Izvor: eKlinika.rs, 28.Feb.2024, 09:45
Zašto oboleli od hipohondrije žive kraće od drugih ljudi
Ljudi koji imaju hiohondriju su zabrinuti za svoje zdravlje i misle da pate od ozbiljnih telesnih bolesti, kojih realno nema, ali zbog tog konstantnog straha i brige za zdravlje oni i žive kraće od ljudi koji ne pate od ovog poremećaja.
Iracionalni strah
Hipohondrija je mentalni poremećaj koji se karakteriše iracionalnim strahom da je pristno teško telesno oboljenje ili je pod visokim rizikom da se razboli. To je bazirano na pogrešnoj interpretaciji normalnih senzacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << />
– To je prenaglašen strah za telesno zdravlje, pri čemu objektivno nema bolesti, jer nalazi pokazuju da je čovek zdrav. Čak i ako ima neko oboljenje, ono ne ugrožava pacijenta, a on se boji da ga ugrožava, iako ništa ne potvrđuje njegovo mišljenje – kaže načelnica Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Mina Cvjetković Bošnjak.
Bolest se javlja između 20. i 30. godine
Kako navodi, ova bolest može često da se udruži sa pasivno-zavisnim poremećajima, te da se udruži sa depresijom, anksioznim poremećajem, pa i rizikom od suicida.
– Najčešće se prvi put ispoljava između 20. i 30. godine života, a nastavlja se kroz zrelo doba – navodi dr Cvjetković Bošnjak.
Povišen hormon stresa
Hipohodnrija ima hronični tok sa epizodičnim javljanjem, ti ljudi su pod hroničnim stresom. Dr Cvjetković Bošnjak navodi kako je njima hormon stresa, kortizol, stalno povišen.
– To remeti funkcionisanje svih organa, utiče na imunološki sistem i ako se hipohondrijaza ne leči, postoji veliki rizik od nastanka teških telesnih bolesti. Zato je njima životni vek kraći, jer na kraju i obole od bolesti koje su životno ugrožavajuće – priča dr Cvjetković Bošnjak.
Ova bolest može da se leči i to psihoterapijama i antidepresivima, koji povećavaju količinu iskoristivosti serotonina u organizmu.
Umiru ranije
– Osnova je patološki strah da imaju tešku telesnu bolest, a da lekar ne želi da im pomogne. Pacijent ne funkcioniše u porodici, socijalno je izolovan i jedina misao mu je kako sebi da pomogne. Stalno ide kod doktora, ne prihvata dobre nalaze, a nekada čak traži da mu se odstrani neki organ, jer je uveren da je telesno bolestan. On stvarno veruje da je u pravu i da mu doktori ne pružaju potrebnu pomoć – objašnjava dr Cvjetković Bošnjak i dodaje kako ovi ljudi češće obolevaju od telesnih bolesti usled stalnog hroničnog stresa, te zato i umiru ranije.
Visok stepen suicida
Kako objašnjava, dešava se da oni nekada i pokušaju samoubistvo, jer ne veruju da nisu bolesni.
– Pogotovo je visok stepen suicida ako se hipohondrija udruži sa depresijom i ako se hipohondrijaza ne leči – istakla je dr Cvjetković Bošnjak.
Lečenje traje više meseci, pa i više godina, zavisi kada lekar posumnja u mentalnu bolest, a nekad pacijenti i to odbija.
Poremećaj se ispoljava u epizodama
– Poremećaj se ispoljava u epizodama i to može da bude povezano sa nekim negativnim stresnim okolnostima na poslu ili u privatnom životu. Te epizode mogu da se leče i da pacijent ponovo funkcioniše, ali sledeće negativno iskustvo učiniće da se tegobe ponovo jave. Znači, bolest se povlači, pa se ponovo javi. U poznim godinama simptomi mogu da se ublaže i da budu pod kontrolom. Potrebno je dugotrajno praćenje, pa i lečenje – ističe dr Cvjetković Bošnjak i napominje kako podjednako obolevaju i muškarci i žene, a oboleva od 1 do 4 odsto stanovništva.
Važno lečenje hipohondrije
Prema njenim rečima, ovi ljudi ranije umiru kada je prisutan hronični stres, a to može i da se završi smrtnim ishodom i zato je važno lečenje. Pri tome, lečenje predstavlja i prevenciju nastanka teških bolesti. Ukoliko je bolest udružena sa depresijom, onda je lečenje dugotrajnije i specifičnije.
Kako objašnjava dr Cvjetković-Bošnjak, lekari u opštoj medicini, pa i pojedini specijalisti, utvrde da su nalazi pacijenta zadovoljavajući, a pacijent je ubeđen da nisu i to trenutak kada pacijenta treba da upute na psihijatriju, jer tu može da dobije pomoć.
Dovoljno ambulantno lečenje
– Ovi pacijenti se retko hospitalizuju, najčešće je dovoljno ambulantno lečenje sa kontrolom i psihoterapijom. Potrebna je i podrška, odnosno da paciijent stekne poverenje u lekara, da ga ne odbacuje i da nema površan pristup. Tu su i razgovori sa porodicom, kako bi se njima objasnilo da nije reč o privlačenju pažnje, odnosno da je to privlačenje pažnje signal da traži pomoć – navodi dr Cvjetković Bošnjak.
Ne izmišljaju simptome
Važno je da ima podršku porodice ili prijatelja, da oni prihvate da pacijent ima problem.
– On se ne pravi, „ne izmišlja” simptome. On je stvarno uveren da je bolestan. Zato je važno da ga porodica razume i prati – istakla je dr Cvjetković Bošnjak.
Članak Zašto oboleli od hipohondrije žive kraće od drugih ljudi se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
