Izvor: eKlinika.rs, 14.Feb.2014, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoonoze: bolje sprečiti nego lečiti
Zoonoza ima dvestotinjak od čega se oko devedeset odnosi na bolesti koje se prenose s psa ili mačke na čoveka i obrnuto.
Zoonoze su posebno opasne za bebe i decu, trudnice, starije osobe, i za ljude čiji je imunološki sistem oslabljen zbog neke teške bolesti Pridržavanjem osnovnih preventivnih mera može se, ako ne potpuno ukloniti, onda barem značajno smanjiti mogućnost infekcije >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs <<
Dobar deo svoje istorije ljudi dele životni prostor s mnogim životinjskim vrstama. S nekima smo se zadržali na pristojnoj udaljenosti uvažavajući životne i teritorijalne interese, dok smo se s nekim vrstama toliko zbližili da se skoro naguravamo u istom prostoru. Gotovo bi se moglo reći kako jedni druge guramo s ležaja da bi sebi napravili više mesta. Guramo se i volimo istovremeno. No ozbiljno govoreći, druženje s brojnim životinjskim vrstama koje smo proglasili našim ljubimcima nije uvek jednostavno i bezopasno jer osim bezazlenog gurkanja za malo više životnog prostora između naših vrsta zametnula se i teška borba s mnogim bolestima koje međusobno delimo i jedni drugima prenosimo. Te zajedničke infektivne bolesti nazivamo zoonozama, pri čemu u pravilu mislimo na one bolesti koje sa životinja prelaze na ljude. Naravno da je prenos moguć i s ljudi na životinje, pa te zoonoze ponekad nazivamo i antropozoonozama. U grupu zoonoza spadaju i one bolesti od kojih obolevaju i ljudi i životinje, a da nema međusobnog prenosa. U zoonoze spada i ugriz. Istina, to možda zvuči malo čudno, ali šta vas sprečava da i vi ugrizete psa. U svakom slučaju, to ne bi bilo prvi put u dugoj ljudsko-psećoj istoriji.
Pas i mačka najčešći prenosnici
Zoonoza ima dvestotinjak od čega se oko devedeset odnosi na bolesti koje se prenose s psa ili mačke na čoveka i obrnuto. Znatno manje je zajedničkih bolesti ljudima i pticama i kunićima, zamorčićima i hrčcima. Naravno, u taj statistički podatak ubrajaju se i bolesti koje su toliko retke da ih jedino beleži naučna literatura ili pak bolesti koje ne nalazimo u našem podneblju, ali preostali broj je još uvek značajan i obavezuje nas na ozbiljan pristup tim pojavama. Ipak, treba reći da prenos mnogih bolesti s jedne na drugu vrstu, srećom, i nije tako čest, a još manje opasan. Uzročnici infektivnih bolesti su prioni (kravlje ludilo), virusi (najpoznatija i najopasnije besnilo), rikecije, bakterije, protozoe ili praživi, bakterije, gljivice i paraziti. Čovek se može zaraziti ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom sa slinom, izmetom i mokraćom. Ljubimci takođe u svom krznu mogu nositi krpelje ili buve koji mogu biti prenosioci bolesti.
Oni najozbiljniji slučajevi infekcija mogu biti čak i fatalni (npr. besnilo), no većina tih bolesti ipak nije smrtonosna. Ozbiljnost slučaja varira zavisno od doba zaražene osobe, i od njenog opšteg zdravstvenog stanja. Generalno, zoonoze su posebno opasne za bebe i decu, trudnice, starije osobe i za ljude čiji je imunološki sistem oslabljen zbog neke teške bolesti. Znanja o zoonozama veoma su važna u našem svakidašnjem životu koji u dobroj meri delimo s brojnim životinjskim vrstama. Dobrom informisanošću umanjujemo često nepotrebne strahove od kontakata i susreta s bićima koja nam život čine sadržajnijim i kvalitetnijim, a ujedno sebi osiguravamo bolju zaštitu od mogućih bolesti. Evo šta bi o najčešćim zoonozama trebalo da znaju svi vlasnici kućnih ljubimaca, ali i oni koji to nisu.
• Bolest mačjeg ogreba je bakterijska infekcija koju u 90% slučajeva prenose mačke i psi, ali oni puno ređe. Ta je bolest obično povezana s ogrebotinom, ugrizima ili izlaganjima mačjoj slini.
