTA Tu­ra, pa i mno­gih tur­ni­ra – da su na če­lu nji­ho­ve or­ga­ni­za­ci­je spo­sob­ni me­na­dže­ri, a ne te­ni­ske le­gen­de – on­da je još ja­sni­je shva­ti­ti Sr­đa­nov plan.
Vojin Veličković

ŠTA HO­ĆE BO­BA
Ži­vo­ji­no­vić osta­nak na če­lu Sa­ve­za ba­zi­ra pre sve­ga na ve­li­kom tri­jum­fu u Dej­vis ku­pu, ali i od­lič­noj or­ga­ni­za­ci­ji ve­li­kog fi­na­la. Ako je i bi­lo ma­njih pro­pu­sta, što je i lo­gič­no, jer ta­kav do­ga­đaj ni­ka­da ni­je or­ga­ni­zo­van u na­šoj ze­mlji, a naš Sa­vez ne ras­po­la­že ni lju­di­ma ni is­ku­stvom za atrak­ci­ju ko­ju gle­da ceo svet, glo­bal­ni uti­sak je bio fe­no­me­na­lan.
Svet je vi­deo srp­ski tri­jumf, vi­deo je i iz­u­ze­tan spek­takl, pra­vi fe­sti­val u sla­vu te­ni­sa. U Be­o­gra­du su bi­li čel­ni­ci Me­đu­na­rod­ne te­ni­ske fe­de­ra­ci­je, lju­di ko­ji su bi­li na bez­broj fi­na­la, ali ni­ko ni­je krio us­hi­će­nost do­ga­đa­jem u Are­ni.
Bo­bi­na že­lja je da ove po­e­ne pre­to­či u no­vi man­dat. Kao adut će pro­ba­ti da is­ko­ri­sti obe­ća­nje dr­ža­ve da sle­de­ćeg le­ta ko­nač­no poč­ne zi­da­nje te­ni­skog Ska­dra na Bo­ja­ni, Na­ci­o­nal­nog te­ni­skog cen­tra iza Ha­le spor­to­va.
Ve­li­ki plus za Ži­vo­ji­no­vi­ća je se­lid­ba Sa­ve­za u ve­ći pro­stor u Im­pul­su, gde će te­ni­se­ri ima­ti na ras­po­la­ga­nju tri te­re­na, ali to ipak ni­je do­volj­no za ve­li­ke pla­no­ve.
Naj­ve­ći mi­nus Bo­bi­nog kon­cep­ta je pre­ve­li­ka za­vi­snost od dr­ža­ve. Po­li­ti­ča­ri su uvek isti, vo­le da se sli­ka­ju i obe­ća­va­ju ku­le i gra­do­ve, ali ka­da sve to pro­đe, ne­sta­nu i oni i nji­ho­va obe­ća­nja.
Ka­da bi Ži­vo­ji­no­vić us­peo da pri­vu­če ka­pi­tal i an­ga­žu­je spo­sob­ne me­na­dže­re, ve­ro­vat­no bi iz­bo­ri bi­li for­mal­nost.

ŠTA HO­ĆE SR­ĐAN
Iako No­le­tov otac ni­je ni obe­lo­da­nio pro­gram ni­ti ot­krio ime svog kan­di­da­ta, na osno­vu sve­ga što je pri­čao na sa­stan­ci­ma sa pred­stav­ni­ci­ma klu­bo­va po Sr­bi­ji, la­ko je sklo­pi­ti mo­za­ik.
Sve­stan da se uspeh po­sti­že sa­mo sop­stve­nim ru­ka­ma, že­li da u TSS do­ve­de lju­de ko­ji bi in­ve­sti­ra­li no­vac u nje­gov rad i raz­voj. Ne že­li da Sa­vez vi­še za­vi­si od dr­ža­ve, jer je na svo­joj ko­ži od­lič­no is­ku­sio da od to­ga ne­ma ni­šta. Sr­bi­ja ne­ma nov­ca ni za mno­go va­žni­je stva­ri ne­go što je te­nis.
TSS bi, ako se ostva­ri Đo­ko­vi­će­va vi­zi­ja, funk­ci­o­ni­sao kao kom­pa­ni­ja u ko­joj bi mena­dže­ri vo­di­li glav­nu reč. Me­sto u Uprav­nom od­bo­ru ne bi bi­lo po­ča­sno, već bi se na ne­ki na­čin ku­po­va­lo. Sva­ko od čla­no­va bi mo­rao da une­se od­re­đe­nu su­mu nov­ca.
Spo­sob­nost da is­te­ra do kra­ja ono što na­u­mi, Sr­đan je de­mon­stri­rao bar u dva navrata. Pr­vi je or­ga­ni­za­ci­ja de­bi­tant­skog ATP tur­ni­ra u na­šoj ze­mlji, a dru­gi je dobi­ja­nje SC MGM (biv­ši „25. maj“) na ko­ri­šće­nje. U oba slu­ča­ja iste am­bi­ci­je imao je Sa­vez i oba pu­ta je Đo­ko­vić pr­vi sti­gao do cilj­ne vrp­ce.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Kraljevu,   Seizmološki Zavod Srbije,   Zemljotres

Nastavak na Sportski Žurnal...