Izvor: Politika, 23.Jan.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi srpski dobrotvori
Nekada su veliki srpski dobrotvori bili Miša Anastasijević, Sava Tekelija, Ilija Kolarac... danas su to istaknute javne ličnosti, poznati umetnici i biznismeni, udruženja, kompanije i, naravno – običan svet
Decembarske poplave u Loznici, Zaječaru, Trgovištu, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Bogatiću, Priboju i Prijepolju i novembarski zemljotres u Kraljevu bili su poslednji, ali ne i jedini ispit humanosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i solidarnosti za žitelje Srbije. Prilika da se pokažu kao dobrotvori imali su, na žalost, nebrojeno. Mnogi su ih iskoristili na pravi način, za primer drugima, a neki su ih izgleda zloupotrebili, na sopstvenu sramotu, i za to će, ako se dokaže, odgovarati pred zakonom.
Država je učinila koliko je mogla: prošlog meseca je uplatila 250 miliona dinara za pomoć Kraljevu i oko 126 miliona dinara za poplavljena područja uz reke Lim, Savu i Drinu, ali je to tek delić procenjene štete koja, prema podacima Komisije za elementarne nepogode pri Vladi Srbije, iznosi u prvom slučaju više od 2,5 milijardi dinara, a u potonjem oko 834 miliona dinara.
Bruka umesto pomoći
Jedna od najsiromašnijih među postradalim opštinama, Trgovište, dobila je, doduše, od Uprave carina i pomoć u (zaplenjenoj) robi, ali se ovaj „novogodišnji poklon” pokazao kao krajnje neprimeren, budući da je reč o sintetičnim ženskim tangama, brushalterima i cipelama – za pokojnike. Darko Tomić, predsednik opštine, rekao je da iako im je svaka pomoć dobrodošla ipak ne znaju šta će sa ovim stvarima, dok je Dragoljub Stanojković, šef magacina u koji su stigli paketi, prvo pomislio da je u pitanju greška, jer su očekivali odeću za decu a dobili „gaće kakve naše žene ne bi nosile pa sve i da su džabe”, a kad je shvatio da nema zabune, s gorčinom je primetio: „Neko zbija šegu sa našom mukom!”.
Dok se na sudu ne utvrdi da li je Katarina Rebrača sa saradnicima preko svog (istoimenog) dobrotvornog fonda zaista proneverila sumu od 37 miliona dinara donacija namenjenih edukaciji žena za prevenciju raka dojke, ova nekadašnja manekenka, TV voditeljka, vlasnica modne agencije „K models”, javnost je sklona da i mnoge druge humanitarne akcije posmatra podozrivo, sa nepoverenjem. Naročito one gde se novac prikuplja putem SMS poruka, a razlog je loše iskustvo sa malverzacijama srpskih „hakera” koji su lane, pre nego što su pohapšeni, na licitacijama posredstvom mobilnih telefona prisvojili 56 automobila i četiri stana.
Na stranu kriminal i zloupotrebe, u Srbiji je ipak znatno više onih koji i dalje veruju u ljudsku dobrotu, poštenje i samilost i spremni su, bez obzira što i sami jedva izlaze na kraj sa ekonomskom krizom, da svoju „crkavicu” podele sa drugima, kojima je još teže. To dokazuje i suma veća od 450 miliona dinara na jedinstvenom računu za Kraljevo koji je otvorila Uprava za trezor. Kako saznajemo od Zorana Ćirića, portparola Ministarstva finansija, račun je još aktivan, a nadzor nad prikupljenim sredstvima je poveren Poreskoj upravi.
Koncerti za Kraljevo, Darju i druge
Nekada su veliki srpski dobrotvori bili kapetan Miša Anastasijević, doktor prava Sava Tekelija, trgovac Ilija Kolarac... danas su to istaknute javne ličnosti – poznati umetnici i biznismeni koji ličnim primerom podstiču ostale na dobra dela, zatim mnogobrojna humanitarna udruženja, kao i kompanije koje deo zarade redovno izdvajaju za sponzorstva i dobročinstva.
