Izvor: eKlinika.rs, 24.Jun.2025, 15:00
Suženje jednjaka izaziva strah od gutanja, a može da se pretvori u rak: Kako da izbegnemo ovaj rizik
Ahalazija jednjaka je hronično, primarno motorno oboljenje koje karakteriše izostanak peristaltike tela jednjaka i nemogućnost donjeg ezofagealnog sfinktera (DES) da se adekvatno opusti nakon gutanja. Glavni simptomi su otežano gutanje (disfagija) i regurgitacija, odnosno vraćanje nesvarene hrane ili tečnosti.
Šta je ahalazija jednjaka i kako nastaje: Etiologija i epidemiološki podaci
Bolest značajno narušava kvalitet života zbog otežanog unosa hrane, dok njena etiologija >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << ostaje nejasna. Iako je po prirodi benigna, dugotrajna nelečena ahalazija može povećati rizik od razvoja karcinoma jednjaka.
Ahalazija se retko javlja pre adolescencije (do 5 odsto slučajeva), a učestalost raste s godinama. Najčešće pogađa osobe starije od 60 godina. Smatra se da do poremećaja dolazi usled gubitka neuronskih ćelija u zidu jednjaka, što dovodi do disfunkcije mišićne aktivnosti i nemogućnosti relaksacije DES-a. Hrana i tečnost se zadržavaju u jednjaku, što dovodi do osećaja težine i pritiska iza grudne kosti, kao i vraćanja penušavog sadržaja.
Uzroci mogu uključivati virusne infekcije, poput herpes zostera ili virusa malih boginja, koje izazivaju zapaljenske promene i destrukciju neurona. Postoje i indicije o mogućoj autoimunoj genezi, kao i uticaju stresa, bakterijskih infekcija ili genetske predispozicije.
Šta podrazumeva funkcija donjeg ezofagealnog sfinktera (DES)
U normalnim uslovima, ovaj sfinkter se prilikom gutanja opušta, omogućavajući nesmetan prolazak hrane u želudac. Kod ahalazije, DES ostaje tonusan, što izaziva funkcionalnu opstrukciju. Vremenom dolazi do proširenja jednjaka, čime se simptomi dodatno pogoršavaju. Ovaj poremećaj mehanizma gutanja predstavlja osnovu kliničke slike bolesti.
Klinička slika i simptomi koje daje ahalazija jednjaka
Stručnjaci kažu da od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze prođe oko dve godine. Najčešći simptomi su:
disfagija (otežano gutanje), sa osećajem zadržavanja hrane iza grudne kosti ili u vratu, često opisivano kao „knedla u grlu“
regurgitacija nesvarene hrane, naročito nakon jela ili u ležećem položaju
paradoksalna disfagija (tečnosti teže prolaze od čvrste hrane) kod oko 25 procenata bolesnika
bol iza grudne kosti, naročito kod tipa III (vigorozna ahalazija), provociran stresom ili konzumacijom hladnih/toplih napitaka
gorušica izazvana fermentacijom zadržane hrane
suvi kašalj usled aspiracije, a u uznapredovalim slučajevima moguća je pojava bronhitisa ili pneumonije
gubitak telesne težine zbog otežanog unosa hrane i straha od gutanja.
Koji tipovi ahalazije jednjaka postoje
Postoje tri klinička tipa: tip I sa potpunim izostankom peristaltike, tip II (difuzna presurizacija duž čitavog jednjaka) i tip III sa spazmodičnim kontrakcijama (vigorozna ahalazija). Razlikovanje tipova je važno za izbor terapijskog pristupa i procenu odgovora na lečenje.
Šta je pseudoahalazija?
Sekundarna ili pseudoahalazija može biti uzrokovana malignim oboljenjima koja oponašaju simptome ahalazije. Brza progresija simptoma disfagije (manje od tri meseca), značajan gubitak težine i starost pacijenta preko 50 godina mogu ukazivati na pseudoahalaziju. Najčešći uzroci su karcinom kardije želuca, kao i tumori jednjaka, pluća, pankreasa i limfomi.
Koje dijagnostičke metode se koriste za postavljanje dijagnoze
Prva dijagnostička metoda je barijumska radiografija, pri kojoj se vidi karakteristično suženje terminalnog jednjaka (takozvani ptičji kljun) i varijabilna dilatacija proksimalnih segmenata. Endoskopija (gastroskopija) se koristi radi isključenja maligniteta. Nalaz obuhvata proširen jednjak, zadržan sadržaj, odsustvo peristaltike i zatvoren DES. Zlatni standard za potvrdu dijagnoze jeste manometrija, koja pokazuje odsustvo efikasne relaksacije sfinktera, povišen intraezofagealni pritisak i aperistaltiku tela jednjaka.
Lečenje: Koja metoda je „zlatni standard“?
Hirurško lečenje, posebno laparoskopska Hellerova miotomija, smatra se najefikasnijim vidom terapije, posebno kod mlađih pacijenata, onih kod kojih su druge metode neuspešne ili sa komplikovanim oblicima bolesti. Ovom metodom se seciraju mišićna vlakna DES i kardije, čime se omogućava nesmetan prolaz hrane.
Laparoskopski pristup značajno smanjuje rizik od komplikacija, a uspeh u ublažavanju disfagije iznosi od 90 do 98 odsto. U poređenju sa balon dilatacijom, pruža dugotrajnije olakšanje i manji rizik od recidiva.
Članak Suženje jednjaka izaziva strah od gutanja, a može da se pretvori u rak: Kako da izbegnemo ovaj rizik se pojavljuje prvo na eKlinika.