• Mikrosporoza je gljivična infekcija kod životinja, a čoveka može zaraziti jedna vrsta, i to Microsporum canis koji se nalazi kod mačke i kod psa, a prenosi se dodirom zaražene životinje. Zaražena područja su obično bez dlake uz ljuštenje kože.
• Salmonela i Kampilobakter su crevne bakterije. Salmonela se najčešće prenosi zaraženim namirnicama životinjskog porekla, dodirom sa životinjama kliconošama ili njihovim sekretima, i preko kontaminiranih kokošjih jaja, dok se kampilobakter prenosi preko izmeta, vode i nepasterizovanog mleka.
• Trihineloza je bolest uzrokovana parazitom Trihinella spiralis koja se nalazi najčešće u mišićima svinje, a ređe kod ostalih životinja. Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno skuvano, nedovoljno pečeno meso ili mesne proizvode od zaraženih životinja sušenih na dimu. Čovek nakon zaraze ima opšte simptome, bolove u stomaku koji duže traju. S vremenom se učauri u mišiće pa osobu bole mišići, a naročito očni kapci. S vremenom kod obolelog se mogu stvoriti komplikacije na srčanom mišiću, mozgu i plućima, a lečenje je teško i dugotrajno.
• Besnilo je akutna zarazna bolest uzrokovana virusom. Prenosi se ugrizom sa zaražene životinje na čoveka i najopasnija je od svih zoonoza jer je izuzetno smrtonosna. Važno je znati da su životinje u prvom stadijumu bolesti izuzetno pitome i nemaju strah od ljudi, što je netipično za životinje u divljini, kao što su zec ili lisica, pa time predstavljaju dodatnu opasnost za mogućnosti širenja.
• Tularemija je zarazna bolest koju izaziva bakterija Francisella tularensis. Premda su mnoge životinje potencijalni nosioci te bakterije čovek se redovno zarazi od sekreta zeca i vodom i hranom kontaminiranom zečjim izmetom.
• Q-groznica je bolest uzrokovana rikecijom Coxiella burnetti. Čovek se najčešće zarazi udisanjem prašine i kontaminiranim izlučevinama ovce, koze ili krave, a ređe se prenosi krpeljima sa zaražene životinje.
• Hlamidioza (Psitakoza) poznata je i kao papagajska groznica. Prenosi se dodirom sa zaraženim ptičjim izmetom ili prašinom koja se skuplja u ptičjem kavezu.
• Toksoplazmoza je parazitarna bolest, a uzročnik je Toksoplasma gondii u svojem stadijumu spore. Bolest nastaje uzimanjem sirovog mesa, hrane ili vode koja je zaražena sporama iz mačjeg izmeta. Tipični prenos je s kontaminirane ploče za sečenje mesa koja se neočišćena koristi za sečenje salate, pa se tako unese u organizam. Najopasniji je prenos s trudnice na plod.
• Toksokaroza je bolest uzrovana parazitom Toxacara canis (mala pseća glista) koja živi u crevu psa i mačke. Prenosi se preko jajašaca izlučena izmetom životinje koje često kontaminiraju zemlju ili pesak u dečjim igralištima. Bolest je dosta opasna s obzirom da u stadijumu larve paraziti kruže celim telom pa mogu završiti u oku i u mozgu.
• Ehinokokoza je parazitarna bolest koja se prenosi s pasa na ljude i izuzetno je opasna. Početak prenosa je u hranjenju pasa promenjenim svinjskim iznutricama za vreme svinjokolja pri čemu su svinje i ljudi međudomaćini u kojih se razvijaju ciste ehinokokusa, a pas je domaćin kod kojeg živi zreli oblik male pasje pantljičare koja nosi jajašca.
• Šuga je bolest koja je uzrokovana grinjama, a prenosi se sa zaraženog psa ili mačke. Uzročnik kod pasa je šugarac Sarcoptes canis, a kod mačke Notoedres cati. Bolest je skoro potpuno bezopasna, a uzrokuje tek blagi svrabež koji traje samo nekoliko dana jer su grinje izuzetno osetljive na spoljne uslove.
Bolje sprečiti nego lečiti
Bilo da je reč o spomenutim zoonozama s kojima se susrećemo nešto češće ili nekim drugim, ređim, najsigurniji način da se one izbegnu je dobra prevencija. Pridržavanjem osnovnih preventivnih mera može se, ako ne potpuno ukloniti, onda barem značajno smanjiti mogućnost infekcije nekom od bolesti koje na nas mogu preći s našeg ljubimca ili neke druge životinjske vrste.