Tako je, recimo, u Beogradskoj areni 23. decembra održan veliki koncert za pomoć Kraljevu, koji su pokrenuli Aca Lukas i „Beoton” kao jednu u nizu dobrotvornih akcija čiji je prihod namenjen žiteljima grada pogođenog zemljotresom. Violinista Jovan Kolundžija otvorio je u aprilu u Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus” seriju humanitarnih koncerata za pomoć dečijem Svratištu u Krfskoj ulici u Beogradu, a akciji su se pridružili kantautor Rajko Radović, sopran Dragana Tomić, violista Milan Milisavljević…
Koncerti u klubu „Trema” u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i u beogradskoj „Akademiji” bili su deo humanitarne akcije „Devojka koja voli život” započete marta prošle godine, čiji je prihod namenjen Darji Kostić, mladoj profesorki engleskog jezika koja peva u rok bendu i flamenko sastavu, svira gitaru, piše, prevodi… a više od dve godine svaka četiri sata provodi na dijalizi. Darju čeka transplantacija bubrega u Rusiji, koja košta 70.000 evra. Dosad je prikupljena četvrtina potrebnog novca.
Dobrotvorni koncert izvorne muzike „Pesma na dar” u organizaciji Prvog studentskog humanitarnog fonda „Osmeh na dar” na kojem su nastupili Danica Krstić, Bojana Nikolić, braća Teofilović i Merima Njegomir uz pratnju orkestra AKUD „Lola” bio je namenjen podizanju svesti o malignim oboljenjima dece u našoj zemlji, dok su na koncertu za pomoć maloj Nataši Dumanović u Bečeju u novembru nastupili KUD „Đido”, Nacionalni ansambl „Kolo”, grupe „Sigma”, „Bladlajn” i „Dredap”.
Balovi i sportske igre
U Domu Vojske Srbije, i pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane, 30. januara prošle godine održan je humanitarni Svetosavski bal, koji su organizovali fondacija „Diva donation” (Isidora Bjelica, Marijana Mateus i Dragana Grnčarski) i Fondacija solidarnosti Srbije, a svirao je vojni orkestar „Stanislav Binički”. Cena ulaznica je bila 100 i 150 evra, a prihod je uplaćen deci pilota koji su poginuli 1999. braneći Srbiju.
– Ovoga puta nećemo se angažovati oko Svetosavskog bala jer imamo obavezu dado kraja januara deci iz Orahovca, Goraždevca i Velike Hoče dostavimo humanitarnu pomoć koju smo za njih prikupili u okviru akcije okončane decembarskim koncertom na Kolarcu – kaže nam Biljana Čakovan iz Fondacije solidarnosti Srbije koja, inače, u ovoj školskoj godini stipendira 268 mališana bez roditeljskog staranja i iz socijalno ugroženih porodica.
U beogradskoj sportskoj hali „Pionir” u novembru je na humanitarnoj egzibiciji pred 4.000 gledalaca prikupljeno15 miliona dinara pomoći za OŠ „Svetozar Marković” u Kraljevu i za razvoj juniorskog tenisa u Srbiji. Učestvovali su predsednik Teniskog saveza Srbije Slobodan Živojinović i najbolja srpska teniserka Jelena Janković, zatim Bruno Orešar, Goran Prpić, Anri Lekont, Ilije Nastase… Publiku su zabavljali Kiki Lesendrić, „Piloti” i „Van Gog”, a meču su prisustvovali i svi teniseri naše Dejvis kup reprezentacije, kojima je ovo iskustvo, izgleda, dalo dodatni podsticaj za pobedu nad Francuzima.
Kolo srpskih sestara i ostala udruženja
Bolesna i siromašna deca u Pirotu dobila su i ovog Božića 80 poklon paketa sa školskim priborom, sredstvima za higijenu, slatkišima i nešto odeće od Mesnog odbora Kola srpskih sestara, koje su, takođe, Dečjem odeljenju pirotske bolnice nedavno obezbedile 100 posteljina vrednosti oko 200.000 dinara, a u Kraljevo poslale 10 velikih porodičnih paketa.
Najstarije srpsko dobrotvorno i kulturno-prosvetno (žensko) udruženje, Kolo srpskih sestara, osnovano 1903, i danas nastavlja svoju misiju – obnavlja tradiciju organizovanog humanitarnog volontiranja u našoj zemlji. Komunistička vlast je 1946. zabranila rad Kola, koji je obnovljen 1990, i sad ovo udruženje ima 23 odbora širom Srbije, sa 2.000 članica. One pomažu deci bez roditeljskog staranja, ometenoj u razvoju i sa posebnim potrebama, materijalno ugroženim porodicama sa više dece, starim i bolesnim osobama bez porodice, izbeglim i prinudno raseljenim licima...
