Izvor: B92, 06.Mar.2011, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta otkriva molekul ljubavi?
Da li će veza između žene i muškarca biti uspešna zavisi koliko su biohemijski procesi, koji se zbivaju u njihovim mozgovima kompatibilni, tvrdi poznata američka antropološkinja Helen Fišer, profesorica na Univerzitetu Rutgers.
Helen Fišer bavi se istraživanjem biološke osnove romantične ljubavi, o čemu je objavila niz istraživanja i pet knjiga, među kojima i bestseler „Zašto volimo, priroda i hemija romantične ljubavi” .
„Zbog ljubavi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudi pišu pesme i romane, komponuju muziku. Ljudi žive za ljubav, umiru zbog nje, a nekada je i motiv ubistva. Ona može biti snažnija od nagona za životom" , tvrdi dr Fišer.
Zašto je ljubav slepa kako i zašto se zaljubljujemo, jedna je od najvećih enigmi koja intrigira naučnike, baš kao i obične smrtnike. Međutim, naučnici polako pronalaze odgovore, koji nisu tako romantični kao ljubavne pesme i poeme.
„U osnovi zaljubljenosti i ljubavi zapravo su hemikalije koje stimulišu naš mozak" ,rekao je mladi hemičar Marko Košiček, naučnik sa Instituta „Ruđer Bošković” u Zagrebu. On je pre tri godine svojom prezentacijom biohemije ljubavi osvojio Fejm Lab, naučnu verziju Američkog idola.
„Treba razgraničiti dve vrste ljubavi. S jedne strane je slepa zaljubljenost, stanje u kojem nam je voljena osoba savršena i nismo sposobni da percipiramo nikakve njene mane. S druge strane je dugotrajna emocionalna veza, bilo među partnerima, bilo između majke i deteta, jer slični molekuli regulišu majčinsku i romantičnu ljubav" , rekao je Košiček, naglasivši da je kod zaljubljivanja ključni molekul feniletilamin.
„Popularno ga zovemo „molekul ljubavi". To je mali molekul koji je strukturno sličan drogi amfetaminu. I feniletilamin i amfetamin smanjuju aktivnost delova mozga koji su povezani s kritičkim rasuđivanjem. Istovremeno aktiviraju one regije u mozgu koje su povezane s osećajem euforije. Zbog toga se kaže da je ljubav slepa. Kad smo euforično zaljubljeni, luči se adrenalin, imamo puno energije, ne moramo spavati ni jesti. Sama blizina voljene osobe nas hrani i daje nam snagu da funkcionišemo. Takođe, podstiče se lučenje seksualnih hormona, što stvara osećaj uzbuđenja", pojasnio je Košiček.
Kao što smo svi iskusili, luda zaljubljenost tokom vremena opada. „Zaljubljenost se pretvara u drugu vrstu emocija, a tu su ključni oksitocin i vazopresin, koje nazivamo „ljubavnim lepkom". To su neuropeptidi koje luči hipofiza, a oni imaju fiziološku ulogu u kontroli pritiska, povezani su sa znojenjem, ali i s procesima koji izazivaju kontrakcije mišića" objasnio je Košiček, naglasivši da se oksitocin najviše luči tokom porođaja, orgazma i dojenja.
„Sva ta tri procesa povezana su s kontrakcijama mišića, ali i s emocionalnim vezivanjem" , dodao je Košiček i naglasio da oksitocin ima ulogu kod uzajamne vernosti partnera.
Zaljubljujemo se mladi
„ Sprovođena su istraživanja na voluharicama, glodarima koji su genetski vrlo slični ljudima.Naučnici su pratili prerijske voluharice, koje su izrazito monogamne, te njihove planinske rođake koji su poligamni. Kad su monogamnim voluharicama blokirali lučenje oksitocina tokom parenja, one više nisu bile verne svojim partnerima Međutim, kad su naučnici poligamnim voluharicama povećali količinu oksitocina, one su nastavile voditi svoj promiskuitetni životni stil" , opisao je Košiček.
„To je pokazalo da nije dovoljno imati samo biološki aktivni molekul poput oksitocina nego je i vrlo bitno kako se oni vezuju u mozgu. Kada su skenirali mozak monogamnih voluharica, znanstvenici su uočili veliku koncentraciju receptora za oksitocin u regijama povezanim s emocijama i emocionalnim vezama. Kod poligamnih voluharica ti su receptori bili na potpuno drugom mestu. Stoga one užitak koji su osećale kod parenja nisu povezivale s određenom jedinkom” naglasio je Košiček.
Istakao je da su ljudi podložniji zaljubljivanju u mladosti, što je u evolucijskom kontekstu lako razumljivo jer smo u to doba najsposobniji za reporodukciju. Ipak, neki se ljudi češće zaljubljuju, neki, pak, duže i više pate kad se razočaraju.
Dr Helen Fišer je nakon dugogodišnjih istraživanja u koja je bilo uključeno gotovo 40 000 ispitanika otkrila da se ljudi, na osnovu toga kako njihovo telo proizvodi hormone estrogen i testosteron, a mozak neurotransmitere dopamin i serotonin, mogu podeliti u četiri različita tipa ličnosti. To su istraživač, graditelj, direktor i pregovarač, a o njihovoj uzajamnoj kompatibilnosti zavisi i uspeh neke veze.
Ako ličnošću dominira neurotransmiter dopamin, Helen Fišer tvrdi da je reč o istraživaču. Dopamin, poznat i kao „hormon sreće” uključen je u niz funkcija kao što su kretanje, motivacija i zavisnost o alkoholu i drogama. „Te osobe su radoznale, kreativne, impulsivne, optimistične, pune energije i šarma. Velikodušne su, senzualne, a život koji vode često bi se mogao nazvati hedonističkim" , pojasnila je Fišer.
Foto: emitea, www.sxc.hu
