Izvor: B92, 21.Nov.2012, 15:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve zablude o lekovima

U nedostatku vremena, poslednjih godina skloni smo navici da ako se prehladimo terapiju prepisujemo sami sebi bez odlaska kod lekara. Međutim, nepravilna upotreba medikamenata može biti opasna po naše zdravlje. Zato je savetovanje pacijenata od strane farmaceuta postalo sve značajnije.

Naime, zbog konzumiranja određene hrane ili kod primene još nekog leka, preparat koji sami sebi propisujemo može da pojača ili umanji očekivanu efikasnost. Drugim rečima, istovremena primena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više lekova ponekad može dovesti do neželjenih uzajamnih delovanja, što smanjuje uspeh lečenja i može dovesti do nuspojava.

Otežavajuća okolnost je i to što se svaki pacijent hrani različito, pa značenje uticaja hrane na delovanje leka postaje složenije. Pacijenti obično misle na međudelovanja s drugim lekovima, ali nažalost, vrlo retko uzimaju u obzir interakcije s hranom.

Prema tome, mnoge zablude vezane su za način uzimanja lekova. Šta je od toga istina, a šta zabluda?

Istovremeno sme da se pije nekoliko lekova

Neki lekovi jednostavno ne idu jedni s drugima, jer nepodudarnost lekova uglavnom smeta organizmu i može doći do različitih nuspojava. Posebno treba obratiti pažnju na antibiotike, jer ih ne treba piti uporedo sa tabletama za obaranje temperature, pilulama za spavanje i antihistaminicima, odnosno sredstvima protiv alergije.

Pre gutanja tabletu treba sažvakati

Obične tablete zaista nije loše malo izdrobiti, ali nikako ne treba žvakati tablete koje su pokrivene specijalnim omotačem, jer one u tom slučaju neće biti delotvorne, a postoji i opasnost od neželjenih reakcija. Na primer, one mogu da oštete sluzokožu želuca i stvore ozbiljne probleme. U takve lekove spadaju „brufen“, „ibuprofen“, „voltaren“, „indometacin“...

Lekovi podjednako deluju na sve

Poznato je da jedan lek drugačije deluje na decu, stare ili trudnice. Štaviše, lekovito dejstvo pojedinih lekova, kao što su „eritromicin“ ili „dijazepam“ slabije je kod žene, nego kod muškaraca, a „anaprilina“ i „tezapama“ - obrnuto.

Lekove je najbolje piti sa vodom

Svi lekovi se uzimaju sa dosta tečnosti, ali nije svejedno koje. „Eritromicin“ je najbolje piti sa baznom mineralnom vodom ili mlekom, dok je na primer „kafetin“ najbolje uzimati sa kiselim sokovima. Preparati kalcijuma i „eritromicin“ ne smeju se uzimati sa kiselim sokovima. Aspirin je najbolje piti sa mineralnom vodom baznog sadržaja.

Lekovi se uzimaju posle jela

Ovo je još jedna od zabluda, jer najbolje je lekove piti na prazan stomak, dok neke ipak treba uzimati pre jela, ali ne zato što nama tako više odgovara, nego zato što tako treba. Na primer, želudačna kiselina uništava lekove na bazi penicilina. Preparati kalcijuma, uzeti posle jela, mogu s kiselinama iz hrane da obrazuju nerastvorljiv talog. Postoje i lekovi koji se uzimaju za vreme jela i oni pomažu želucu da svari hranu. Za vreme obroka se uzimaju i neki preparati koji pospešuju izbacivanje vode iz organizma. Postoje lekovi protiv viška želudačne kiseline ili preparati protiv čira, koji se uzimaju u trenutku kad se želudac ispraznio, a kiselina se i dalje luči, dakle, sat ili dva posle jela.

Foto: thanunkorn / freedigitalphotos.net

Nastavak na B92...