Dosad najveća akcija sestara volonterki ostvarena je sa Svetskim programom za hranu, zajedno sa nemačkom humanitarnom organizacijom „Help” od 2001. do 2003. godine, kad su za 350.000 najugroženijih penzionera u Srbiji obezbedili preko 5.000 tona hrane.
U saradnji sa svojim srpskim ogrankom, međunarodna humanitarna organizacija „Adra” uputila je sredinom januara u Kraljevo 1.025 paketa koji sadrže po jastuk, jorgan i posteljinu za one koji su ostali bez svojih domova, „Stara Raška” iz Beograda podelila je tri miliona dinara deci siromašnih roditelja iz poplavljenih opština Prijepolje i Priboj (novac je prikupljen uz pomoć dobrotvora iz Kanade), dok su katolička humanitarna organizacija „Karitas” i predstavnici Vatikana uručili pomoć od 70.000 evra žiteljima Kraljeva za sanaciju posledica zemljotresa, a humanitarna organizacija „Save Serbian Children” postarala se da deca ratnih vojnih invalida, 186 mališana uzrasta od 7 do 12 godina, dobiju jakne, dukserice i farmerke u vrednosti od 10.000 evra.
Društveno odgovorne kompanije
Društveno odgovorno ponašanje, koje uključuje i izdvajanja za humanitarne svrhe, deo je poslovne strategije svih velikih kompanija u svetu, pa i u Srbiji. S tim što u razvijenim zemljama takve aktivnosti država podstiče na sve načine, pre svega smanjenjem poreza na dobit, dok kod nas…
– Kad je reč o olakšicama koje bi Srbija trebalo da pruži kompanijama koje odgovorno posluju, mogu reći da su, u našem slučaju, poreza oslobođene samo donacije putem SMS poruka namenjene registrovanim humanitarnim organizacijama, sa kojima imamo potpisan ugovor o donaciji. Naši korisnici koji su slali SMS poruke pomoći Kraljevu, recimo, nisu plaćali PDV. U svim drugim dobrotvornim aktivnostima, nažalost, nismo bili oslobođeni poreza i doprinosa – kaže za „Magazin” Dragana Roter-Crkvenjakov, rukovodilac korporativnih komunikacija u kompaniji „Vip mobajl”.
Otkad je kao treći mobilni operater ušao na tržište Srbije, decembra 2006. i „Vip” je na uložio više od 50 miliona dinara, a najnovija je donacija 26 govornih uređaja za slepe i slabovide osobe, koji će biti postavljeni na semaforima najprometnijih raskrsnica u Kragujevcu, Čačku, Nišu i Valjevu. U Zemunu „Vip” zajedno sa Sekretarijatom sa saobraćaj Beograda, oprema poligon u specijalnoj školi za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović” koji će se koristiti za njihovu obuku u samostalnom kretanju.
– Projekat „Budi Vip student”, pokrenut 2007, namenjen je stipendiranju talentovanih studenata koji žele da se usavršavaju u oblasti telekomunikacija u Srbiji, a podržavaju ga Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, univerziteti i fakulteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i studentske organizacije. Od 60 stipendista, njih 11 je danas zaposleno u Vipu.
Državna lutrija Srbije pokrenula je 2009. program donacija „Dobrota“ iz kojeg se, putem različitih konkursa, finansiraju projekti za poboljšanje života dece i mladih smeštenih u domovima za decu bez roditelja uBeogradu, Nišu i Novom Sadu. Dosad je, saznajemo, odobreno devet donacija u iznosu od oko 3,4 miliona dinara.
Dobrotvori, umetnici i obični građani
Prva dobitnica novouspostavljenognacionalnog priznanja za dobročinstvo „Zlatni venac” koje dodeljuje Ministarstvo kulture, Madlena Cepter, u protekle dve decenije uložilaje 30 miliona evra u kulturu i umetnost naše zemlje (mada ne živi u Srbiji):uZemunu je otvorila novo zdanje Opere i pozorišta „Madlenijanum”, u Knez-Mihailovoj ulici „Muzej Cepter” kojem je poklonila kolekciju od 350 slika i skulptura 132 najznačajnija umetnika sa naših prostora, darodavac je najveće nagrade za žensko literarno stvaralaštvo na srpskom jeziku „Žensko pero” i nagrade „Dobričin prsten” za životno glumačko ostvarenje, mecena je mnogim sportistima i umetnicima koji su postigli veliki uspeh u svetu, a Fond „Madlena Cepter”stipendirao je više od 500 mladih talenata. Pomaže porodilištima, školama, ali i azilima za životinje.
