Izvor: eKlinika.rs, 12.Sep.2024, 17:00
Šta kada dobijete dijagnozu dijabetes: Prve i najvažnije korake objašnjava Dr Vladan Miodragović, specijalista interne medicine i endokrinolog
Postavljanje dijagnoze dijabetesa, često dolazi kao šok za pacijente, a sa sobom nosi niz pitanja i strahova. Šta dalje? Kako će dijabetes uticati na svakodnevni život? Koje promene su potrebne u ishrani i fizičkoj aktivnosti? Da li je neophodno odmah započeti terapiju insulinom?
Dijabetes – Hronična bolest sa kojom se može živeti
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << rečima dr Miodragovića, strah od nepoznatog je često prva reakcija pacijenata nakon saznanja da boluju od dijabetesa. Mnogi odmah pomisle da će morati na insulin, ali to nije uvek slučaj.
– Dijabetes tipa 1, koji se češće javlja kod dece i mladih, zahteva terapiju insulinom od početka. Međutim, kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, koji je češći kod starijih, lečenje obično započinje lekovima, a insulin može postati neophodan tek kasnije – objašnjava dr Miodragović.
Dijabetes je hronična bolest koja se ne može izlečiti, ali uz pravilnu terapiju i kontrolu, moguće je voditi kvalitetan i normalan život. Ključ leži u redovnim kontrolama kod endokrinologa, pravilnom praćenju nivoa šećera u krvi i pridržavanju uputstava o ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Dijagnoza i kontrola šećera u krvi
Dr Miodragović je istakao da su kriterijumi za postavljanje dijagnoze dijabetesa jasni.
– Dve jutarnje glikemije natašte iznad sedam, ili vrednosti šećera u krvi dva sata nakon obroka iznad 11.1, dovoljni su za dijagnozu. Pored toga, vrednost glikoziranog hemoglobina iznad 6.5 takođe ukazuje na dijabetes – rekao je.
Međutim, čak i ako šećer u krvi nije još uvek na tim nivoima, doktor savetuje oprez.
– Kada su vrednosti između 6.7 i 7, pacijenti već pokazuju poremećenu toleranciju na glukozu, i to je trenutak kada bi trebalo preduzeti korake kako bi se sprečio razvoj dijabetesa – dodaje dr Miodragović.
Kako sprečiti razvoj dijabetesa
Jedan od najvažnijih saveta koje doktor daje jeste promena načina života.
– Sedentarni način života i loša ishrana često su glavni uzroci razvoja dijabetesa tipa 2. Smanjenje vremena provedenog u sedenju, uvođenje redovne fizičke aktivnosti i balansirana ishrana mogu značajno pomoći u sprečavanju nastanka bolesti – napominje on.
Pacijenti koji uoče povišene vrednosti šećera u krvi mogu promenom životnih navika odložiti, ili čak sprečiti, postavljanje dijagnoze dijabetesa.
– Naravno, to ne znači da dijabetes sigurno neće nastati, ali svaka promena ka zdravijem načinu života može pomoći – ističe sagovornik današnjeg ePodcasta.
Edukacija kao ključ za kontrolu bolesti
Kada je dijabetes već dijagnostikovan, edukacija pacijenta postaje ključna.
– Pacijenti moraju shvatiti da dijabetes nije bezazlena bolest. Ako se ne kontroliše pravilno, može dovesti do ozbiljnih komplikacija na krvnim sudovima, nervima i drugim organima – upozorava dr Miodragović.
Specijalna bolnica „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji već godinama radi kao nacionalni edukativni centar za lečenje dijabetesa.
– Pacijenti koji primaju insulin imaju pravo da, jednom u četiri godine, provedu deset dana u našoj ustanovi, gde prolaze kroz obimnu edukaciju o ishrani, kontrolisanju šećera u krvi i pravilnom uzimanju insulina – kaže doktor.
Program edukacije uključuje predavanja stručnjaka različitih specijalnosti – endokrinologa, kardiologa, gastroenterologa, neurologa i drugih, a sve sa ciljem da pacijenti nauče kako da kontrolišu svoje stanje i izbegnu komplikacije.
– Jedna od najvažnijih lekcija koju pacijenti nauče kod nas jeste kako pravilno korigovati dozu insulina u skladu sa izmerenim vrednostima šećera – dodaje dr Miodragović.
Značaj multidisciplinarnog pristupa
Osim edukacije o ishrani i terapiji, dr Miodragović naglašava značaj multidisciplinarnog pristupa lečenju dijabetesa.
– U našoj bolnici, pacijenti dobijaju sveobuhvatnu podršku različitih stručnjaka, što je od velike važnosti jer dijabetes može da utiče na mnoge organe i sisteme u telu. Kardiolozi, fizijatri, oftalmolozi, pa čak i ginekolozi, uključeni su u edukaciju pacijenata kako bi se obezbedio najbolji mogući ishod lečenja – objašnjava on.
Zaključak je jasan: dijabetes, iako hronična bolest, ne mora značiti kraj kvaliteta života. Uz pravilnu edukaciju, promenu načina života i redovne kontrole, moguće je držati bolest pod kontrolom i izbeći komplikacije. Specijalna bolnica „Merkur“ nastavlja da igra ključnu ulogu u edukaciji pacijenata, pružajući im potrebna znanja i alate za uspešnu borbu sa ovom bolešću.
Za sve pacijente koji su na početku svog puta sa dijabetesom, poruka dr Miodragovića je jasna:
– Pravilna kontrola i edukacija su ključne. Sa dijabetesom se može živeti, a mi smo ovde da vam pomognemo da to postignete.
Ceo ePodcast možete pogledati ovde.
Reč, dve o gostu ePodcasta
Dr Vladan Miodragović je specijalista interne medicine i endokrinolog sa bogatim iskustvom u lečenju pacijenata sa dijabetesom. Završio je osnovne studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je kasnije specijalizovao internu medicinu. Tokom svoje karijere, radio je u Specijalnoj bolnici Merkur u Vrnjačkoj Banji, gde je do 2020. godine bio posvećen lečenju i praćenju pacijenata s dijabetesom i drugim endokrinološkim oboljenjima. Njegov rad obuhvata dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti, uz poseban fokus na kvalitetnu brigu o pacijentima.
Članak Šta kada dobijete dijagnozu dijabetes: Prve i najvažnije korake objašnjava Dr Vladan Miodragović, specijalista interne medicine i endokrinolog se pojavljuje prvo na eKlinika.