- Redovno tretirajte protiv parazita vašeg kućnog ljubimca po preporuci veterinara jer na taj način uklanjate parazite, ali i sprečavate daljnju kontaminaciju okoline.
- Posvetite više pažnje higijeni, naročito ruku.
- Redovno uklanjajte izmet životinja.
- Tretirajte vaše kućne ljubimce protiv buva jer one mogu preneti neke vrste pantljičara.
- Ne dopustite deci da idu bosi ili da leže na igralištima koja su uprljana izmetom životinja. – Ne pijte vodu s mesta koja mogu biti kontaminirana životinjskim izmetom.
- Poželjno je redovno pranje voća i povrća pre konzumiranja.
Ne pamtimo slučajeve zoonoza od kućnih ljubimaca
Slučajevi bolesti koje prenose kućni ljubimci događaju se vrlo retko, poslednji slučaj koji smo imali bio je pre desetak godina. U jednom periodu bila je nešto učestalija psitakoza koja je bila vezana za uvoz papagaja i drugih ukrasnih ptica koje su mimoilazile veterinarsku službu i koje nisu prošle karantin, već su se prodavale „na crno“, kad se zaobilazi veterinarska služba i karantin. Bolest se manifestuje kao srednje teška upala pluća koja se uspešno leči lekovima doksiciklinom ili azitromicinom. Jedna od zoonoza o kojoj se često govori je toksoplazmoza, ali ona je više izvikana, nego što zaista predstavlja medicinski problem. Naime, s toksoplazmom se može često doći u dodir, zbog čega se razviju antitela koja se zadržavaju u telu relativno dugo pa ako budu uočena prilikom analiza krvi, to neretko izazove strah kod pacijenta, posebno ako je reč o trudnicama. No to nije nikakav zabrinjavajući nalaz jer u našoj populaciji vrlo visok procenat osoba (čak oko 80 posto) ima pozitivna antitela na tokspolazmozu. Osim toga, simptomi su vrlo blagi – povećani limfni čvorovi i blago povišena temperatura, pa se kod osoba koje imaju normalan imunološki aparat i ne preporučuje nikakva terapija.
Što se tiče ehinokokoze ili takozvane pseće pantljičare, ta bolest je manje vezana za kućne ljubimce, a više uz ekstenzivan, odnosno nekontrolisan uzgoj pasa i smanjene higijenske prilike. No psi koji imaju rodoslov i dolaze od registrovanih uzgajivača redovno se dehelmentizuju (iz njihovih creva uklanjaju se gliste koje su uzročnici bolesti), i to spada u veterinarsku rutinu. Bolest uzrokuje razvoj cista u organima, najčešće jetrima i plućima, koje se uspešno leče kombinacijom lekova s ubrizgavanjem čistog alkohola u samu šupljinu ciste, a ako je potrebno, ponekad se može obaviti i hirurško uklanjanje ciste. Kad čuju da je izvor zaraze zec, ljudi obično pogrešno pretpostavljaju da je reč o kuniću, ali kunići koji se kupuju u prodavnicama s kućnim ljubimcima i ne izlaze iz kaveza pa ne predstavljaju opasnost, već su izvor isključivo divlji zečevi, a zarazi su zapravo najizloženiji lovci. Postoji i virus hemoragične groznice, bolesti poznatije kao mišja groznica, koju prenose glodari, ali i u ovom slučaju reč je isključivo o divljim životinjama, a ne o glodarima koji žive u kavezima. Što se tiče kućnih glodara među njima može da cirkuliše virus takozvanog limfocitarnog horio meningitisa, ali to je ekstremno retko i ne sećam se da smo uopšte imali zabeležen takav slučaj. I na kraju, tu je besnilo kojeg se ljudi obično najviše pribojavaju, ali za strah nema razloga jer prevencija dobro funkcioniše i svi psi u kontrolisanom uzgoju su obavezno vakcinisani tako da kod nas slučajeva besnila i nije bilo, a i zadnji slučaj koji smo imali pre petnaestak godina takođe je bio povezan s divljim životinjama, odnosno šumskim besnilom, a zaražena osoba bila je lovac. Ukratko, kad je reč o držanju kućnih ljubimaca, nema mesta za paniku i strah od nekakvih teških bolesti koje bi oni mogli preneti na čoveka, a uz pridržavanje osnovnih higijenskih i preventivnih mera, mogućnosti zaraze zaista su svedene na minimum.
B92.net
.jpg)