Umetnici dobre volje koji nemaju finansijske mogućnosti poput Madlene doprinose na drugi način – svojim delima. Tako će, recimo, slike Vladana Subotića prodate na humanitarnoj božićnoj aukciji u Skupštini grada Beograda pomoći rekonstrukciji dnevnog boravka za decu i omladinu obolelu od autizma „Dr Olga Hadži Antonijević” na Vračaru. Veliki broj poznatih ličnosti iz sveta kulture, medija i sportakoji se odazvao pozivu prvog srpskog Studentskog fonda „Osmeh na dar“ doprineo je da nova godina lepše počne najugroženijim mališanima sa Kosova i Metohije. Dobrotvornu žurku u okviru pete po redu humanitarne akcije na inicijativu Pravnog fakulteta u Beogradu, sprovode gotovo svi fakulteti Beogradskog, Niškog, Kragujevačkog i Novosadskog univerziteta.
U većini humanitarnih akcija je najvažnije, naravno, što masovnije učešće građana. To je postignuto u više beogradskih opština 1. januara (n)ove godine na manifestaciji pod sloganom „Grad se gradi srcem, Beograd– Kraljevu” na kojoj su posetioci kupovinom žutih kapa po ceni od 100 dinara pomogli obnovu grada pogođenog zemljotresom. Mnogi od njih su, kako se čulo na ulicama srpske prestonice, već uputili pomoć Kraljevu slanjem SMS poruka na broj 1003 koji važi za sve tri mreže mobilne telefonije. Dobrotvorni prilozi za bolesne, siromašne ili na drugi način uskraćene zemljake; humanitarna pomoć za postradale u elementarnim nesrećama i ratovima; volonterski rad sa starim, onemoćalim ili osobama sa invaliditetom; pokloni za decu bez roditelja ili onu posebno nadarenu; donacije za bolnice, škole, izgradnju „sigurnih kuća” i prihvatilišta; zadužbine za dobrobit budućih pokolenja… Govore o dobroti ljudi, požrtvovanju, njihovoj spremnosti da pomognu drugima, ali i uređenju države koja brine o svima ali posebno onim najranjivijim. Koliko je Srbija odmakla na tom putu?
-----------------------------------------------------------------------
Prva lutrija za izgradnju bolnice
Na inicijativu kneza Mihaila Obrenovića, 11. februara 1856. godine održan je kod „Srpske krune” bal sa lutrijom u korist podizanja prve „bolnice varoši i okruga Beograda” (kasnije Očne klinike, a današnjeg Muzeja medicine). Knez je prvi dao prilog za buduću bolnicu – plac vredan 2.500 dukata, a glavni zgoditak bila je slika Svetog Save, rad slikara Uroša Kneževića, koja je, igrom slučaja, pripala Ali Riza paši, tadašnjem komandantu Beogradske tvrđave. Od prodatih lozova i ulaznica sakupljeno je preko milion groša. Kamen-temeljac položen je 30. juna 1865, a bolnica je završena maja 1868. Iste godine i istog meseca kad je knez Mihailo ubijen u Košutnjaku.
-------------------------------------------------------------------------
Oporezovano dobročinstvo
Državna kasa puni se praktično od svake donacije koja stigne u Crveni krst, požalio se nedavno novinarima predstavnik ove organizacije Ljubomir Miladinović. Izgradnja pet „sigurnih kuća” u Beogradu, recimo, košta 700.000 evra, a PDV koji će biti plaćen za ovaj projekat iznosi preko 100.000 evra. Državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Đidićobjašnjava da akoneko donira novčani prilog za sigurne kuće, tu nema nikakvog poreza, ali kad onaj ko je organizovao akciju kupuje materijal za njihovu gradnju, normalno na to plaća PDV. Tako se sprečavaju zloupotrebe, i zato nisu uvaženi zahtevi nevladinih organizacija da se promeni poreska politike za humanitarne akcije, poručuju iz Ministarstva.
Naš sagovornik Zoran Jovanović, portparol Poreske uprave, ističe da humanitarne organizacije nisu obveznici poreza, osim ukoliko vrše promet dobara i usluga. Dakle, ako dokažu da je novac koji su prikupili otišao u dobrotvorne svrhe, ne plaćaju porez, ali ako njime nabave odeću, hranu, igračke, higijenska sredstva… moraju da plate i PDV.
Aleksandra Mijalković
objavljeno: 23.01.2011.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Kraljevu, Seizmološki Zavod Srbije, Zaječar
