Izvor: eKlinika.rs, 26.Jul.2021, 11:10
Štitnoj žlezdi najviše prija terapija hranom bogatom jodom
Ishrana uz dovoljne količine jodirane soli, zelenog lisnatog povrća, morske ribe, selena, nezaobilazni je deo postavke zdrave ishrane osoba koje pate od lošeg rada štitaste žlezde. Jod je jedan od najbitnijih elemenata za dobar rad tiroidne žlezde, a po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preporučena količina joda za zdravu odraslu osobu je oko 150 mikrograma.
Žlezda koja reguliše metabolizam celog tela
Štitna žlezda proizvodi hormone T3 trijodtironin i T4 tiroksin, >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << koji regulišu metabolizam celog tela. Pravilna ishrana, uz dovoljne količine joda i selena, osnova su dobre terapije štitaste žlezde. Hrana koju jedete nekada može negativno uticati na funkcionisanje lekova kojima se leči štitna žlezda jer, moguće je da određeni elementi hrane uspore apsorpciju lekova. Smatra se, na primer, da gvožđe i kalcijum može nepovoljno uticati na delovanje lekova. Savet stručnjaka jeste da se lekovi uzimaju na prazan stomak, ujutro. Takođe, pojedine vrste hrane bolje utiču na rad štitaste žlezde, a neke bi, poput mesnih iznutrica, trebalo izbegavati.
Zašto je važan jod za rad štitne železde
Uloga joda u procesu dobrog funkcionisanja tiroidne žlezde je nezamenljiva, s obzirom na to da T3 i T4 hormoni sadrže jod u svom sastavu. Kada nema dovoljno joda štitasta žlezda ne može da luči potrebnu količinu hormona, usled čega dolazi do hipotireoidizma ili oslabljene funkcije štitaste žlezde. Suprotno, kada štitna žlezda proizvodi više hormona – javlja se hipertireoidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde.
Samo jodirana kuhinjska so
Jod je neizostavni deo dobrog funkcionisanja štitaste žlezde. Većina ljudi unosi dovoljne količine joda u organizam putem israne, najčešće putem ribe i mlečnih proizvoda. Savet je da se koristi jodirana kuhinjska so. Prema zvaničnim zakonima, u Srbiji ne bi trebalo da se na tržištu pojavi so koja nije jodirana. Smatra se da pesticidi i aditivi iz hrane usporavaju apsorpciju joda koji ima sposobnost da iz organizma uklanja teške metale.
Zeleno lisnato povrće je izvor magnezijuma
Zeleno lisnato povrće kao što je spanać ili zelena salata su odlični izvori magnezijuma i drugih minerala bitnih za zdravlje. Vrtoglavica, grčenje mišića, ubrzani ili usporeni rad srca su neki od prvih znakova da telu nedostaje baš magnezijum.
Orašasti plodovi obezbeđuju selen
Bademi, orasi ili semenke bundeve su odlični izvori gvožđa, i ne samo njega, već i selena – još jednog minerala ključnog za dobar rad štitaste žlezde. Svega par badema dovoljno je da zadovolji dnevne potrebe za selenom. Ovim mineralom bogati su brazilski orah, bakalar, škampi, tuna, losos, piletina, jaja jagnjetina, ćuretina. Stručnjaci tvrde da naše područje nije bogato selenom, mineralom koji sprečava i starenje kože, mišića i mozga, tako što štiti ćelije od oksidacije. Ima bitnu ulogu i u prevenciji bolesti srca, a u jetri podstiče izbacivanje toksina.
Morska riba i plodovi mora
Ribe, škampi i morske alge su odlični izvori joda. Savet je da se, na primer, morske alge, koriste u umerenim količinama, jer preteran unos može dovesti do pogoršanja stanja.
Kelj je blago goitrogensko jedinjenje
Kelj se smatra jednom od najboljih namirnica za zdravlje. Kelj, je ipak, blagi goitrogen, a goitrogeni su jedinjenja koja otežavaju da štitasta žlezda stvori svoje hormone. Ova jedinjenja se nalaze i u kupusu, prokelju, brokoliju, karfiolu, zelju. Ovo povrće je bogato vitaminima i bitan je element zdrave ishrane, pa je savet da se priprema na pari ili kuvano, jer toplota eliminiše goitrogeni efekat.
Soja može da našteti žlezdi
U nekim slučajevima pojedina jedinjenja proizvoda od soje, poput sojinog mleka ili edamame, mogu da oštete sposobnost štitne žlezde da stvara hormone. Stručnjaci tvrde da se ovo dešava samo ako ne unosite dovoljno joda i jedete velike količine soje. Kao i kod kelja i kupusa, ako su vaši nivoi joda u redu, verovatno ne morate da brinete o soji.
Iznutrice izbegavati
Mesne iznutrice – bubrezi, jetra i slično, pune su lipoinske kiseline. Višak ove kiseline mogao bi poremetiti rad štitne žlezde tako što lipoinska kiselina može uticati na lekove koji regulišu rad tiroidne žlezde.
Gluten – oprez u slučaju autoimunih bolesti
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Ako nemate dijagnozu celijakije, gluten verovatno neće uticati na štitastu žlezdu. Ali, osobe koje pate od celijakije nekada mogu imati i druge autoimune poremećaje, poput Hashimotove bolesti i Gravesove bolesti.
Članak Štitnoj žlezdi najviše prija terapija hranom bogatom jodom se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
