Izvor: Studio B, 27.Nov.2010, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najmanje bezbedni bespravno podignuti objekti
U zemljotresima su najmanje bezbedni bespravno sagrađeni stambeni objekti, kojih u našoj zemlji ima mnogo, izjavio je Tanjugu predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac.
Šumarac tvrdi da u izgradnji takvih objekata nisu rađeni sezimički proračuni i da se radilo bez ikakve statike, "pomoću štapa i kanapa".
Šumarac je, međutim, dodao da su u zemljotresu u Kraljevu, početkom ovog meseca, oštećeni i mnogi legalno podignuti objekati sa upotrebnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << dozvolama i da će biti provereno ko ih je gradio.
"Mi ćemo protiv odgovornih projektanata i izvođača radova, saglasno našem pravilniku i etičkom kodeksu, u Sudu časti preduzeti odgovarajuće mere", rekao je on.
Ima objekata koji su, prema rečima Šumarca, imali upotrebnu dozvolu, pa su posle toga nadzidani - po jedan, dva ili tri sprata, zbog čega su opet nelegalni.
Kao glavni problem u Kraljevu, Šumarac je naveo da je tamo najviše objekata kod kojih nema nikakve dokumentacije o projektima i odgovornim projektantima. On je rekao da je slično bilo i valjevskom kraju, koji je zemljotres pogodio pre desetak godina.
Šumarac je podsetio da je Skoplje pogodio veliki zemljotres 1963. godine i da su već 1964. u bivšoj Jugoslaviji prvi put uvedeni propisi za sezimičku otpornost objekata, odnosno obavazan seizmički proračun pri gradnji.
Posle 1964. godine, prema njegovim rečima, sve zgrade su morale da imaju odgovarajuću debljinu i odgovarajuću površinu armature u temeljima, vertikalne i horizontalne serklaže i drugo.
On je naveo da su u seoskim sredinama mnogi stambeni objekti građeni pre 1964. godine i da su čak pravljeni od opeke, tako da pri zemljotresima obično pretrpe najveća oštećenja.
Dopisnici Tanjuga širom Srbije takođe javljaju da su u njihovim sredinama objekti izgrađeni uz sve neophodne dozvole potpuno seizmički bezbedni, ali da ima dosta onih koji su veoma stari, izgrađeni "na divlje" ili tek u postupku legalizacije.
Pomoćnik direktora kragujevačke Direkcije za urbanizam Aleksandar Chatić je izjavio da su od zemljtresa kakav je bio u Kraljevu ugroženi samo objekti izgrađeni pre sredine 60-ih godina prošlog veka, kada je počela primena propisa o seizmičkoj zaštiti.
Ćatić je naglasio da je u dokumentaciji o izgradnji nekog objekta obavezna i dozvola republičkog seizmološkog zavoda i da projektanti znaju za te propise.
Projektanti stambenih i drugih objekata u Novom Sadu pridržavaju se Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima, a u tom pogledu odgovorni su i izvođači radova i nadzorni organi, saopštile su Tanjugu nadležne gradske službe.
Taj propis, donet 1981. godine, poštuje se prilikom projektovanja objekata, a tehničkom kontrolom projekata nadležne komisije potvrđuju da li su primenjene njegove odredbe.
Pre tog pravilnika, u Novom Sadu je bio primenjivan sličan propis, donet 1964. godine, posle katastrofalnog zemljotresa u Skoplju.
Zakonom o planiranju i izgradnji objekata, donetim 2009. godine, za objekte za koje se građevinska i upotrebna dozvola pribavlja kroz postupak legalizacije, imajući u vidu minimalnu tehničku dokumentaciju koja je za to propisana, republika ne garantuje za stabilnost i sigurnost takvih objekata, rečeno je Tanjugu.
Dragan Zlatkov sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu, smatra da bi svaki grad i lokalna samouprava trebalo da izrade mikro seizmičku reonizaciju, odnosno da na mestu gde se gradi utvrde kakav je sastav zemljišta i koliki je nivo podzemnih voda.
"Izdavanje dozvola za gradnju treba uskladiti sa tako urađenom seizmičkom reonizacijom, jer se područja na teritoriji grada razlikuju u pogledu otpornosti na potrese", naveo je Zlatkov i istakao pozitivan primer Dimitrovgrada, koji je seizmičku reonizaciju uradio još 1985. godine.
Zlatkov kaže da se situacija u pogledu gradnje i sagledavanje rizika od zemljotresa promenila posle skopskog potresa 1963. godine u pozitivnom smislu, ali da nam je sada potreban novi kvalitativni pomak, jer naši propisi i dalje kaskaju za evropskim.
Kao najveći problem kod nas on je naveo nadgradnju višespratnica.
Zoran Čopić, šef gradskog odeljenja građevinarstva u Subotici, kaže da su svi legalizovani objekti u tom gradu bezbedni, jer ispunjavaju sve zakonske obaveze o uslovima i načinu gradnje.
"O bezbednosti objekata koji nisu primljeni, koji su u postupku legalizacije i ne znamo ništa o načinu gradnje, ne možemo ni govoriti dok se ne izvrši tehnički pregled", kaže Čopić.
U Subotici na legalizaciju čeka 16.000 zahteva, što govori da se mnogo "divlje" gradilo.
U postupku legalizacije neophodno je da stručna lica urade projektnu dokumentaciju izvedenog objekta, na osnovu kojeg se kasnije konstatuje da je on bezbedan, objašnjava Čopić.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Kraljevu, Seizmološki Zavod Srbije
.jpg)
